Čemu me je naučilo blogovanje

Nešto manje od četiri meseca deli nas od petogodišnjice pokretanja ovog bloga. Iz mnogo razloga za mene vredan jubilej. Naime, tog oktobra 2010. godine sebi sam zauvek promenila život i usmerila ga u potpuno neočekivanom smeru. Delom spontano i neplanirano a delom jer sam duboko u sebi osećala potrebu da se pokrenem, samoj sebi stvorim priliku, preokrenem stvari u svoju korist. Prsti su me svrbeli, um, umoran od knjige, žudeo je za kreativnošću dok je svakodnevni razvoj stvari obećavao jedno veliko ništa. Zato sam poslušala sebe i kliknula prvi put na opciju ”Publish” , nakon čega je i zvanično zaživeo tadašnji Divine World of Fashion, današnji Brana’s Divine World.

Mnogo puta u naredne četiri i po godine učiniću istu stvar: poslušaću svoj instinkt. Vreme je pokazalo da je to bio najbolji mogući put i prva i najvažnija životna lekcija kojoj me je blogovanje naučilo. Naravno, bila sam je svesna mnogo pre začetka bloga, ali tek kroz sazrevanje ovog online kutka, kroz njegovo vođenje i građenje shvatila sam istinsku važnost te male životne mudrosti. Posebno nakon decembra 2013. godine, kada sam u još jednom ključnom momentu rešila da poslušam svoj unutrašnji osećaj i blog prihvatim kao svoj posao, a novinarstvu ustupim mesto hobija. Ispostaviće se da je to bila još jedna od onih odluka koje su mi promenile život. I ponovo, nabolje. Otud sebe svakodnevno podsećam na te tri male reči (”Slušaj svoj instinkt!”) i izgovaram ih (sebi) u imeprativu.

Podjednako religiozno sebe podsećam na važnost strpljenja. Zapravo, rekla bih da mi je ova osobina urođena, makar kada je reč o poslovnoj strani moje ličnosti. Nisam neko ko bi sve, sada i odmah. Dajem vremena okolnostima da se razviju u moju korist, uporedo se pripremajući za njihov rasplet. Način na koji je ovaj blog rastao potvrdio mi je ispravnost takvog sagledavanja stvari. Zato je strpljenje, praćeno predanošću i temeljnim radom, uvek bio moj izbor u odnosu na prečice i putanje manjeg otpora. Čak i da sam svesno htela drugačije, onaj unutrašnji glas sa početka mi ne bi dao mira te bi na kraju svaki rezultat bio nevažan, jer ono najbitnije jeste pogledati sebe u ogledalu i ne postideti se.

A garancija toga u ovom poslu jeste profesionalno i iskreno ophođenje i ponašanje, kako u odnosu sa saradnicima tako i sa čitaocima. Još jedna poslovna lekcija koja se vrlo lako može primeniti i na svakodnevne odnose. Jer je u poslu, kao i u privatnom životu, važno biti fer, a to je upravo ono što podrazumevam pod profesionalnošću i iskrenošću. Naime, važno je poštovati dogovore, situacije i sagovornike, nikad ne potcenjujući lepo vaspitanje. Važno je biti maksimalno iskren i posvećen u trenucima kada izgovaramo svoje ”da” i maksimalno kulturan u trenucima kada kazujemo ”ne”. Spaljeni mostovi nikuda ne vode, a lepa reč ih može samo učvrstiti.  A u ovom poslu, kao uostalom u svakom, važno je biti ”povezan”.

Što nikako ne znači da ne treba imati stav i da ga ne treba jasno i glasno iznositi. Naprotiv. Dok ne poštujete sebe, ne možete očekivati ni da će vas drugi poštovati. A to su mi potvrdila i iskustva u blogovanju. Zato smatram da je važno braniti svoju ličnost, samo u tome treba imati mere. Priznaću, godinama sam pokušavala da nađem pravi balans u tom pogledu i često nisam u tome uspevala. Tek u poslednje dve godine dostigla sam željenu ravnotežu, na čemu prvenstveno zahvaljujem svojim godinama i zrelosti.

