Drezden: simbol stradanja i oporavka

Pred vama je prilagođena i skraćena verzija teksta koji sam pisala za magazin ”Bazar”, a koji je posvećen Drezdenu  – gradu koji će mi zauvek ostati u sećanju kao jedan od najromantičnijih kutaka Evrope, koji sam imala prilike da obiđem pred sam kraj prošle godine, a pre svog odlaska u Berlin. Iskreno se nadam se da će moje reči nadomestiti manjak fotografija (koji je posledica loših vrmenskih uslova koji su nas sačekali u Drezdenu) te da ćete uživati u još jednom travel postu na blogu.

Hiljadu stepeni – toliko je iznosila temepratura zemljišta u strogom centru Drezdena nakon jednog od najžešćih bombardovanja Drugog svetskog rata. Više desetina hilljada ljudi tom prilikom izgubilo je život (tačan broj nikada nije utvrđen), a jedan od najlepših gradova Nemačke sravnjen je sa zemljom. Ironično, sve ovo zbivalo se u trenutku izvesne nemačke kapitulacije i sve bliže pobede saveznika.

Znajući ove činjenice, nisam mogla da se ne zapitam šta će me to sačekati na ulicama današnjeg Drezdena, grada koji je pre samo pola veka bio jedna velika ruševina. Građevine u duhu socijalističke arhitekture iz perioda Nemačke Demokratke Republike? Moderna minamilistička arhitektura? Obnovljena zdanja iz predratnog perioda?

Da, bila je svega navedenog, ali bio je tu i jedan Drezden koji nikako nisam očekivala. Upravo onaj koji je nestao u bombardovanju 1945. godine, a koji je nastajao u perioda između 15.  i 20. veka. Grad sa slikarskih dela drezdenskih majstora i grad iz doba velikog Fridrha Avgusta Drugog.

‘Kako?”, pitala sam se dok smo šetali između građevina starih tek nekoliko desetina godina, a čiji je izgled odavao utisak da su tu vekovima.

03a

Uz mnogo nemačke volje i još više para, obnova Drezdena trajala je decenijama. Započeta je brzo nakon završetka Drugog svetskog rata, ali je završena tek po ujedinjenju Nemačke. Tokom obnove starog dela grada cilj je bio da se što detaljnije i što vernije prekopira njegov predratni izgled. Usled nedostatka fotografija tog Drezdena, korišćena su slikarska dela drezdenskih slikara, koja se i danas mogu videti u Galeriji starih majstora, koja je smeštena u slavnom dvorcu Cvinger (Zwinger). Galeriju, inače, čini preko nekoliko stotina izuzetno vrednih umetničkih dela, koja datiraju iz perioda od 15. do 18. veka, a među njima dominira poznata ”Sikstinska Madona”, koju je potpisao Rafael. Zato nijednog trenutka nismo oklevali da delić svog vremena u Drezdenu posvetimo upravo obilasku galerije. Sat i po kasnije, bili smo bogatiji za jedno neverovatno umetničko iskustvo, tokom kojeg smo imali prilike da se sretnemo sa velikanima poput Ticiana, Vermera, Botičelija, Rubensa, Rembranta. I sve to za 10 evra po osobi, koliko košta karta za obilazak galerije.

I možda je priča o feniksu koji se diže iz pepela zaista postala isuviše često korišćen kliše, ali šetajući drezdenskim trgom Neumarkt, na kojem se nalazi Bogorodičina crkva (Frauenkirche), nisam mogla da se ne setim vatrene ptice iz egipatske mitologije i njen životni put uporedim sa drezdenskim. Jer, upravo tu, na tom trgu, do pre samo 20 godina stajala je tužna ruševina nekadašnje Bogorodičine crkve, simbolišući propast jednog grada i države. A sada, gledala sam u velelepno zdanje iznova izgrađeno od preostalih starih cigli tamne boje i onih novih, belih, namerno pomešanih kako bi simbolično podsećale na prošlost i obećavale svetliju budućnost. Priča koja ne može da se vas ne inspiriše i ne natera da se zamislite.

