Ako bismo Beč okarakterisali kao grad kulture, Barselonu kao grad umetnosti a Rim kao grad istorije, Milano bi morao biti grad luksuza. I da, najpre onog u pogledu šopinga i mode. Ali se priča tu ne završava. Širi se na sve ostale elemente ovog grada, dokazujući da se sa pravom radi o prestonici najbogatijeg dela Italije. I biću slobodna da dodam – sa najstilizovanijim stanovnicima. Sva moja skeptičnost u pogledu odevanja takozvanih Milaneza, raspršena je sa prvim satima provedenim u ovom gradu. Naprosto, oni ne greše. I ne možete da ih ne primetite. Kako zbog idealno usklađenih komada tako i kvaliteta istih. I rekla bih da niko, ali niko ne bi umeo tako umešno da vozi biciklu noseći odelo od nekoliko hiljada evra, ili pak potpetice skuplje od prosečne plate u Srbiji, kao što to mogu stanovnici Milana…
No, Milano je daleko više od skupih brendova i lepo obučenih prolaznika. Samo ako pažljivo gledate, i imate dovoljno vremena za njegovo podrobnije istraživanje. A ono mora početi na vrhu Duoma odnosno Milanske katedrale. Jer se zapravo tek tamo vidi sva lepota i grandioznost građevine koja je zaštitini znak Milana. Tamo gde su detalji sa takvom preciznošću izrađeni, da će vam biti jasno zašto je bilo potrebno čak 4 veka da bi se ovo zdanje smatralo završenim (mada zapravo, radovi na njemu nikada nisu u potpunosti prestali). Za 7 evra po osobi, na vrh se možete popeti stepenicama, dok je koji evro više potrebno da platite kako biste se popeli liftom. I moja preporuka je da ne izbegavate stepenice. Prvo jer ih nema previše, a drugo je i penjanje njima jedan vid avanture. A kada stignete na sam vrh, ostaćete bez daha (i bukvalno i figurativno). I uhvatićete sebe kako sa nevericom posmatrate prizor na koji vas je doveo mali, zatvoreni hodnik. Ako ste mislili da je Duomo divan spolja, odmah se pripremiti za dva puta lepši prizor. Bez preterivanja. I onda uživajte. U pogledu na Milano. U pogledu na Piazza del Duomo. U pogledu na Via Dante.
Kada rešite da se ”prizemljite”, ne propustite da obiđete Leaonardo3 muzej u kojem vas trenutno očekuje masovna izložba pod nazivom ”The World of Leonardo”. Kako i ime izložbe kaže, sačekaće vas poprilično detaljan uvid u svet Leonardovih skica, izuma, i umetničkih dela. Doduše, ono što se može nazvati manom izložbe je to što nijedan eksponat nije original. Ipak, svaki minit a i cent (karta je 12 evra uz 6 evra za audio vodič koji vam preporučujem da iznajmite) ovde vredi potrošiti. Izaći ćete bogatiji za neverovatne činjenice o jednom od najvećih genijalaca čovečanstva. Još jedan izuzetno pozitivan detalj i poprilično netipičan za muzeje u evropskim gradovima je to što radi čak do 23 sata uveče.
Jedan od muzeja koji nema takav režim rada, već se zatvara u 17 časova jeste onaj u Sforza tvrđavi, a koji svakako vredi obići. Zato organizujte svoje vreme tako da se u ovom delu centra nađete u nešto ranijim satima popodneva. Tada će biti idealno i prošetati prelepim Sempione parkom koji se pruža iza pomenute tvrđave. Reč je o jednom od onih parkova u kojima ni najmanje nije čudno izuti se i ležati na travi. Običaj koji se nažalost nikada nije primio u našoj zemlji.
Obilaskom parka završiću svoju malu turu po Milanu, inače tek jednoj od destinacija na velikoj lombardijskoj turi na koju smo krenuli sa Filip Travel turističkom agencijom, a koja je u svom nastavku podrazumevala obilazak pravih dragulje severne Italije. No, o njima u narednim postovima. Do tada prepuštam vas fotografijama ovog. Vaša B.
16 Responses
Jedna zamerka, sto na skoro svim slikama imas tamne cvikere (recimo 13 bi bila mnogo bolja bez cvikera), druga sto na nekima imas tamnu pozadinu tacno iza kose (u 22 bi cvikeri bili OK ali pozadina …). Najbolja slika: 04, zatim 02, 03 .
Tek sad vidim da tvoja omiljena fotografkinja (iliti fotica) nije bila s tobom pa onda ne smem nista vise da prigovaram jer to znaci da si zavisila od saputnika za uglove, pozatinu i ostalo. Mozda samo da pomenes ljudima da tvojoj kosi uvek treba svetla pozadina. Verujem da bi vecina mogla toliko da razume. Ako si slikala nekom semipro DSLR kamerom mogla bi da pomenes koja je kamera/objektiv itd. a ako je samo point-and-shooter onda je nebitno. U svakom slucaju pitaj svoju foticu da te nauci par trikova koje ona koristi (izbor pozadine, mala dubinska ostrina za blurovanu pozadinu itd.) jer moguce je da ce neko u grupi imati jacu kameru i kad mu kazes par stvari znace sta da radi pa posle moze da ti posalje e-mailom.