Dakle, važno je stati iza svojih reči, postupaka i odbraniti se, ali važno je i ostati skroman u toj borbi. Svojevremeno sam mislila da je skromnost vrlina glupih a danas čvrsto verujem da je skromnost odlika velikih. Još jedna od životnih stavki kojima me je naučilo blogovanje, odnosno postupci ljudi koje sam duž svog blogerskog puta sretala. A bilo je tu i jednih i drugih. I dok su jedni oduševljavali, inspirisali, pokretali, drugi su me nesvesno kroz svoje ponašanje podsećali kako ne sme i kako ne valja. Tako sam učila.

I nikada nisam prestala da učim. Šta više, stalno učenje (kroz čitanje, istraživanje, razgovore, upoznavanje) vidim kao najbitniju stavku za bilo koji vid napretka. Jer, nikada nećemo znati dovoljno ili previše.

A jedna od stvari kojoj sam se posebno učila jeste samodisciplina. Stavka koja je neophodna u životima ljudi koji rade za sebe i od kuće. Bez nje, sve je unapred osuđeno na neslavan kraj. Pogotovo ako ste rođeni kao zakleti kampanjac i večiti fan prokrastinacije, kakav je bio moj slučaj. Ipak, sa prvim profesionalnim momentima mog blogovanja shvatila sam važnost pomenute karakteristike i njenu neophodnost za postizanje bilo kakvog cilja i realizaciju  bilo kakavog plana.

Naravno, bitno je znati kada je vreme da zastanemo i predahnemo. Blog me je naučio da slušam svoj organizam i da nikada ne zanemarujem njegove signale. Momenat koji nisam ranije umela sebi da prišutim. Sve dok nisam počela da osećam neprijatne posledice takvog ponašanja. Tada sam konačno naučila da vikendi moraju da služe odmoru. I konačno sam počela da u njima uživam. Počela sam da se radujem petku ali i ponedeljku, jer je i on postao lepši i lakši uz odmorno telo i resetovan um.

I na kraju, poslednja i jedna od najbitnijih stavki i lekcija kojoj me je blogovanje naučilo odnosi se na suočavanje sa kritikama. Kako onim dobronamernim tako i zlonamerenim. A bilo ih je, jer svaki posao koji podrazumeva deljenje rada sa javnošću, podrazumeva i rekaciju te javnosti. Doduše, ona je u mom slučaju najčešće stizala u najlepšim mogućim rečima, najdivnijoj podršci i davanju elana. Ali, bilo je i onih drugih primera. No, nisu svi nužno bili loši. Šta više, mnogo konstruktivnih kritika navelo me je na razmišljanje i iniciralo promene na bolje. Sa druge, strane svaki vid malicioznosti u rečima ostavljenim na blogu ili drugim društvenim mrežama učinio me je jačom. I otpornijom. Toliko da sam stigla do momenta kada apsolutno nisam reagovala. Ne samo postupcima već i razmišljanjem, jer naučila sam da razlikujem značajno od trivijalnog. I to smatram jednim od svojih najvećih uspeha.

Stoga, kada se se iz ovog ugla osvrnem na sve doživljeno za ove četiri i po godine i kada spoznam svo znanje u tim godinama stečeno, ne mogu a da ne budem zadovoljna. Uspela sam da uz razvoj svog bloga razvijem i svoju ličnost. I zato, bez iole oklevanja, mogu da kažem da me je blog učinio boljom i kompletnijom osobom. Otud i moja volja za večerašnjim postom, pisanjem ovih redova i deljenjem svog iskustva i znanja sa vama. Iskreno se nadam da vam je prijalo da pročitate nešto intimniji i ličniji post, kao što je i meni prijalo da sa vama podelim sve napisano. Ujedno, nadam se da su vas pročitane reči makar malo inspirisale i nagnale na razmišljanje o poslu ili hobiju koji je uspeo da vašu ličnost učini kompletnijom. Ukoliko je tako, jako bih volela bih da čujem vaše utiske na tu temu… Do idućeg javljanja… Vaša B.

Thank you for sharing some love! I really appreciate every single word of you!

