Geteborg – grad mira i stila

O Geteborgu nisam znala gotovo ništa. Jedino to da let od Beograda do geteborškog aerodroma traje nešto više od 2 sata. Činjenica da naša domaćica Danka (o kojoj sam vam više napisala u prethodnom postu) već nekoliko godina živi u ovom gradu, omogućila je da na put krenemo uslovno rečeno nespremni. Navika kakvu inače nemamo, ali kakvu smo sebi dopustili znajući da ćemo uz sebe uvek imati naše ”lokalce”. Najbolji vid vodiča ako mene pitate. I tako je i bilo. Naši domaćini su nas tako lepo upoznali sa celim gradom, skandinavskim načinom života, uređenjem eksterijera i enterijera, kulturom, da sam tada već počela da razmišljam kako bi bilo lepo organizovati još neko putovanje u Skandinaviju i posetiti i njene druge delove, koji su sudeći po fotografijama, predivni.

Ali, da se vratimo našoj poseti Geteborgu. Prvo oduševljenje nije bio niti sam grad, niti njegove ulice, trgovi, radnje. Ma kakvi. Prvo oduševljenje bio je Dankin stančić, smešten u jednoj od najlepših ulica Geteborga. Ulica u kakvoj bih i sama živela da me je život odveo u ovaj grad na jugozapadu Švedske. Stančić me je toliko oduševio da smo morali da organizujemo njegovo fotografisanje, ne bi li smo ga svi zajedno obišli u idućoj enterijer priči. I uspeli smo u tome, tako da ćete i sami imati prilike da vidite koliko se toga lepog smestilo u tih 35 kvadrata i kako se skandinavski dizajn idealno uklopio uz balkanski duh njegove domaćice.

A balkanski duh je primetan i na ulicama Geteborga. Zapravo, osetan je duh mnogih svetskih regija čiji su se stanovnici, vođeni snovima o lepšem životu, doselili ovde. Otud je Geteborg, poput mnogih gradova Zapadne Evrope, prilično šarenolik kada je stanovništvo u pitanju.

Ovo možda jeste zajednička karakteristika, ali ono što ga sigurno izdvaja od drugih evropskih gradova (makar onih koje sam ja imala prilike da obiđem) jeste arhitektura. Izuzetno specifična, u isti mah stroga i romantična, minimalistička i na mahove kitnjasta. Sve u svemu – jedinstvena, sa elementima koji su me podsećali na scenografije filmova smeštenih u Bruklinu.

Sledeći utisak odnosio se na manjak saobraćaja. U ovom pogledu, grad je začuđujuće miran i tih. I ne, ne mislim na period vikenda ili tokom večeri. Pričam o celodnevnom saobraćajnom miru, koji je za nekog ko je stigao iz Beograda delovao poput kakvog malog čuda. ”Kako je moguće da nema saobraćajne gužve, da se ne čuju sirene, niti naglo kočenje, a ni naglo davanje gasa”, pitala sam se. ”Tako što su saobraćajni zakoni izuzeno strogi”, objasnila mi je Danka. ”Baš kao i većina drugih zakona, zapravo”, dodala je.

Oh da, skandinavski zakonodavni sistem o kojem ćemo zauvek moći samo da sanjamo. Baš kao i o stepenu uređenosti institucija i njihovog funkcionisanja. Pravi primer toga jeste geteborška gradska biblioteka u kojoj se ne plaća članarina, iz koje možete izneti koliko god želite knjiga, u kojoj možete raditi, koristiti internet, čitati najnoviju štampu iz celog sveta ili se jednostavno odmarati uz kolače i kafu. Izgledom podseća pre na kakav moderni muzej u kojem se čuvaju vredne relikvije no na biblioteku, te je i samo šetanje među njenim policama pravo uživanje. Još jedna stavka zbog koje sam zavidela Šveđanima.

A zavidela sam i na količini zelenila, činjenici da svuda i uvek voze bicikl (koji se može iznajmiti uz pomoć mesečne kartice, i čije je preuzimanje i parkiranje savršeno organizovano) i utisku da istinski nemaju problema niti stresova.

