Avgustovska enterijer priča – Otvaramo vrata ”Palate Srbije”

Pre nego vas prepustim još jednom fantastičnom Nikolinom tekstu, uz koji oživljavamo jednu od vaših omiljenijih rubrika, morala sam da vam obrazložim nedostatak enterijer priča u prethodna dva meseca. Naprosto, nismo imali sreće. Bilo je mnogo potencijalnih prostora ali za svaki od njih dogovor bi se iz ovog ili onog razloga izjalovio. Ničijom greškom, naravno, već iz krajnje opravdanih razloga. Konačno, avgust nam je doneo malo sreće u tom pogledu te sam imala prilike da o jednom ”trošku” dogovorim dve enterijer priče i one će vas sačekati u septembru. Potrudiću se da i narednih meseci imamo po dva posta iz ove rubrike te da na kraju godine imamo planirah 12 enterijer priča. A ko zna, možda bude i koja preko. Ova današnja je zaista posebna. Jer, zajedno ćemo zaviriti u jednu od najvećih ali i najpoznatijih građevina Srbije ali i bivše Jugoslavije. Nekadašnja Palata Federacije odnosno SIV a današnja Palata Srbije, poznata po važnim susretima državnih zvaničnika koji se u njoj odvijaju. Dakle, mnogo razloga da ostanete uz današnji post. Uživajte… 

—————————————–

Avgustovska enterijer priča, izlazi iz svojih okvira i postaje mali vodič kroz istoriju moderne umetnosti SFR Jugoslavije. Sve zahvaljujući velikom broju umetničkih dela koja ćete videti na fotografijama ovog posta, a koja se nalaze u unutrašnjosti zgrade kojom ćemo danas prošetati.

Ona su doprinela da moj utisak, nakon posete zgradi SIV-a, kako je i dalje popularno zovemo, bude toliko jak. Naime, sve što sam tamo video pretilo je da sruši moje shvatanje socijalističke arhitekture. I mada sam enterijer nije sasvim očišćen od tragova tog pravca, nisam mogao da se otmem utisku da sam u poseti galeriji, a ne državnoj zgradi. Bilo mi je jasno da je Tito na primeru ovog zdanja želeo da se još jednom javno predstavi kao veliki ljubitelj umetnosti. Rekao bih da mu je to pošlo za rukom.

Početak ove priče dešava se mnogo pre mog zvaničnog ulaska u zgradu Palate Srbije, kako glasi njen zvanični naziv danas. Naime, da biste je posetili, morate da se unapred najavite, navedete razlog svoje posete i sačekate određeni period kako bi se vaš zahtev odobrio.

Nakon završene procedure konačno se nalazim sa gospodinom Slavomirom Anđelićem. U narednih sat vremena, on je moj domaćin, a inače je kustos i umetnik i u Palati radi skoro trideset godina. Dolazim tačno na vreme, jer sastanak usklađujem sa obavezama koje on ima u toku dana. Pozdravljamo se i odmah ulazimo u zgradu jer nam smeta novobeogradska vrućina.

Ipak, Slavomir me na trenutak zaustavlja ispred samog ulaza. ”Da li ste primetili nešto u arhitekturi ove građevine? Nešto što se jasno vidi na zgradi?”, pita me. Kako nisam zapazio ništa što bi mogao da bude moj odgovor, očekujem da nastavi. Na trenutak sam pomislio da verovatno misli na njene velike proporcije, ali grešim.

Pogledajte ovaj svečani, stakleni, vodoravni deo i videćete da isti takav postoji i na Korbizjeovoj zgradi Ujedinjenih nacija u Njujorku, koja je tek kasnije izgrađena. Uočavate li da je učitelj preuzeo ideju svog učenika? Između ostalog, zato mislim da je Mihajlo Janković naš najbolji arhitekta.

