Kad se sretnu film i moda: Les parapluies de Cherbourg (1964)

Kišni utorak u Beogradu kao stvoren za kišobrane iz Šerbura.  
Davnih 60-ih godina svetska kinematografija bila je u znaku mjuzikla-spektakla. Meri Popins je leteći svojim kišobranom osvojila 5 oskara, Odri Hepburn je odigrala slavnu Ilajzu Dulital, Džuli Endruz je otpevala svoje pesme i  snove, a Barbara Strejsend je postala najslavnija smešna devojka na svetu. Mjuzikli su bili u modi.  A Francuzi su uvek držali do modernih stvari.
 Tako je te 1964. godine Žak Demi (Jacques Demy)snimio svoje ”Šerburske kišobrane”  i ovekovečio nesrećnu ljubavnu priču između sedamnaestogodišnje  Ženevjev koju tumači Katrin Denev (Catherine Deneuve) i tri godine straijeg Gaj Fušea kojeg igra Nino Kastelnovo (Nino Castelnuovo). Filmska opereta u kojoj je svaki dijalog, pa i onaj najbanalniji, otpevan ostaće upamćen po slavnoj numeri ”I will wait for you” , po prelepoj Katrin i po pravoj eksploziji boja na ekranu. Vizuelni efekat koji je stvoren obiljem boja i načinu na koji su iste usklađene u svakoj sceni, prosto vas ostavlja bez reči. Tako se u jednom trenutku žuti džemper koji nosi Katrin slaže sa biciklom njenog filmskog partnera, dok se u sledećem njena haljina slaže sa tapetama sobe u kojoj je.  Scenografija (Bernard Evein) i kostimi (Jacqueline Moreau) su u pastelnim, jakim i jasnim bojama i u službi nagalašavanja karakternih osobina svakog od likova. Tako će Denev uvek biti  obučena u kostime jasnih linija i nežnih boja poput bež, bledo roze i svetlo plave. Sličnih tonova je i njena spavaća soba. Za razliku od lika nežne zaljubljene sedamnaestogodišnje devojčice koji tumači Katrin, lik njene egoističine, promućurne i stroge majke koju glumi Ana Verno(Anne Vernon), uvek je obučen u kostime jakih boja pout crvene i narandžaste.  Kostimi, frizure i šminka prosto viču ”šezdest”, ali  nećemo puno pogrešiti ako se danas našminkamo na način na koji je našminkana Ženevjev (bled ten, crni ajlajner, i neutralne usne), ili ako bismo obukli njen Burberry kišni mantil.
Ako vas ne iritira da  87 minuta slušate kako neko peva svako ”Zdravo” i ”Doviđenja” u filmu, ako volite nesrećne ljubavne priče sa tipičnim francuskim krajem, i ako vam nije dosta beogradske kiše već ste spremni da podnesete i onu iz Šerbura, onda vam od srca preporučujem ovaj film.
Nije se našao na mojoj must see listi, što ne znači da se neće naći na vašoj…
Zato prepustite se šarenilu…
Do idućeg filma…i mode…

Thank you for sharing some love! I really appreciate every single word of you!

3 Comments

  • Reply October 26, 2010

    Stasha

    Divno zvuci i izgleda! Francusku je muzika za usi, a jos ga pevaju:)))A boje su zaista fantasticne! svaka ti cast!!!Gde si iskopala ovo??

  • Reply October 27, 2010

    Branislava

    Hej, pa setila se filma, odgledala ga i resila da o njemu pisem ovog utorka!:)
    Drago mi je da ti se svidja!:)

  • Reply October 29, 2010

    Ana

    Mislim da uz ovaj post divno ide izreka da život nije čekanje da oluje prođu, već je život naučiti plesanje po kiši.

Leave a Reply

Enter the number *