Moj put do balansirane ishrane

Činjenica da ste fantastično reagovali na postove posvećene pronalasku balansa u krupnim ali i svakodnevnim životnim situacijama, inspirisala me je da se u ovoj maloj seriji postova posvećenih balansiranju dotaknem jedne sasvim drugačije sfere života – ishrane. Reč je o temi kojoj sam u više navrata želela da se posvetim, ali sam iz ovog ili onog razloga to odlagala. Sada sam osetila da je konačno došao momenat i za nju.

Dakle, volela bih da vam opišem na koji način sam pronašla svoj balans u ishrani i naučila svoje telo da živi u skladu sa njim. Da se razumemo, daleko od toga da jedem isključivo prirodne i zdrave namirnice i da sebi ne dopuštam ništa što se može podvesti pod veštačkim i nezdravim. Preveliki sam hedonista da bih izdržala takav režim. I nemam problem sa tim. Sa druge strane, preveliki sam ljubitelj života da bih ga shvatala olako i u sebe unosila šta stignem, kada stignem i koliko stignem. I upravo između te dve opcije ja sam pronašla svoj balans…

Sve je počelo time što sam sebe naučila da doručkujem već petnaestak minuta nakon buđenja. Pre toga bila sam verna rđavoj navici koja je podrazumevala doručak tek nekoliko sati posle ustajanja, što očigledno nije prijalo mom telu. Vremenom, uz navikavanje na rano buđenje, sebe sam navikla da nakon standardne jutarnje rutine sledi doručak. Brzo sam uvidela prednosti takvog ponašanja. Ne samo što sam se osećala prijatnije, moje telo snažnije a um bistriji, već se i vreme mojih drugih obroka ustalilo. Tako najčešće doručkujem između 8 i 9, ručam negde oko 13 časova i večeram oko 18,  čime izbegavam da unosim tešku hranu posle 20 časova, što mi izuzetno prija u pogledu sna.

ishrana 3

Kada pričamo o samoj prirodi doručka on mora biti izuzetno lagan, jer mi teška hrana nikako ne prija izjutra. Ujedno, volim da bude sladak jer ujutru osećam potrebu za šećerom. Ne znam koliko je to zdrava navika, ali u ovom pogledu slušam svoje telo koje mi jasno daje do znanja da mu zdravi doručci prijaju. Zbog toga najčešće biram: musli, ovsenu kašu, integralni keks i sojino mleko sa ukusom vanile ili standardno mleko (kada mi je potrebno nešto više energije ili kada znam da neću biti u prilici da ručam na vreme), tostirani, integralni hleb i namaze u vidu džema bez šećera ili čokoladnog krema sa stevijom. Kada mi se određeni spoj posebno svidi u stanju sam da ga doručkujem nekoliko dana zaredom. To je dugo bio slučaj sa ovsenim kašama a onda sam ih zamenila muslijem. Konkretno Štarkovim Integrino muslijem u Tropic i Choco varijanti (u prvoj je za dodatak upotrebljeno voće, a u drugoj čokoladne kapi). Jedam ga uz mleko i kašiku meda i neizmerno uživam u svakom zalogaju.

Koji sat kasnije, kada osetim potrebu za užinom (što je kod mene često, jer ne jedem količinski mnogo ali užinam češće) pokušavam da izbegnem tipične ”grickalice” i ponovo biram nešto zdraviju verziju u vidu integralnih keksića, voća i povrća. U prvom slučaju još jedan Integrino proizvod privukao mi je pažnju. Ovaj put reč je o keksu sa integralnim pšeničnim brašnom, ovsenim pahuljicama i dodacima poput jabuke i cimeta i narandže i kakaa (moji favoriti!). Izuzetni za prevariti glad između velikih obroka i za zasititi želju za slatkišima a ostati u domenu zdrave hrane.