08a

Predah od tipičnih turističkih aktivnosti potražili smo na tada aktuelnom Weihnachtsmarkt vašaru smeštenom u uskoj ulici, između Bogorodičine crkve i slavne Bruhlske terase, koja je od početka do kraja ispunjena malim restoranima i drvenim kućicama u kojima se prodaju gastronomski specijaliteti, ali i ručno pravljeni suveniri. Pored svake od kućica nalaze se zaklonjeni visoki stolovi, predviđeni da se pored njih odmorite od šetnje, dok uživate u svom toplom napitku ili ukusnom zalogaju. Kada smo kod hrane, bio bi greh ne probati slavni currywurst, specijalitet od kobasica, koji je inače nemački patent zaštićen zakonom. Moguće je da će vas njegov ukus iznenaditi zbog poprilično orijentalne arome dobijene korišćenjem karija, ali izvesno je da ćete u istom uživati. Ukoliko pored currywursta naručite kuvano vino ili toplu čokoladu i zapadnu vam za oko šolje u kojima su napici posluženi, možete ih poneti sa sobom kao uspomenu. To malo zadovoljstvo košta će vas između 2 i 3 evra, u zavisnosti od veličine i dizajna šolje.

Okrepljeni nastavili smo ka pomenutoj Bruhlskoj terasi, koja je pravo malo arhitektonsko čudo, od milošte nazvano ”Balkon Evrope”. Naime, reč je o nizu građevina smeštenih iznad reke, koje u svom podnožju imaju ograđeno šetalište ispod kojeg prolaze kopnene saobraćajnice, a nešto dalje se odvija i rečni saobraćaj. Prizor koji i u sred decembra, ostavlja bez daha. Zamišljala sam koliko bi bilo lepo sagledati ga ponovo tokom nekog sunčanog maja.

09a

Preko puta nas pruža se novi deo Drezdena. Deo grada koji poprilično liči na sve ostale u Nemačkoj. Ipak, sami Nemci tvrde da je daleko jefitniji, a i prljaviji od gradova na zapadu i jugu. Čini se da ostaci Istočne Nemačke još uvek nisu iskorenjeni. Zanimljivo, mnogi stanovnici Drezdena to i ne žele. Naime, prema rečima našeg lokalnog vodiča, veliki broj Nemaca u ovom kraju tvrdi da se tokom socijalizma živelo bolje. Žale za godinama u kojima im je bio osiguran posao, zdravstvena zaštita, obrazovanje, jeftine kirije i niski životni troškovi. Gledamo se začuđeno usled informacija koje nisamo očekivali da ćemo čuti. Pogotovo što Drezden, kao i mnogi drugi gradovi u istočnoj Nemačkoj, odaje utisak bogatog, velikog gradilišta čiji stanovnici žive lagodno. Istina je verovatno negde između.

2015-01-01 10.23.58 1

Kada smo već drezdenske istorije iz perioda DDR-a, neosporno je da su ostaci pomente države, učinili Drezden još šarmantnijim i zanimljivijom gradom za posetiti, prvenstveno u pogledu arhitekture. U prilog tome najbolje govori četvrt poznatija kao Umetnički pasaž (Kunsthofpassage) u kojoj je sivilo tipičnih zgrada socijalističke gradnje iz 60-ih godina, zauvek zamenjeno fasadama veselih boja, olucima u obliku truba i velikim brojem simpatičnih radnji unikatnih dekor komada. I sve to odiše jednom specifičnom atmosferom koja ni najmanje ne liči na Nemačku kakvu biste očekivali da ćete zateći. I možda baš zato ovaj grad još više ulazi pod kožu. Jer, na jednoj strani imate klasičnu i bajkovitu Nemačku, kakva se zamišlja dok slušate kompozicije Vagnera ili Štrausa (obojica su inače živela i radila u Drezdenu), a na drugoj vas čekaju posledice jednog sasvim drugačijeg i specifičnog vremena. Posledice koje se polako pretvaraju u glavnu turističku prednost svih gradova na istoku Nemačke.

Uz ovu rečenicu privešću kraju svoje večerašnje javljanje i pozvaću vas da svoje utiske, sugestije i pitanja podelite sa mnom i ostalim čitateljima u komentarima na ovaj post. Takođe, tu sam i za sve vaše predloge na račun budućih postova i onoga što biste voleli da čitate na Brana’s Divine Worldu. Do idućeg javljanja, budite mi pozdravljeni. Vaša B.

Thank you for sharing some love! I really appreciate every single word of you!

4 Comments

  • Reply February 19, 2015

    Tatjana Werockfashion

    Zaista vredi odvojiti vreme za ovaj tekst i kao da sam na kratko otputovala tamo 🙂 !

  • Reply February 20, 2015

    Nevena

    Divan post. Slike i mesto su izuzetni kao i prica koju si podelila na blogu. Jedan od omiljenih postova.. 🙂

  • Reply February 21, 2015

    Milena

    I meni jedan od drazih postova, malo je reci odlican!!! Ja te uskoro vidim kao koautorku onih travel knjiga 501 grad koji morate posetiti 😀 Samo napred guraj! :-*

  • Reply February 22, 2015

    Željka

    obozavam tvoje postove 🙂

Leave a Reply

Enter the number *