FINAL DSC_4856 A!sharp FINAL DSC_1929 A!!!_1 FINAL DSC_1235 90x135 A!!!_2

1. Hodnik radnog dela 2. Foaje ispred Makedonskog salon, slika ”Kompozicija” Jože Ciuha  3. Foaje ispred Makedonskog salona

Mihajlo je inače imao sreće da uči od Le Korbizijea i pohađa čuvenu Bauhaus školu u Nemačkoj. Kada je njegov plan Palate Federacije, kako je bilo njeno zvanično ime, prihvaćen, oformio je ne samo arhitektonski, već i umetnički biro. Zamimljivo je da su je gradili omladinci na radnoj akciji i da je bila među prvim zgradama u tada peskovitoj pustinji na Novom Beogradu. Inače, zgrada koja ima 5 hiljada kvadratnih metara, trebalo je da izgleda sasvim drugačije, ali je posle smrti zagrebačkog arhitekte Vladimira Potočnjaka (koji je prvobitno pobedio na konkursu) Mihajlo dosta toga promenio.

FINAL DSC_4614 90x135 A!!!_1 FINAL DSC_1212 A!

4. Salon Bosne i Hercegovine, tapiserija ”Šuma”, Branislav Subotić Sube i Voja Dimitrijević 5. Sala Mostar

Idemo prvo ka sali Srbija, koja se nekada zvala sala Jugoslavija. U njoj dominira prelepa slika Petra Lubarde, Let u kosmos, koja govori o čovekovoj želji da zagospodari vasionom. Tu je i velika slika Lazara Vujaklije Putevima Jugoslavije, koja nosi poruku ljubavi i poverenja u zemlju i narod.

Put nas dalje vodi ka Makedonskom salonu. Pažnju nam privlače tavanica i luster. On je nastao inspirisan kafanom i zapravo je sastavljen od ulepšanih petrolejki. Kada smo ušli u Slovenački salon Slavomir mi je oduševljeno rekao – ”On je, po meni, najmoderniji. Malo se menjao jer je verska zajednica koja se tu sastajala poželela da stavi neko obeležje i ja sam naslikao Belog anđela.”

FINAL DSC_0904 90x135 A! at_2 FINAL DSC_0560 A!!!!!_2 FINAL 04 90x135 A!_2

6. Sala Jugoslavija, tapiserija ”Okrugla forma” Branislav Subotić Sube 7. Foaje ispred salona Bosne i Hercegovine, slika ”Kolona” Đorđe Andrejević Kun 8. Foaje ispred Makedonskog salona, skulptura ”Poprsje” Ratomir Stojadinović

To su poželeli i u Srpskom salonu, gde je takođe okačena Slavomirova slika Svetog Save. U istom salonu su i tri zanimljiva tepiha. Dizajnirani su tako da svaki simbolizuje delove naše zemlje: Kosovo i Metohiju, centralnu Srbiju i Vojvodinu. ”To je simbolika ukrašavanja, ništa nije politički prejudicirano”, dodaje Slavomir.

Ka salonu Bosne i Hercegovine zastajemo, jer me je zanimalo koliko je često Tito ovde dolazio. ”On i Jovanka nisu dolazili za vreme izgradnje niti su kontrolisali radove. Sve su prepustili Mihajlu.” Saznajem i to da Tito nije često dolazio ni kasnije, iako je imao radni kabinet. Ipak, na prvoj konferenciji Pokreta nesvrstanih, septembra 1960. uspeo je da ovde okupi ceo takozvani treći svet. Kasnije, u jednoj kancelariji, iza tapaciranih vrata, tajno se pripremala njegova sahrana pod šifrom Plan X, onda kada je bilo sasvim jasno da se njegova smrt približava.