23 Comments

  • Reply June 29, 2015

    sh

    brano ja te izmedju ostalog volim jer si iskrena i otvorena. jer znaš naći balans izmedju (ne)dijeljenja intime i dijeljenja samo ispoliranih, isprazno lijepih postova. ti si u zlatnoj sredini, i baš volim ovakve postove.

    kod mene su slične lekcije iako u drugoj bransi, a dvadesete su upravo te godine za otkrivanje sebe 🙂 najteže mi je dosljedno primjenjivati sve naučeno, uvijek nekako posrnem ili burnom reakcijom ili nepromisljenim riječima i onda se grizem, ali valjda je to normalno 😀

    • Reply June 30, 2015

      Brana

      Najlepše hvala, draga Sh! Drago mi je da ti se dopao post! 🙂

      Da, da primena znanja mu dođe kao najteži deo učenja, ali i to ima svojih čari. Bez tih malih ”posrnuća” mi ne bismo bili mi, a to nije poenta… Na kraju krajeva, mane su, koliko i vrline, deo naše ličnosti tako da ih se ne treba stideti, samo ih treba pametno kanalisati… Makar ja tako razmišljam… 🙂

  • Reply June 29, 2015

    Vienna Insider

    Draga Brano, ovo je zaista jos jedan lep i poucan post. Kroz tvoj blog se stvarno vide sve ove karakterne osobine koje si opisala, zato i jeste jedan od retkih blogova koji stvarno mogu da sluze za primer. Posto blog citam od 2011, mogla sam da vidim koliko je napredovao i kako uvek ide uzlaznom putanjom. Divno je pri tome sto si istrajala u svom stilu pisanja, duzim tekstovima i kulturnim temama, koje razlikuju od ostalih blogova. Mnogo mi je drago sto je u ovom slucaju kvalitet priznat, sto je dokaz da ima jos mnogo ljudi koji poznaju i cene prave vrednosti.
    I ne mogu a da ne spomenem za kraj Jovanine fotografije i vase zajednicke ideje, koje su uvek izvor inspiracije.
    Veliki pozdrav iz Beca, Una 🙂

    • Reply June 30, 2015

      Brana

      Draga Una,
      neizmerno hvala na svakoj ispisanoj reči!
      Ovakvi komentari su najveća i najlepša nagrada za svaki minut rada i truda uloženog u ovaj blog!!!
      Još jednom, HVALA NA TOME!
      Veliki, najveći pozdrav iz Beograda!
      Brana

  • Reply June 29, 2015

    Aleksandra

    Tvoj blog pratim od 2011. i već tada sa prvim postom koji sam pročitala na njemu primetila da se izdvaja od ostalih i posao mi je jedan od omiljenih. Vidi se koliko si napredovala i mnogo mi je drago što kada se spominju uspešni blogeri u Srbiji tvoje ime ne može da izostane.
    Ti si jedna od onih koji su me inspirisali da konačno pregazim i objavim svoj prvi post. Moj kutak je daleko od dobrog, ali već sada počinjem da primećujem neke sitnice kod sebe zahvaljujući njemu. Nadam se da ću jednog dana i ja moći da se osvrnem kao ti danas i da budem zadovoljna onim što sam postigla. 🙂

    • Reply June 30, 2015

      Brana

      Draga Aleksandra,
      najpre, mnogo, mnogo mi je drago ako je moj blog uspeo da te inspiriše da pokreneš svoj kutak. koji inače izgleda jako lepo, organizovano i pregledno i nema razloga da već sada ne budeš zadovoljna njime! Zato: samo napred!
      Do neba hvala na lepim rečima i vernom praćenju bloga! Kao što već rekoh: vaša pdorška je najlepša nagrada za sve što radim!
      Naaaajlepši pzdrav!
      B.

  • Reply June 29, 2015

    marina

    cestitam ti i samo tako nastavi dalje!

    http://diary-of-shopaholic.blogspot.com/

    • Reply June 30, 2015

      Brana

      Najlepše hvala, draga Marina!
      Veliki pozdrav!!!
      B.

  • Reply June 30, 2015

    Milena

    Divna Brano, naklon do poda i divljenje do neba! Drzim palceve da i dalje napredujes i pruzam podrsku u svakom smislu. Sve pohvale 🙂 :-*

    • Reply June 30, 2015

      Brana

      Njanjanjalepše hvala, divna Milena! Mnogo znači vaša podrška i svaka ispisana reč!!!
      Najveći i najsrdačniji pozdrav!
      B.