Što se tiče druge opcije odnosno voća, reč je o još jednoj stavki u kojoj sam sebe počela da disciplinujem. Naime, dugo nisam osećala potrebu za voćem te sam ga unosila minimalno. Shvativši o kakvoj je grešci reč počela sam da se menjam i da osim jezgrastog voća (lešnik, orah, badem), koje inače obožavam, sve češće užinam i ono standardno. Tako su letos moj favorit bile nektarine a ovih dana često jedem grožđe.

Za razliku od voća, povrće bih mogla da jedem uvek i stalno. Toliko da verujem da bih mogla danima da živim na povrću, siru i integralnom hlebu. Zbog toga, sebe za užinu neretko počastim posoljenim krastavcem ili šargarepom. Na taj način trudim se da izbegavam standardne užina-varijante iz pekare ili supermarketa.

ishrana 2

Kada smo već kod takvih proizvoda, moram da napomenem da vrlo, vrlo retko jedem čips i sve što je slično njemu. Šta više, kada se desi da pojedem proizvod tog tipa imam jak osećaj griže savesti i utisak da sam u sebe unela pravi otrov. Ok, znam da preterujem ali jednom kada se naviknete na život bez takvih namirnica, njihov miris i ukus postaju vam asocijacaija na sve ono što biste da izbegnete. Tako je i sa gaziranim pićem koje ne pijem već godinama (sem retkih izuzetaka) ali i sa roštiljskim mesom, pogotovo svinjskim, koje u širokom luku izbegavam. Upravo zato, moj ručak se retko kada bazira na toj vrsti mesa.

Zapravo, moj ručak je uglavnom poprilično lagan jer ručam rano, kada organizam još uvek nije spremna za nešto jača jela. Otud u poslednje vreme jako volim da svoj obrok baziram na kuskusu iz kutije, koji jedem uz sir, povrće i nešto malo mesa (uglavnom piletine). Takođe, sebi često napravim kiš ili kakav topli sendvič, ali najčešće gledam da na meniju budu salate sa mnogo različitog povrća i sa dosta sira, origana i maslinovog ulja.

Za ona jača jela rezervisana je večera. Tada volim da pojedem piletnu, ribu ali uživam i u pasti. Doduše, sve češće biram integralnu dok u pogledu sosa sebi dozvoljavam malo više slobode. Ne bežim od tipičnih domaćih jela kakva su pasulj, sarma, gulaš… Šta više uživam u njima, ali im nalazim i zamenu. Na primer, za pasulj to je sočivo koje je podjednako ukusno ali daleko lakše i zdravije.

Inaće, ono što je standardno za svaki moj obrok a izuzetno je bitna stavka u mojoj ishrani, jeste težnja da unosim što manje količine hleba. Kada god mogu menjam ga krompirom, integralnim pirinčem (ne znam za vas ali za mene je integralni pirinač neuporedivno ukusniji od običnog) ili ga jednostavno ne jedem. I najbolje od svega, ne nedostaje mi, jer je čak i hleb stvar navike.

Međutim, pored svih navedenih pozitivnih odluka i promena, i dalje postoji jedna slaba tačka sa kojom nikako ne mogu da se izborim. Slatkiši. Svemu mogu da odolim i svemu mogu da nađem zamen sem njima. Nekada imam više volje za tu borbu a nekada se jednostavno prepustim svom užitku i pojedem neizmerne količine u najkraćem mogućem roku. Pokušavam da standardne slatkiše zamenim onim sa stevijom ili pak integralnim varijantama, ali čim se ukaže prilike eto mene u aferi sa pravim šećerom. Zato, ako imate bilo kakav savet za rešenje ovog problema, slušam vas. Pomno.

Uz ovaj mali vapaj za pomoć privešću kraju današnji tekst. Ali pre zvaničnog pozdrava zaključiću da sam zaista zadovoljna svojim izborima i balansom koji sam postigla u ishrani (ne računam slatkiše, naravno), posebno što ništa od navedenog nije posledica moranja i mučenja već isključivo moje dobre volje i slušanja mog tela. I to može svako. I rekla bih da mora. Jer, čvrsto verujem da zdravlje ulazi na usta, a bez njega ništa se drugo ni ne računa. Do idućeg javljanja… Vaša B.

photos by Brana’s Divine World
camera used: Canon EOS 6D, lens: 25 – 105 mm f. 4.
more information: Canon Srbija

Thank you for sharing some love! I really appreciate every single word from you!