FINAL DSC_1559 fff_1

FINAL DSC_1807 A!!!_1FINAL DSC_4725 90x135 A!!!_1 FINAL Untitled-00 A!_19. Crnogorski salon, mozaik ”Lovćen” Branko Filipović Filo, 10. Hrvatski salon, zidna slika ”Gromače” Oton Piha, 11. Srpski salon, bakarni rad ”Osvajanje” Nebojša Mitrić, tepih Lazar Vujaklija 12. Hol ispred sale za sastanke

Ulazimo u salon Bosne i Hercegovine koji je dekorisan velikom tapiserijom Šuma, a potom u Hrvatski, gde sam se oduševio zidnom slikom Gromače, koja predstavlja krševit dalmatinski pejzaž. U Crnogorskom je veliki mozaik Lovćen, tako da svaki salon sadrži simboliku republike čiji naziv nosi.

U povratku, zastajemo ispred slika Milana Konjovića Žena i bokal, Narovi Petra Lubarde i Kolona Đorđa Andrejevića Kuna. ”On je prelepo oslikao Drugi svetski rat. Kao kustos nisam hteo da zamagljujem istoriju i odlučio sam da njegove slike zadržim”, priča Slavomir i ponosno nam govori da su španske arhitekte takođe bile njegovi gosti, a otišli su rekavši da je ovo jedna od najlepših zgrada koje su videli.

FINAL DSC_6131 90x135 A!!!_1 FINAL DSC_0920 90x135 A!_2

13. Srpski salon 14. Sala Jugoslavije, mozaik ”Stvaranje Jugoslavije” Mladen Srbinović

Sa sličnim ubeđenjem i ja sam je napustio, nadajući se da će jednog dana neko rešiti da ovo velelepno zdanje pretvori u jedinstven muzej savremene umetnosti. Moj glas bi imali svakako. A vi? Šta vi mislite o toj ideji? I kako vama deluje enterijer ovog zdanja? Do sledećeg teksta. N.

ALL PHOTOS BY DUŠAN ĐORĐEVIĆ

*nešto drugačija verzija ovog teksta prvobitno je objavljena u magazinu Bazar, za koji Nikola radi kao novinar.

17 Comments

  • Reply August 26, 2015

    Tihana

    Pa ovo je sjajno, fenomenalno, svaka čast Nikoli! Ja sam potpuno oduševljena. Od SIVa sam videla lift, mali hodnik i dve kancelarije, i nije mi padalo na pamet da može da čuva ovakve stvari. Bravo za ideju, izvedbu i članak!

    Tihana // Wandering Polka Dot

    • Reply August 26, 2015

      Nikola Todorić

      Hvala Tihana. SIV je i mene oduševio i arhitektonski i enterijerski, a posebno sa umetničkim delima koja nisam očekivao u ovakvom broju. Svaki salon je galerija za sebe. Zaista je ovo jedinstvena zgrada.

  • Reply August 26, 2015

    ivanasworld

    Fenomenalne fotografije 🙂

  • Reply August 26, 2015

    Danica

    Odusevljena sam ovim postom! Prvo, fotografije su predivne, toliko da cak nisam sigurna da li mozda prenose previse romantizovani stari SIV. Zatim, tekst je odlicno napisan, vrlo informativan i zanimljiv. Volela bih da postoji vise ovakvog sadrzaja, ne samo na blogu, nego i generalno na nasem podrucju. Jedno veliko BRAVO!

  • Reply August 26, 2015

    Iva

    Jao, pa ovo je <3 o.O vau vau vau
    Meni samo nije jasno da li je otvorena za javnost, da li bilo ko moze da se najavi i dodje da vidi ili kako? Fotke su carobne

    • Reply September 2, 2015

      Nikola Todorić

      Draga Ivo,
      ova zgrada je administrativna. Kao takva nije naravno otvorena za javnost u smislu da se u nju može ući onako kako se ulazi u muzeje i galerije. Potrebno je da imaš razlog posete kako bi se najavila, ostavila podatke i sačekala odobrenje. Moj povod je bio novinarski jer sam ovaj članak pisao za Bazar, gde radim kao novinar i zahvaljujući čemu sam bio gost SIV-a. Najbolja prilika je možda Noć muzeja ili neka slična stvar, koja olakšava ulazak ne samo u SIV nego i na druga zanimljiva mesta koja nisu otvorena po principu turističkih atrakcija.
      Veliki pozdrav i hvala na lepim recima!
      Nikola

