5 ”skrivenih” beogradskih adresa koje morate upisati u svoje adresare

Nakon nekoliko meseci pauze, Nikola Todorić nam se vraća na stranice Brana’s Divine Worlda i donosim nam savršene predloge za predstojeći vikend. O čemu je tačno reč saznajte u nastavku. Kladim se da ćete biti iznenađeni i zaintrigirani. Uživajte!

———————————

Pitate se šta biste mogli da radite predstojećeg vikenda. Evo mog predloga: prošetajte pored zgrade u kojoj su živeli naši čuveni slikari, počnite da istražujete YU film, utonite u svet Hijeronimusa Boša i popijte Ginger ale u beogradskom Sohou. Ako ste se odlučili da idete biciklom, onda obavezno proverite da li je sve ispravno u malom servisu koji je potpuno besplatan. Nije vam jasno gde i kako da učinite sve ovo? Nastavite sa čitanjem posta pred vama i saznaćete sve što vas zanima.

Kneza Mihaila 19 – Biblioteka Jugoslovenske kinoteke

Tragajući za stranim kritikama filmova Dušana Makavejeva, naročito onim koji ne pripadaju crnom talasu, naišao sam na staru biblioteku Jugoslovenske kinoteke, skrivenu u pasažu Knez Mihailove ulice. Ovde su se okupili svi – i Makavejev i Vladimir Pogačić, Želimir Žilnik, Slobodan Šijan, Goran Paskaljević… Biblioteka je mala za sve te knjige i kataloge ali tu su znalci koji će vam dati dobre smernice. Uostalom, ne morate svraćati isključivo zbog književnih naslova. Doživljaj za sebe biće sama prilika da zavaljeni u jednoj od fotelja biblioteke, preslitavate štampu iz sedamdesetih godina prošlog veka, koja se bavila praćenjem Pulskog filmskog festivala. Videćete koliko je taj događaj ”holivudizovao” jugoslovensku kinematografiju i koliko smo danas daleko od toga.

Kosovska 32 – Bar bivši

”Bar bivši” je kafić smešten u jednom sasvim običnom stanu u Kosovskoj ulici. Ipak, po nečemu je poprilično jedinstven. Po pogledu. I to pogledu na poster čuvene slike Hijeronimusa Boša ”Vrt zemaljskih uživanja” – neverovatan nadrealistički triptih, možda najkontroverznija slika u celoj istoriji umetnosti. Ovo je jedino mesto u Beogradu u kojem se na taj način obeležava 500 godina od smrti umetnika. Dakle, ne morate ići čak u Prado, gde se čuva original ove slike, da biste uživali u pogledu na ovo slikarsko remek-delo.

Cetinjska 15a – Showroom

Beogradski Soho polako se širi. Napuštene hale stare Bajlonove pivare postaju klubovi, zidovi prave street art galerije, dok nas Eta Džejms sve to posmatra. Showroom je nova tačka na mapi, prostor koji služi za sve – od koncerata i izložbi do psiholoških radionica. Inače, ceo ovaj kraj između Cetinjske i Skadarske ulice trebalo je da se urbanizuje u stilu poslovno-hotelskog centra. Jedna američka kompanija htela je da uloži čak 180 miliona dolara u taj projekat, ali je zbog imovinsko pravnih odnosa, kako to kod nas obično biva, plan propao. Zašto ovo spominjem? Zato što mislim da nam je umesto hotela sa 5 zvezdica, baš na ovom mestu, potrebniji slobodan duh, koji kao da je neko pustio iz boce. Za divno čudo, izgleda da će mi se želja i ostvariti.

Zgrada u Pariskoj 14

Tito je u svakoj situaciji hteo da ostavi dobar utisak. Ne znam da li je zaista toliko voleo umetnost ili je to bio njegov način sa svoj kult još više uzdigne, ali sam se iznenadio kada sam saznao da je ova zgrada, verovatno njegovom odlukom, podignuta za slikare. Neko je, dakle, brinuo gde će oni stanovati. Znam da postoji čitav spisak nepoželjnih imena umetnika koji su ga kritikovali na razne načine, zbog čega su morali da se sklone iz zemlje, ali mislim da je ova zgrada primer koji je danas apsolutno nadrealan. Zato se nalazi na mojoj mapi iako u nju ne može da se uđe, ali možete istražiti ko su bili njeni bivši stanari. Počnite od Peđe Milosavljevića, osnivača čuvene slikarske grupe Oblak.

 Kraljevića Marka 8 – Bike Kitchen (otvoren petkom i subotom od 16 do 19h)

Nisam ni znao da postoji ovo mesto dok mi se bicikl nije pokvario u Karađorđevoj ulici. Ukucao sam na internet pretraživaču ”servis za bicikle” i izašla mi je ova adresa. Kasnije sam saznao da takvih radionica ima u skoro svim gradovima na svetu. Sve je počelo u Sjedinjenim Američkim Državama osamdesetih godina. Tačnije, u San Francisku, gde je  otvorena prva ”kuhinja” za bicikle. Princip rada je krajnje jednostavan i besplatan za sve. Inače, ovde rade samo volonteri. Oni nisu savršeni majstori, to su ljudi koji vole biciklizam i vole da pomažu drugima. Ne garantuju da će popraviti svaki kvar, ali obećavaju dobru volju i spremnost da vas nauče kako da sami održavate bicikl.

Bila je ovo kratka priča o  mojih 5 ”skrivenih” beogradskih kutaka. Ima ih još poprilično, ali ostavićemo ih za idući put. Sada bismo da čujemo vaše predloge i vaše priče o prestoničkim skrivenim mestima. Otkrijte nam ih, kako bismo u njima uživali zajedno. Do sledećeg čitanja.

p.s. fotografije opisanih mesta pogledajte u galeriji na početku posta. 

*ovaj post nije sponzorisan

4 Comments

Leave a Reply

Enter the number *