15 Comments

  • Reply September 25, 2015

    Sanja

    Draga Brano, do prosle godine sam se i ja ovako nekako hranila. Samo sto su moji neprijatelji bili smoki i grisini, manje slatkisi. Nazalost, moram da ti kazem da i ovi keksi koje reklamiras nisu bas najzdravija opcija upravo jer im je glavni sastojak secer, kao uzina i moze da prodje ponekad ali kao glavni dorucak nikad. Potrebu za slatkim imas upravo zbog toga sto dan zapocinjes slatkim stvarima i ugljenim hidratima. Musli i one gotove kase isto nisu pravi izbor. Ja nekad doruckujem “ovsenu kasu” ali je sama spremim u tegli kupim ovsene pahuljice na merenje, sameljem bademe, lesnik, indijski orah, dodam cimet, nekad mi prija neko sveze voce uz to, nekad kasicica rogaca da dobije cokoladni ukus… sto se tice slatkisa ne jedem ih vec 2 godine kao ni grickalice ni gazirano, pojedem bas bas retko. Ja sam uvela tri obroka i dve uzine. Prvih dva meseca sam imala krizu i mislila sam da nikada necu uspeti medjutim ako mi se pojede slatko uzela bih kockicu dve crne cokolade, i vremenom mi se nije ni jela. Puno mi je pomoglo citanje o razlicitim ishranama, ima jako dobrih domacih blogova na tu temu, meni mozda omiljeni Vitki gurman ( narocito clanak o zdravoj brzoj hrani i spisku za kupovinu, koji su mi uvek u glavi ). Naravno ne kazem da je lose ponekad i castiti sebe, ali neke promene ovde ipak bi trebalo da se dese. Pozdrav.

  • Reply September 25, 2015

    AnnabelLee

    Super post. Saglasna sam da se treba truditi hraniti se zdravo, al opet ne preterivati. Tacnije sve jesti umereno al gledati da to budu zdrave namirnice. Sto se tice slatkog, razumem, mada ja licno nisam zavisnik. Sto se tice preporuke za slatko, ne znam da li si probala sveze urme nekad? Jako su zdrave, a istovremeno socne i slatke. I po zdravim hranama i pijacama cena je oko 200din za pola kg. Ja ih jedem uz sve, bukvalno. Ali iskljucivo sveze, ne kandirane, da napomenem 🙂

  • Reply September 25, 2015

    sh

    sama sam u procesu istrazivanja zdrave prehrane, narocito one koja bi odgovarala mom komplikovanom organizmu 🙂

    ono sto sam naucila do sada jeste da je jedna od najvecih zabluda i gresaka ta da su ovi standardni proizvodi zitarica zdrav izbor za dorucak. prvenstveno jako su zasladjene, tako da daju iznenadan (i kratkotrajan) osjecaj energije, a bez prave sitosti (naravno na svakoj ce pisati kako su “zdrave” i “prirodne”). ubrzo nakon toga kada secer u krvi padne, ostajemo iscrpljeni i umorni, i onda trazimo iduci “fix” obicno u vidu jos secera. njihova hranjiva vrijednost je nula, jer su vjestacke i preradjene.

    kako secer iziskuje jos vise secera, moje skromno misljenje je da upravo zato imas toliku potrebu za slatkim tokom citavog dana 🙂 jos jedna zabluda je da organizam uvijek trazi ono sto je dobro za njega.
    ono sto se preporucuje jeste dorucak bogat proteinima, kombinovanim sa ugljikohidratima iz voca i povrca. ne mora biti uopste tezak dorucak, ali ne bi smio biti baziran na procesiranim i zasladjenim proizvodima.

    daleko od toga da je i meni sve jasno. tek moram da istrazim koje su to sve namirnice bogate proteinima, uz moja brojna ogranicenja… 🙂

