U suret 12. Beogradskom festivalu igre – izložba fotografija Aleksandra Antonijevića

Pre nešto više od godinu dana, na istom ovom mestu imala sam prilike da vam dočaram i iz svog ugla približim jednu izuzetnu domaću, kulturnu manifestaciju – Beogradski festival igre, tada jedaneasti po redu. Ovog marta ta prilika i čast ukazala mi se iznova. I ne mogu biti srećnija zbog toga. Jer ništa lepše i važnije _{(pogotovo u Srbiji, gde je svaki sistem vrednosti odavno poljuljan i narušen)} od skretanja pažnje na one istinske vredne događaje i ljude koji stoje iza njih. A BFI jeste jedan od takvih. Što najbolje dokazuje broj godina njegovog postojanja _{(ovog marta napuniće tačno dvanaest)} ali i kredibilitet i veličina samih učesnika.

Međutim, još jedan segment ovog festivala zavređuje posebnu pažnju. Reč je o nagradi Vip poziva, koju već petu godinu dodeljuje stručni žiri Beogradskog festivala igre i kompanije Vip mobile, koja je i glavni sponzor ovog događaja. Nagrada je ustanovljena ne bi li se odalo priznanje domaćim plesnim umetnicima koji su izgradili zavidne svetske karijere i na taj način ovdašnjoj publici pružila prilika da upozna ove velikane.

Zašto posebno ističem ovo priznanje? Jer je opšte poznato da smo skloni da previdimo i zaboravimo talente koji potiču iz ove zemlje a koji su uspeli da izgrade ime u svetu. I to ne samo u plesnoj umetnosti, već i u svakoj drugoj. Stoga, nagradu Vip poziva, vidim kao divan i efikasan način da se takva praksa promeni i započne jedna sasvim drugačija tradicija.

Upravo na ovu temu razgovarala sam i sa ovogodišnjim laureatom nagrade, Aleksandrom Antonijevićem, koji je iz Kanade stigao u Beograd, ne samo kako bi preuzeo svoje prizanje, već i kako bi predstavio svoju izložbu autorskih, umetničkih fotografija. Kako mi je sam rekao u razgovoru, koji sam imala prilike da vodim sa njim dan pre otvaranja izložbe, izuzetno mu znači činjenica da će ga kroz nagradu i izložbu domaća publika konačno malo bliže upoznati:

”Iskreno se nadam da je ovo lep početak jednog druženja između mojih fotografija i domaće publike. Neizmerno znači činjenica da će meni bliski ljudi, porodica i moji nekadašnji mentori biti u prilici da budu svedoci čitave ove priče. Ujedno, neizmerno mi je drago što će i domaća publika konačna imati prilike da me malo bolje upozna i što je nagrada zapravo segment Boegradskog festival igre za koji imam samo reči hvale, a za Aju Jung, koja i stoji iza njegove organizacije, reči divljenja.”. 

Inače, Aleksandar je baletski umetnik svetskog renomena i višegodišnji prvak Nacionalnog baleta Kanade, koji je pre pet godina počeo da se profesionlano bavi umetničkom fotografijom. Uspehe koje je ređao na pozornici u svojoj dvadeset i pet godina dugoj baletskoj karijeri _{(igrao je glavne uloge u većini repertoarskih naslova Nacionalnog baleta Kanade, ali je često nastupao i sa drugim, slavnim inostranim trupama; dobitnik je nekoliko međunarodnih priznanja)}, zamenio je uspesima na polju fotografije, kroz koju je nastavio da beleži svoju strast prema baletu. Naime, njegovi radovi su tematski isključivo povezani sa igrom, pokretom, ljudskim telom i odnosom koji se stvara između dva ili više igrača. Kako sam ističe poznavanje igre iz ugla igrača, izuzeto mu je pomogla u njenom sagledavanju iz ugla fotografa:

”Igrači na sceni su u određenom smislu dvodiemnzionalni prikaz, baš kao što su i fotografije. Nemamo publiku oko nas već samo ispred nas. Pazimo na svetlo, pazimo na ugao u kojem smo i na to kako se izražavamo kroz pokret. Fotografija na sličan način pokušava da dočara trodimenzionalnu priču na dvodimenzionalan način. Ta zajednička karakteristika za ove dve umetnosti i činjenica da jako dobro poznajem pokrete ljudskog tela dok je u igri i da mogu da predvidim svaki sledeći potez, izuzetno su mi olakšali rad na mojim fotografijama. Verujem da je upravo iz tog razloga pokret toliko vidljiv na njima, što je i karakteristika koji mnogi ističu kao najupečatljiviju kada se prvi put susretnu sa mojim radovima”.

I zaista, neverovatno je kako je Aleksandar na svojim fotografijama uspeo da zabeleži ono što će svaki fotograf istaći da je najteže ”uhvatiti” – pokret. I to pokret svakog mišića i svakog dela tela i lica. Tako zabeležen on je zapravo najvažniji segment priče i najdublja emocija koju je autor uspeo da prenese kroz spoj svog objektiva i modela. Otud i moj prvi i najjači utisak nakon što sam se u petak, 13. marta, premijerno susrela sa Aleksandrovim fotografijama u Galeriji Progres, gde će izložba biti otvorena sve do 21. marta, kada se seli u Novi Sad _{(tamo će biti izložena u Srpskom narodnom pozorištu sve do 31. marta).} 

Inače, izložba je bila i posebna vrsta uvertire u pomenuti Beogradski festival igre, koij će zvanično početi 25. marta, o čemu će takođe biti reči na blogu.

Zato, ne propustite priliku da svratite do Galerije Progres i sebe počastite upoznavanjem sa Aleksandrovim fotografskim radom. Verujte mi, imaćete u čemu da uživate. Kako bih vas dodatno zaintrigirala u nastavku vas čekaju i Jovanine fotografije sa samog otvaranja. Iskreno se nadam da ćete nakon svega ovde viđenog i pročitanog u svoje agende upisati ne samo posetu izložbi već i samom festivalu. A ja mogu samo da vam obećam da se tamo vidimo. Do tada, srdačno vas pozdravljam. Vaša B.

ALL PHOTOS BY JOVANA TOMAŠEVIĆ

wearing: shirt: SHEINSIDE; pants: ZARA; bag: LINDEX; shoes: ZARA;
watch: TOMMY HILFIGER; bracelets: ALDO; ring: H&M;