Još 5 skrivenih beogradskih adresa koje ne smete zaobići

Nakon prvog posta na temu skrivenih beogradskih kutaka koje morate upisati u svoje adresare, Nikola Todorić, stalni saradnik Brana’s Divine Worlda, inače novinar kultnog magazina ”Bazar”, donosi nam još 5 prestoničkih adresa koje zavređuju vašu pažnju ovog leta. Po sredi su istinski zanimljiva mesta, čiji se koncept razlikuje od svega na šta smo inače navikli i baš zato ih ne smete zaobići. Zato, olovku ili telefon u ruke i beležite najzanimljivije iz redova koji slede. A ako vam se Nikoline preporuke ”uslade” trk na njegov Pinterest profil gde vas čeka izbor fantastičnih informacija iz domena kulture, umetnosti, trendova u enterijeru i, naravno, beogradskih mesta koja ne smete zaobići! 

———————————

TEATAR LE STUDIO, Venizelosova 42

Mislim da velike ideje mogu da stanu i u mala pozorišta, koja nemaja zgradu i ispred nje trg sa fontanom. Takav je Teatar Le Studio. Nezavisan je i slobodan, a nastao je po uzoru na alternativna francuska pozorišta. Osnovao ga je reditelj Žan-Batist Demarinji. Na sceni koja staje u jednu sobu, ne veću od vašeg dnevnog boravka, kritikuje se sve što nam smeta. To je deo njihovog manifesta. Predstave su u stilu uradi sam i zasnovane su na improvizaciji i kreativnosti. Ništa nije striktno zacrtano, a između publike i glumaca nema zida. Igra se vikendom, a moje preporuke su Cabaret Chicago i Raspareni par.

RUINCARNATION, Beton hala

Nedavno je u Beton hali osvojen novi prostor koji je prava kontratežnja restoranskoj promenadi. Ukratko, tri beskućnika naišla su na napušteni magacin i tu ostala da prenoće. Jednom od njih palo je na pamet da bi taj potpuno neiskoirišćen i ruinirani prostor bez vode i struje mogao da bude drugačije iskorišćen. Tada su krenuli da od njega stvaraju kulturni, zanatski i humanitarni centar. Korak po korak i ispunili su svoj cilj, a sve je počelo od nekoliko kartonskih kutija. Inače, Ruincarnation je kovanica jednog Slovenca i znači napraviti nešto od nečega što je uništeno i to nešto učiniti boljim i lepšim. To je u osnovi ovog skvota za gerilsku umetnost. Ali, ne treba da vas iznenadi ako u programu vidite predavanja o borbi protiv nuklearnog naoružanja. Tamo gde ima straha nema slobode, a meni se učinilo da je ovo najslobodnije mesto u gradu u koje možete doći kad god hoćete jer još uvek nema radno vreme. Momak, jedan od one trojice sa početka priče, ostao je ovde da živi, uvek je tu i voli da čuje nove ideje.

ZADRUGA OKTOBAR, Strahinjića Bana 33

Ovde je nastala odlična predstava Olge Dimitrijević ”Crvena ljubav”. To znači da je ”Oktobar” politički levo orijentisano mesto u kojem se misli i glasno govori. Dometi su mu veliki i već postoji dve godine, ali je skriven u tematski lošoj priči ulice Strahinjića Bana. Oni koji su ga osnovali opisali su mi ga kao samoorganizovani društveni centar. Ali, ovo je pre svega mesto dobre muzike i dobrog provoda, klub koji danju postaje bioskop, scena za pozorišne probe, cooworking office. Uvek kada svratim, saznam nešto novo, pa sam iz tog razloga sa sobom počeo sa da nosim beležnicu. Inače, ”Ilegalni bioskop” često gostuje u ”Oktobru” sa filmovima koji su nekada dizali frku, a danas su zaboravljeni, a kako je to moj omiljeni uslovno rečeno žanr, ne propuštam najavu repertoara na Facebook stranici ”ilegalaca”.

SALON OTO BIHALJI-MERIN, Nemanjina 3

Kada bi Beograd uspeo da dobije titulu Evropske prestonica kulture ovo mesto bi moralo vidno da se obeleži. Za sada ga ne možete lako naći. Evo kratke priče. Slikar i idealista Oto Bihalji ostavio je svoj stan ćerki koja ga je kasnije poklonila Muzeju naivne i marginalne umetnosti. Otov život je jedna velika istorija umetnosti 20. veka, a on je i kao istoričar umetnosti sakupio toliko knjiga da su one ovde nepregledne, od poda do plafona u svakoj sobi. Kao da je imao neku kolekcionarsku maniju prestravljen nacističkim paljenjem knjiga u Berlinu, koje je gledao svojim očima. Pažnju mi je privuklo izbledelo platno u njegovoj radnoj sobi. Na njemu je Pikaso nešto nacrtao kada su se sreli na skupu evropskih intelektualaca, a okolo  su se potpisali Breht, Sartr i Štefan Cvajg. Ali to nije moj najjači utisak. Čini mi se da je Oto na neki poseban način voleo marginalnu umetnost. Zato danas ovde postoji mala galerija slika marginalaca, umetnika koji nemaju akademsko obrazovanje. On kao da je znao kakva nas budućnost čeka i da nećemo mariti ni za kakvu umetnost, a ponajmanje za ovakvu, pa joj je napravio utočište. Uradio je pravu stvar!

STUDIO 6, Hilandarska 2

Često sam prolazio pored zgrade Radio Beograda, ni ne znajući da se u njemu nalazi jedan poseban studio. Reč je o legendarnom mestu, upisanom u hroniku ovog grada. U pitanju je Studio 6, u kojem se snimaju fantastični koncerti koji se uživo emituju na Trećem programu Radio Beograda i na RTS-u 3. Ono što je posebnost ovog studija jeste činjenica da je publika dobrodošla i da ona zapravo čini atmosferu u njemu toliko posebnom. Takođe, studio je opremljen analognom tehnikom, pa kad god se umorim od digitalnog doba, prepustim se dobroj muzici i sjajnom zvuku koji stiže upravo iz ovog kultnog beogradskog studija do kojeg svako od nas može svratiti. Lično ili preko YouTube snimaka.

p.s. fotografije opisanih mesta pogledajte u galeriji na početku posta.

photos by Stefan Đurić (Ruincarnation), S.Štetić (Salon Oto Bihalji-Merin), Ivana Čutura (Studio 6)

*ovaj post nije sponzorisan

Thank you for sharing some love! I really appreciate every single word of you!

2 Comments

  • Reply July 21, 2016

    Andja

    Ovo su mi omiljeni postovi

    • Reply August 6, 2016

      Nikola

      Hvala Andjo. Veliko hvala! 🙂

Leave a Reply

Enter the number *