Dakle, ovako 🙂
Tamne naočare nosim usled osetljivostiu očiju na difuzno svetlo. Imam jednu vrlo glupavu dijagnozu koja se zove ”kokošije slepilo” te u sitacijama kakvo je oblačno vreme i sumrak, oči mi se brzo zamaraju, počinjem da ”žmirkam” i osećam neprijatnosti. Sa druge strane i jaka sunčeva svetlost mi ne prija kao ni bilo kome drugom, tako da su naočare najlakše rešenje oba problema 🙂
Što se tiče fotografa, u slučaju putovanja za Italiju, to je bio moj dečko Nikola, koji me je uglavnom fotografisao pre nego je Jovana počela. Kako nema profesionalno iskustvo i kako je zbog mene prvi put počeo da fotografiše i više sam nego zadovoljna rezultatima. Naravno, ima mesta za pomak, ali u slučaju putovanja, kada se ima vrlo malo vremena za sve, a pogotovo za fotografisanje, ne mislimo toliko na finese, koliko na to da celokupna fotografija izgleda pristojno. I mislim da u tome uspevamo.
Aparat je Nikon D 60 sa svojim standardnim objektivom 18-55 mm koji je za fotografije ovog tipa daleko zahvalniji od drguog koji posedujem a koji je Nikon 50mm f/1.8D AF. Nezgodan je usled manulenog fokusa i izostanka zuma, mada sa druge strane ima jači otvor blende, što je idealno za detalje. U svakom slučaju, u planu mi je da kupim novi objektiv koji će imati bolje predispozicije upravo po pitanju otvora blende, fokusa i zuma.
Jovana je svakako tu da pomogne koliko može… 🙂
Hvala na javljanju i sugestijama!Srdačan pozdrav! 🙂
Brana
Zao mi je sto cujem za tu iritaciju ociju i znam da se nyctalopia ne leci (ako je stvarno genetska) ali just in case, carrot is your friend (strictly raw at least 1 cup per day). Samo ne zaboravi da kad stanes pred kameru ti si i model i glumica (neke od jako lepih glumica ne skidaju cvike off cam btw).
Sto se tice fotografa – no excuses ako ti je decko – nek vezba malo 🙂 Ono sto Jovana verovatno radi je: zoom to 100-150 mm, aperture priority, aperture to the max, lower the ISO* and switch focus to manual (mrzi me da prevodim). To je deo koji mora da vezba jer ljudi se navuku na autofokus a za taj background blur koji toliko volimo kod Jovane mora manual. Da time je iskljucio pola elektronike koju je platio ali takav je zivot. Kad je sve automatsko to redukuje kameru na point-and-shooter.
Treba mu naravno i bolji objektiv, Nikkor 18-300 VR koji nije bas jeftin ali nije ni ultra skup a sluzice mu za sve, doklegod je na DX kamerama (znaci celi zivot).
* lower the ISO – kad je jako svetlo pa mu je “shutter speed” velik kad otvori aperture. Postoji tu i veca prica al me mrzi da kucam.
Devojka nesebicno deli sva iskustva sa nama. U eri fashion blogerki koje mljackaju, iritatno govore, ne umeju da sklope prosto prosirenu recenicu, ovo je pravo osvezenje. Ko mari o fenomenalnom kvalitetu fotografije u putu. Poenta je u uspomeni. Zar ne? Brano, sve pohvale. Vec posle prvog pasusa i fotografije sam odlucila gde cu ovog leta. U ovakvim komentarima ne vidim ni trunku konstruivnih predloga. Cisto sitnicarenje. Pozdrav.
Predivne slike, prdivan MIlano…
Imam jedno pitanje, imas li na ovim slikama carape? I ako imas, koje su jer nigde ne mogu naci carape koje se ne primecuju… Ako neko ima predlog…. :))
Hvala, Lili! 🙂
Ne, ne nosim čarape, s obzirom na to da je vreme u Milanu bilo vrlo prijatno…
Nažalost, nisam sigurna koliko ti mogu pomoći oko čarapa. Odavno nisam kupila one u boji kože, jer uglavnom nosim crne…
Ako neko drugi zna, bila bih zahvalna da podeli sa nama! 🙂
Hvala unapred!
Brana
Pokusaj u C&A, ja sam uzela prosle godine, meni su sasvim prihvatljive za nosenje, tanke, providne i ne vide se na slikama.
Divne fotografije, ti divno izgledas! 🙂
http://teenfashioncorner.blogspot.com/
Hvala najlepše, Magdalena! 🙂
Da li mi se dopada? – Ooo da!
malo je reći da sam oduševljena postom u celini 🙂
Hvala, Lenčeeee!!!! :)))
Odlican post. Obozavam putopise, a tvoji su nekako posebni + fenomenalne fotografije!
Hvala veliko, draga Sofija! 🙂 Drago mi je da ti se dopadaju putopisi jer su i meni posebno dragi…
Veliki pozdrav!
Brana
Draga Branislava,
docarala si nam Milano na najlepsi nacin.. Prelepe fotografije, a ti naprosto sijas..
Inace, planiram da kupim fotoaparat, pa me zanima da li si se susretala sa fotoaparatom nikon D3200?
Ako neka od devojaka zna, molila bih vas da napisete vasa iskustva..
Pozdrav
Draga Tanja,
najvpre veeeliko hvala na divnim rečima!
Nisam koristila pomenuti model, ali pitaću moju Jovanu da li je ona imala iskustva pa ću ti ovde napisati…
U svakom slučaju, ako je neko imao iskustva bilo bi divno da ih napiše 🙂
Veliki pozdrav!
Brana
Predivan Milano,posetila sam puno gradova u Italiji ali Milano mi je omiljen,obozavam ga <3 Kao sto sam vec pominjala u pisanju ti nema ravne blogerke kod nas samo napred!Nadam se da neces zaboraviti preporuka postove jer ih jako volim a ti to tako dobro radis.Volela bih da u nekom od narednih postova napises i ilustrujes slikama sta je to must have po tebi za prolece.Srdacan pozdrav.