  • Reply June 30, 2015

    Ivana

    Mislim da je vec suvisno pricati o tome koliko postujem i volim tvoj rad i koliko se rado vracam na tvoj blog svaki put i nekako tvoje misljenje o modi smatram uvek verodostojnim. Zato mi i treba mali savet od tebe, videla sam jedne cipele sa spicastim vrhom kakav je sada u modi medjutim nisu skroz ravne vec su na vrlo nisku punu petu. Povoljne su a kvalitetne ali mi ipak treba tvoj sud sta mislis o takvom modelu i da li mislis da su samo ravne ili na stiklu prilagodjene mladima (u dvadesetim sam) i da li mislis da sa malom punom petom izgledaju tetkasto, da li bi ti nosila tako nesto? Treba mi tvoj iskren sud jer se dvoumim. Pozdrav

    • Reply June 30, 2015

      Brana

      Draga Ivana,
      najpre, veliko hvala na lepim rečima i na poverenju koje imaš u moj sud!
      Što se tiče cipelica bilo bi sjajno kada bi našla fotografiju tačnog modela o kojem je reč. Tako bih najsigurnije mogla da ti kažem šta msilim. Ovako je poprilično nezahvalno jer sve zavisi kakavi su detalji, boje, rad.
      U svakom slučaju, ako ti se dopadaju, ako ti se uklapaju uz stil i ako veruješ da ćeš ih lepo iznositi, nema ni najmanje razloga da ih ne kupiš, bez obzira na tuđe mišljenje. Lično, volim takve cipelice i smatram da mogu jako lepo da stoje uz klasične komade poput cigaret-pantalona, mini-suknjica A-kroja (imitiranje stila 60-ih) i skinny džinsa. Dakle, mnogo načina da ih kombinuješ. Inače, deo su aktuelnih trendova pa i u tom pogleduplus više za njih.
      Eto, nadam se da sam makar malo pomogla. 🙂
      Veeeeliki pozdrav!
      Brana

      • Reply July 1, 2015

        Ivana

        Hvala ti puno na odgovoru. nemam fotografiju bas tih cipela ali sam nasla slicne na internetu. Dakle potpuno su iste kao ove crvene samo sto su ove o kojima ti pricam teget plave, potpuno isti model i oblik naprijed

        http://postimg.org/image/wl628uhdr/

        s tim sto im je peta potpuno ista kao na ovim cipelama

        http://postimg.org/image/z5jjsgo0p/

        Nadam se da sam ti uspjela pojasniti :). Uglavnom treba mi tvoj sud da li da ih kupim, da li su prikladne za devojke u dvadesetima ili su za starije tete, da li bi ti nosila tako nesto i kako se mogu kombinovati? Eto oprosti na ovoliko pitanja, reci mi sto iskrenije da se oslucim d ali d aih kupim. Veliki pozdrav za tebe

        • Reply July 2, 2015

          Brana

          Draga Ivana,
          ako pričam najiskrenije, moram reći da mi se sve dopada osim pete. Ja bih radije išla na varijantu takvih baletanki. To je naravno samo moje mišljenje i ako se tebi dopadaju nema razloga da ih ne kupiš.
          Rekla bih da takva peta ume da bude problematična (kada si mi napisala prvi komentar msilila sam da je reč o drugačijoj peti, zapravo da je baš štiklica u pitanju) i da može da učini kombinaciju suviše ozbiljnom, tako da razmisli. Ali ponavljam, najbitnije kako se tebi dopadaju i uklapaju uz stil. 🙂
          Veliki pozdrav!
          B.

  • Reply June 30, 2015

    Tihana

    Volim da čitam tvoj blog i jedan je od ređih na kojima rado i komentarišem. 🙂 Drago mi je da si postigla ovoliko i da imaš tu privilegiju da ti je posao nešto što je krenulo samo kao hobi i autlet za iskazivanje kreativnosti.
    A baš zato što si pomenula iskrenost, volela bih da ti skrenem pažnju na nešto. Mislim da bi bilo jako lepo kad bi naglašavala koji post je sponzorisan. Realno, uglavnom nije teško pogoditi, ali zaista mi kod dosta domaćih blogera fali ta praksa. Imam utisak kao da se stidite što ste za nešto dobili novac i pokušavate da nam “prodate priču” da je to sjajno i bajno i vaš omiljeni proizvod meseca, nedelje, godišnjeg doba. Super. Ali hajde kad je nešto sponzorisano, uz sve lepe reči o proizvodu/agenciji/mestu, u koje verujem, dodaj(te) “Ovaj post je sponzorisan, ali je mišljenje moje”. Mislim da je to mnogo poštenije prema čitaocima.