  • Reply August 26, 2015

    Ja sam

    Zgrada SIV-a je jedna od najsavršenijih zgrada u Beogradu. 🙂 Prosto ne znam da li mi se više dopada enterijer ili eksterijer. Prvi put sam je posetila kada sam bila mala, pa mi nije puno značio obilazak, ali pre nekoliko godina sam je ponovo posetila i bukvalno nisam znala gde bih pre i šta bih pre videla. Kun, Lubarda i Konjović – savršenstvo, mada moram da kažem da jako volim i Pregeljev mozaik Sutjeska. 🙂 Nadam se da će češće prostor biti češće otvaran za javnost. Zapravo, apleujem da učine da nam sva ta lepota bude dostupnija. 🙂
    Sjajan, sjajan tekst i sjajne fotografije, takođe. 🙂
    Pozdrav.

  • Reply August 27, 2015

    Ljubitelj umetnosti

    Kakvo kulturno i umetničko bogatstvo tamo leži! Najjači utisak, naravno, ostavljaju znalački opremljene prostorije u celini, a mozaici i tapiserije su fantastični, posebno “Lovćen” i “Šuma”.
    Hvala svima koji su učestvovali u objavljivanju ovog sadržaja.
    Jedva čekam da i lično obidjem SIV 🙂
    Pozdrav!

  • Reply August 27, 2015

    Nikola Todorić

    Drago mi je da uživate. To je i bila moja namera. Vidimo se uskoro sa nekom novom pričom. Hvala vam na lepim komentarima koji se odnose na sam tekst. I hvala Dušanu na ovakvim fotografijama.

  • Reply August 30, 2015

    Ivana

    Bravo za tekst i fotografije! Šteta što objekti sa prostora bivše Jugoslavije nisu dostupniji široj javnosti, jer je šteta ovo ne otvoriti kako domaćim tako i inostranim posmatračima.

  • Reply September 7, 2015

    Andja

    kako kako kako bez malo vise reci o legendarnom lusteru od 9t

  • […] Avgustovska enterijer priča – Otvaramo vrata ”Palate Srbije” […]

  • Reply September 13, 2015

    Mira

    Velika je šteta da najlepša zgrada u Beogradu bude zatvorena od očiju javnosti. Ja bih predložila da se makar na nedeljnoj bazi, ako ne dnevnoj, organizuju vođene ture u SIV-u. Kao u kompleksu kraljevskog dvora. To je nešto što bi bilo više nego zanimljivo i turistima koji dođu u Beograd, a i beograđanima. I ne bih nikako ništa menjala u enterijeru, tako da nisam za to da se pravi muzej niti bilo šta drugo. To je palata.
    Hvala na ovim divnim fotografijama. Nadam se da ću u skorije vreme imati priliku da sve ovo vidim uživo, a ne kao do sada samo na slikama.

  • Reply October 14, 2015

    Tamara

    Fotelje i stolice su fantasticne. Ima li neko ideju gde se mogu naci?

    • Reply October 14, 2015

      Brana

      Uuh, nisam sigurna. Kontam da se malo teže mogu naći. Videću sa Nikolom, možda on ima neku informaciju. 🙂

  • Reply October 14, 2015

    Tamara

    Okej. 🙂

  • Reply March 16, 2017

    Maja Wiebler

    Sjajno! Toliko puta sam poslovno bila u zgradi i pomislila kako bi bilo sjajno slikati divan enterijer, mid centry modern, koji je sad jako popularan –i eto nadjem ga na tvom sjajnom blogu…Odlicno!

Leave a Reply

Enter the number *