  • Reply September 26, 2015

    Lidija

    Potpisujem ove komentare iznad, da ovakvi musliji i nisu najzdravija opcija, ako bi već musli za doručak bolje je da u zdravoj hrani pokupuješ žitarice , orašaste plodove i eventualno sveže voće, tako sam ja radila sve dok mi se to nije zgadilo tj dok mi se nije smučilo, sad ne mogu da vidim musli 😀
    Što se doručka tiče , za doručak možeš da jedeš sve, zdravije je da napraviš omlet sa slaninom nego ovakav vid muslija. Pogotovu zato što je za doručak sve dozvoljeno jer su ti ujutru takvi enzimi u organizmu da vare sve živo, a drugo zato što su jaja veoma zdrava i puna proteina, a mast iz mesa zdravija od biljne.
    E što se tiče integralnog, prestala sam da kupujem običan pirinač jer mi je integralni ukusniji, integralne i testenine jedem iz istog razloga, a i hleb pravim od integralnog brašna ili ražanog bez kvasca pa dodam neke semenke to i ti možeš da radiš, takodje moja mama pravi palačinke od integralnog brašna i super su pogotovu kad se namaže tatin domaći dzem.
    Pozdrav 🙂

  • Reply September 26, 2015

    Jelena

    Draga Brano, jedini savet koji bih mogla da ti dam u pogledu ishrane je isti onaj koji bih dala svakoj dobroj drugarici: jedi hranu koja liči na hranu. Keksići, prerađevine u stilu namaza i sličnih stvari koje su nekada davno bile nešto što liči na hranu su za izbegavanje. Žao mi je što izbegavaš meso, pominješ da ne voliš roštilj meso i pod tim verovatno misliš na sumnjivo mleveno ali danas svaka mesara daje mogućnost da izabereš svoj komad mesa i da ti ga oni samelju. Meso je nutritivno značajna namirnica i šteta ga je izbegavati posebno svinjetinu koju neopravdano bije glas da je nezdrava. Nemoj mi zameriti ali rekla bih iz ovog posta da ti nisi neki poklonik samostalnog kuvanja ali svakako postoje vrlo jednostavni načini obrade mesa i povrća koji, uz začine, daju sjajna jela koja su hranljiva i koja zapravo su hrana. Jako je teško zdravo se hraniti a biti osuđen na proizvode iz supermarketa i restoransku ponudu ali meni je uvek orijentir da li nešto liči na proizvod od kog je poteklo.

    Sve najbolje u plovidbi morima balansirane ishrane 🙂

  • Reply September 26, 2015

    Sanja

    Blago tebi na navici koju si stvorila da se tako lepo i izbalansirano hraniš. Već dugo težim na stvorim izbalansiranu ishranu kod sebe i sve sam bolja i bolja moram priznati. Tvoj post me je inspirisao i u potpunosti se slažem da zdravlje na usta ulazi. Ishrana je zasigurno najvažnija kompnenta u životu sve ostalo ćemo lako. Hvala što si podelila režim svoje ishrane, post je veoma koristan.
    https://spersonally.wordpress.com/

  • Reply September 26, 2015

    Jovana

    Draga Brano,
    Vidim da ima slicnih komentara, sa kojima se slazem. Po mom misljenju jako velika je greska jesti lagan obrok za dorucak, jer on obezbjedjuje energiju za organizam u toku cijelog dana. Stoga je moj izbor za dorucak jaje na sto nacina, maslac, vocni cijedjeni sok, salata od paradajza najcesce. Sladak dorucak nikako nije dobar jer ti naglo skoci secer i jos brze padne, ali to je vec vise stvar za nutricioniste. Ja sam dosta povela racuna o hrani u posljednjih pola godine. Naime, sustina je da jedes normalne obroke sa mesom i povrcem, a da uzinas voce. Ja svakog dana jedem voce, pravim smutije, pravim salatu uz obrok, pri cemu je za rucak obavezno meso. Vecera koja je po tvojoj prici, obilnija od dorucka, je za mene opet pogresna. Vecera je poslije dobrog rucka jogurt ili kefir sa sjemenkama ili mesni ostaci od rucka ili neka salatica lagana, integralne plocice ili jaje kuvano. Zapamti samo jedno, sto vise slatkisa unosis u organizam vise ti se traze. I da, kao sto neko vec rece, taj musli i keks su puni secera i veze sa dijetalnoscu nemaju. Nemoj zamjeriti na komentarima, sama sam ovo vec sve prosla. I da, dok sam doruckovala muslije, jako sam se udebljala.
    Poljubac :*