    Znam da nije godišnjica, ali želim ti još mnogo uspešnih godina 🙂

    Tihana // Wandering Polka Dot

    • Reply July 1, 2015

      Brana

      Draga Tihana,
      najpre veliko, najveće hvala na lepim rečima, željama i praćenju! 🙂
      Hvala i na sugestiji! Razumem tvoju zamerku ali moram da iznesem i svoj ugao sagledavanja ove teme.
      Bez obzira da li je post produkt određene saradnje ili ne, svaka napisana reč na ovom blogu jeste isključivo odraz mog mišljenja, na koje niko ne može da utiče. Dakle, ono je zasnovano samo i isključivo na ličnom iskustvu i doživljaju, i ni na čemu drugom. Ono što vi ne vidite jeste veliki broj saradnji koje ja odbijam na mesečnom nivou. Takođe, ne vidite ni veliki broj saradnji koje su na moju inicijativu prekinute jer nisam bila zadovoljna predmetom saradnje te nisam želela da vam isti predstavim kao nešto što mi je prijalo a zapravo nije. To ne bih mogla sebi da oprostim. I zato se na ovom blogu pojavljuju isključivo proizvodi u čiji sam se kvalitet lično uverila i iza čijih pohvala mogu da stanem imenom, prezimenom i likom. I upravo zato nemam potrebu da napominjem da je išta sponzorisano, jer bih tako samo skrenula pažnju sa činjenice da bi se taj proizvod našao svakako na blogu i da bih o njemu svakako pisala. To što je određeni proizvod predmet saradnje ne menja moje mišljenje ni u kom smeru jer, kao što rekoh, nemam problem da odustanem od saradnje ako nisam zadovoljna njome odnosno proizvodom. Niti imam problem da hvalim proizvode koji ni na koji način nisu sponzorisani već su jednostavno kvalitetni. To je nešto što i moji saradnici odlično znaju. Takođe, nikada ne ulazim u priču o saradnji sa brendovima čiji mi koncept ne odgovara i čiji su proizvodi diskutabilni. Samim tim sebe štitim od eventualnih neprijatnih situacija.I to je ono što je najbitnije za mene i za vas koji pratite moje preporuke.
      Eto, nadam se da sam malo pojasnila svoju stranu priče, ali svakako razumem i tvoj utisak i ne mogu da ti na njemu zamerim.
      Najlepše te pozdravljam i nadam se da se još dugo, dugo pratimo! 🙂
      Brana

      • Reply July 1, 2015

        Irina

        Ja bih da se nadovezem na ovu pricu potpuno nezavisno od tebe i tvog bloga. Recimo pratim neke blogerke par godina i sada nekako pocnem da se cudim zbog cega im se stil odjednom “pokvario” i zbog cega nisu vise inspirativne kao ranije jer realno gledano, sto se coveku povecava “staz” u svetu mode tako bi trebala i njegova kreativnost da se prosiruje i produbljuje i da nam sada iz ugla znalca u odnosu na onaj ugao laika sa pocetka blogovanja to predstavlja mnogo sprektakularnije, medjutim desava se obrnuto. I onda dolazimo do teme napredovanja u ovom poslu, sponzorskih postova itd. Eto da ne nabrajam nase domace blogerke tacnije jednu domacu i jednu “polu domacu”, dacu primer Chiare Ferragni koja je postala to sto jeste zaista zahvaljujuci svom ukusu i stilu a onda se pretvorila samo u lutku na koju sponzori stavljaju sta hoce za novac, i bez imalo pretencioznosti ili bilo kakvog laskanja meni licno je Branin blog inspirativniji od njenog iz razloga sto se tu vidi licni pecat i licna kreativnost. Devojka koja je napisala post iznad je donekle u pravu medjutim moram da kazem da je Brana jedna od retkih modnih blogerki koja bez obzira na sponzorstva i dalje neguje taj svoj licni prepoznatljivi stil, i dalje je kreativna i interesantna i iz tog razloga mogu da joj poverujem u ovo sto kaze da bez obzira na sponzorstva ona predstavlja ono sto zaista voli. Draga Brano, zamolila bih te samo da poslusas nas koji te pratimo i da i dalje nastavis tako da ne dozvolis da se tvoj blog pretvori u reklamu. Sto se tice nekih drugih blogera nekada mi je muka od njihovog odusevljenja necim totalno bezveznim za sta su placeni da nose i u tom njihovom cutanju o sponzorstvu samo se prepoznaje doza licemerja a mi i sami mozemo da provalimo sta je sponzorsko a sta nije. Toliko, mada je i ovo bilo previse 🙂