Ipak, nešto mi je falilo. I osećala sam kako stalno iščekujem to nešto. Kako se nadam da će se svakog trenutka grad preneti iz svog sna, oživeti i oduševiti me životom. Ali, to se nije dešavalo. Geteborg je jednostavno bio miran. Uvek. Izjutra, u podne, u predvečerje, oko ponoći. Tih, staložen, rekla bih čak i uštogljen. Osećala sam kako mi telo vapi za gužvom, galamom, za cirkulisanjem ljudi, strujanjem energije. Ali, Geteborg mi to nije pružao.

Nisam mu zamerila. Samo sam se trudila da ga razumem. Što bolje mogu. Jer, na drugoj strani je nudio toliko toga lepog. Nepregledan niz radnji čija je uređenost i ponuda oduzimala dah. Da, zvuči površno i banalno, ali skandinavske radnje detalja za dom zaista jesu male turističke atrakcije. Dok se ne nađete u njima ne možete da razumete zašto. A onda, kada ih posetite, osetite istinsku bol u grudima jer ne možete sa sobom poneti sve što vidite. Inače, takvih radnji je orgoman broj. Zapravo, sve su takve. Baš kao i radnje garderobe u kojima sve odiše perfektnim minimalizmom, suptilnim šikom i sveprisutnim stilom. I kao što je Nikola u jednom trenutku zaključio: ”U Švedskoj je skoro pa nemoguće obući se kič ili na kič način urediti dom jer se takve stvari zapravo ne mogu ni kupiti”.

I koliko me je nivo mira i tišine u jedan mah razočaravao, toliko me je količina ukusa i stila vidljivog na svakom koraku oduševljavala. Od načina na koji se oblače, preko načina na koji uređuju ugostiteljske objekte, do izgleda njihovih balkona, na kojima nema starih stvari, polica sa obućom, kanti, četki, metli i kojekakvih zalutalih predmeta. Ne, u njihovom slučaju balkon je tu da na njemu stoji stočić idealno uklopljen sa dve ili više stolica, po koja saksija cveća i fenjer. A na prozorima je obavezno makar jedna stona lampa. Sve su različite, a opet na neki način slične. I gore. Stalno. Kako saznah, razlog je činjenica da je u Švedskoj tokom godine daleko više tmurnih i oblačnih dana no sunčanih.

I to mi je nekako zvučalo baš lepo. Štaviše, romantično. I tako  drugačije od mentaliteta naroda kojem pripadam.

I onda bi me Geteborg iznova oduševio, da bi mi činjenica da sve radi do 18h, osim po kojeg kafea i tržnih centara koji rade do 20h (ne računajući pabove i klubove) ponovo razočarala. Tako smo Geteborg i ja bili u love-hate odnosu tih dana. Na jedan način me je zavodio, na onaj drugi odbijao od sebe. Ali opet, razumela sam ga. Ili sam se makar trudila. Jedno je bilo sigurno, ništa se ozbiljnije između nas nije moglo desiti, ali nisam želela da zbog toga ne uživam u našoj kratkoj avanturi. I zaista jesam. Prvenstveno zbog naših domaćina, sa kojima je svaki provedeni minut bio suvo uživanje. Ali i zbog zanimljivih adresa koje smo zajedno obišli, a na koje morate obratiti pažnju ukoliko se zadesite u ovom gradu. No o njima ću više u idućem postu. Do tada, prepuštam vas fotografijama od kojih neke ponovo potpisuje sjajni Amer Kapetanović, kojeg vam takođe spomenuh u prethodnom postu.

Inače, ukoliko ste i sami imali iskustva sa Geteborgom, živeli u njemu ili samo putovali, volela bih da čujem vaše utiske i da li se i koliko razlikuju od mojih. Verujem da će različita mišljenja pomoći onima koji planiraju put u ove krajeve. Unapred vam zahvaljujem. Vaša B.

…sa mojom dragom Dankom!

photos by me & Amer Kapetanović