  • Reply September 26, 2015

    Leya

    Za mene, musli za dorucak, a i inace, prosto nije opcija – zbog mleka. Jednostavno mi ne prija mleko, lose se osecam i posle cafe latte. Kao dete sam samo zitarice jela izjutra ali od kada sam izbacila mleko iz ishrane ja sam se preporodila, tad sam zapravo videla koliko nije svejedno sta jedemo. Hleb sam spontano prestala da jedem pre par godina i zapravo sam najvise iznenadjena sto mi ne nedostaje nimalo. Inace ne volim da kuvam, ne zanima me da naucim, to mi je iskreno kolosalno gubljenje vremena (kapiram da neki ljudi vole i odistinski uzivaju u kuvanju, good for them). Ali da jedemo moramo, je l, pa se zato trudim da ne unosim u sebe bas svasta i da “osluskujem” sta mi prija, a sta cini da se osecam lose i tromo i kontantno gladno. Ali nisam ni izbliza tako disciplinovana da jedem uvek u isto vreme ili da doruckujem cim ustanem. Za slatkise te kapiram ali nemam resenje ili mudar savet. Ne uskracujem sebi nista za cim imam bas bas jaku potrebu, to se uvek zavrsavalo lose npr. tako sto bih jednog dana samo odlepila i pojela tri kese cipsa u cugu. Zato sebi ne zabranjujem u potpunosti ni slatko ni slano, ni da povremeno jedem i u McD. Balans o kom pricas odrzavam fizickom aktivnoscu tj. trcanjem, voznjom bicikla, jogom.

  • Reply September 27, 2015

    Tanja

    Cao Brano!
    Preporucila bih ti “That sugar film”, odlican dokumentarac o stetnosti secera…
    Pozz

  • Reply September 28, 2015

    Brana

    Drage devojke,
    jako, jako volim kada vas postovi podstaknu na ovako duge i detaljne komentare jer uživam čitajući ih! Stoga, hvala svakoj od vas na javljanju i deljenju svojih utisaka, iskustava, predloga, saveta! 🙂

    Da ne bih odgovarala svakoj pojedinačno pokušaću da u jednom odgovoru objedinim sve, ali ako ostanem dužna kome informaciju ili išta slično slobodno se javite. Ono što bih prvo morala da napomenem jeste to da ja nemam nameru da u potpunosti izbacim šećer. Mislim da bih poludela kada više nikada sebe ne bih mogla da častim divnim desertima, maminim kolačima ili najsavršenijim mafinima koje moj dečko pravi najbolje na svetu. Dakle, moja ideja je da smanjim šećer a nikako da ga izbacim. Ma koliko to bilo pogrešno spremna sam da preuzmem taj rizik, jer kao što rekoh u tekstu, preveliki sam hedonista za tolika ograničenja. 🙂 Idem ka tome polako ali sigurno. I proizvodi poput pomenutih su moj način da sebi obezbedim put ka cilju jer predstavljaju moju dnevnu dozu šećera, koja je ranije podrazumevala pakovanje Jaffa biskvita koje bih pojela u roku od pola sata. Toga više nema i u tom pogledu sam postigla balans. Problem tog tipa nikada nisam imala sa slanim zanimacijama koje mogu da ne jedem danima, nedeljama, mesecima i zato sam ih samo izbacila iz ishrane. Sa slatkišima to nisam mogla tako lako zato sam rešila da problem rešavam na duže staze i bez previše pritiska na sebe. Da, ne ide uvek sjajno ali ne mogu biti nezadovoljna. Vaši saveti oko slanog doručka mi imaju smisla pa ću malo više pročitati na tu temu.