        • Reply July 1, 2015

          Irina

          Jos bih samo da dodam na svoje izlaganje da generalno u svemu na svetu komercijalizacija gusi kreativnost, slobodan duh i ukus individualca. To je u svakom umetnosti zastupljeno eto recimo u muzici, mislim da ne mozemo da spomenemo u istoj recenici kvalitet recimo nekih izvodjaca iz 60ih godina koji su bili skoro pa potpuno nekomercijalni (ne svi ali neki) sa kvalitetom danasnjih Majli Sajrus, Dzastin Biber, Seka, Dara itd. Jednostavno ta reklama i stalno bombardovanje ljudi da je nesto in, dobro, kul gusi u njima mozda prirodni osecaj za umetnost i za lepo.Nekada pomislim da bih volela samo na momenat da vidim kakvi bi bili ljudski izbori u modi, muzici, umetnosti, filmu, bilo cemu kada ne bi bilo komercijalizacije, reklame, trendova itd. kada bi sve bilo podjednako zastupljeno i dato ljudima na izbor, mislim da bismo samo tada, u tom utopijskom svetu mogli da vidimo stvarne izbore, stvarne emocije i stvarne potrebe ljudi, ovako je sve, ali apsolutno sve i ono cega nismo svesni nekako ciljno usmereno prema necemu, mislim da ni jedan nas izbor nije u potpunosti nas vec instruisan reklamom, trendovima i socijalnim prilikama. O ovoj temi bi se moglo pricati u nedogled, da sad ne duzim mada sam vec prilicno produzila, samo se setite da su vam neke stvari prije par godina bila odvratne i nezamislive da ih obucete a sada se trenseteri utrkuju ko ce pre da se domogne bas te stvari

  • Reply June 30, 2015

    Jelena Pantic

    Kao koleginica blogerka mogu samo da ti iskažem divljenje i zahvalnost što si napisala ovo. Bukvalno svako slovo mogu da potpišem i baš mi je trebalo da pročitam nešto ovako lepo i jasno napisano, da se podsetim šta sam sve dobila blogovanjem.

    • Reply July 1, 2015

      Brana

      Draga Jelena,
      hvala tebi na ovako lepim rečima!!! Mnogo mi je drago ako si uspela da se prepoznaš u tekstu i ako te je isti inspirisao, jer to je bila sva poenta njegovog pisanja!
      Naaajlepše te pozdravljam i želim mnogo uspeha u daljem blogovanju!!!
      B.

  • […] Čemu me je naučilo blogovanje […]

  • […] Čemu me je naučilo blogovanje […]

  • Reply July 26, 2015

    Maya

    Draga Brana, obožavam sve Vaše tekstove…za Vaš blog sam se vezala najviše zbog tekstova koji su kao najuzbudljivija knjiga…ja sam neko ko obožava da čita,a antitalenat za sklapanje rečenica…Vaši tekstovi su inspiracija za život,sa mnogo stila i ukusa….volela bih jednog dana da imam u rukama Vašu knjigu koja će biti zbirka najlepših priča i fotografija sa Vašeg bloga,nešto u fazonu – za one “nas” 🙂 sa ukusom …hihi …predivno i samo tako nastavite da budete lepi i inteligentni….pozdrav od šašave vodolije 🙂

Leave a Reply

Enter the number *