    Što se tiče drugih stavki moram da kažem da meni nije nimalo žao što ne volim meso, šta više idem ka tome da ga u potpunosti izbacim. Nadam se da ću uspeti jer moji razlozi za to nemaju veze samo sa mojim zdravljem i ishranom već i sa nekim drugim stavovima i razmišljanjima. Naravno, poštujem svako drugačije mišljenje i ne smatram ga netačnim ili neispravnim.

    Što se tiče kuvanja, moram da demantujem čitateljku Jelenu jer sam sve veći fan samostalnog kuvanja i retko, retko ručam ili večeram gotove proizvode (ok, tu ne računam pastu koju svakako ne bih pravila samostalno, mada moja mama ima savršen recept za domaću pastu 😉 ). Dok sam živela sa roditeljima to nije moglo da se desi ni u najavi, a sada, kada sam se osamostalila samo nastavljam da negujem tu stečenu naviku.

    Ja jednostavno ne doživljavam ishranu kao neku zakonitost koju nikako ne smemo prekršiti. Naprotiv, smatram da je život prekratak i prepun ograničenja da bismo sebe strogo ograničavali u još jednom pogledu (osim naravno ako nemamo neki zdravstveni problem zbog kojeg je to neophodno). Sa druge strane smatram da je važno voditi računa ali opet tako da nam to ne dođe kao mučenje. Balans, to je suština. I ovaj tekst je posvećen upravo tome. Mom balansu u pogledu ishrane koja mi je prija i one koja je dobra za mene. Daleko od toga da je reč o idealnom spoju, ali je drastičan napredak u odnosu na način na koji sam se hranila ranije. Ali ponoviću, poštujem svako drugačije mišljenje i svaki drugi način ishrane.

    Još jednom, hvala vam na svim komentarima i samo napred sa iznošenjim daljih razmišljanja na ovu temu!
    Veliki pozdrav i do srca sve najbolje!!!
    Brana

  • Reply September 28, 2015

    AnnabelLee

    Ja samo da dodam nesto. Svi komentari imaju smisla, ali ja uvek polazim od toga da je svaki organizam drugaciji, ali zaista, i da meni prija nesto sto mozda tebi nikako ne prija. Tebi prija slatko za dorucak, neko to ne moze da zamisli. I ne treba nametati drugom svoje navike u ishrani. Samo treba slusati svoj organizam. I naravno, sve umereno i balansirano. Tako da, you go girl 🙂

  • […] Moj put do balansirane ishrane […]

  • Reply October 7, 2015

    ana

    draga branka,
    lepo je što si počela da razmišljaš u tom smeru (zdrava ishrana).
    svaka čast..to mnogo govori koliko ti svest napreduje.
    inače, nema tu nikakvog odricanja, samo zamena.
    kupovni musli je šit ali ga možeš sama praviti (rekle su devojke u komentarima kako), svaka čast za meso, i ja sam ga izbacila jer je potpuno nepotrebno.
    od srca ti preporučujem da probaš voćne i zelene smutije koje su pravo nutritivno blago.
    ima još dosta toga što bih rekla ali neću te gnjaviti.
    želim ti puno uspeha u životu.
    divna si devojka i blog ti je premoćan <3

  • […] velikim brojem vaših reakcija na tekst o balansiranoj ishrani i kulinarstvu, reših da se na temu hrane osvrnem u još jednom postu i iz još jednog ugla (ovo je […]

  • […] Musliju u Tropic varijanti, odnosno sa dodatkom voća. O ovom proizvodu je već bilo reči u postu koji sam posvetila balansu u svojoj ishrani, međutim kako sam tokom jeseni postala njegov ozbiljan fan shvatih da bi ovaj spisak bio nepotpun […]

Leave a Reply

Enter the number *