Beleške o putovanju: Praznik u Minhenu

Pre tačno 8 godina, na prelazu između 2008. i 2009. godine, započela sam jednu od svojih najdražih tradicija – odlazak na novogodišnja putovanja. Od tada do danas, samo u dva navrata istu nisam ispoštovala. Preostalih šest dočeka smatram najbolje uloženim vremenom i novcem. Osim što sam sebe poštedila bilo kakvog prednovogodišnjeg pritiska i mozganja, u Novu bih ulazila radeći ono što najviše volim: upoznajući bolje svet čiji sam deo. Doček 2017. godine nije bio izuzetak.

Kratko smo se dvoumili između dve destinacije, odnosno dve ture. Obe su bile u ponudi agencije koju najčešće kontaktiramo i u koju imamo maksimalno poverenje: Filip Travel. Prva je podrazumevala obilazak regije Alzas i Švarcvalda a druga dvorce Bavarske i Minhen. Vodili smo se jednostavnim pitanjem: šta će biti lepše videti u zimskim uslovima, a šta je bolje odložiti za toplije dane? Odluka je pala u momentu kada smo ugledali fotografiju dvroca Neuschwanstein (jednog od najslavnijih bavarskih dvoraca) pod snegom. Hteli smo zimsku idilu i ta fotografija je bila dovoljno jako obećanje da ćemo istu dobiti upravo u Bavarskoj.

Nekoliko nedelja kasnije, našli smo se na putu ka Minhenu.  Radovala sam se prilici da upoznam onu disciplinovanu, uređenu i bogatu Nemačku, toliko drugačiju od Berlina, gde smo dočekali 2015. godinu (i tada u organizaciji Filip Travel agencije!), o čemu možete čitati OVDE . Nažalost, radost je u stopu pratila strepnja uzrokovana skorašnjim neprijatnim događajima u nemačkoj prestonici. Ma koliko da sam se trudila da me isti ne opterećuju, dešavalo se upravo to. Sve dok nismo stigli u sam centar Minhena. Tamo niko nije strepeo ni od čega. Ili se makar meni tako činilo. Sve je vrvelo od nasmejanih, vedrih, raspoloženih ljudi koji su uživali u prednovogodišnjoj atmosferi, ukusu kuvanog vina i lepoti okićenog minhenskog centra. Nakon tog prvog susreta sa Minhenom, strepnje je nestalo. Zamenilo ju je čisto uživanje.

minhen-nemacka
minhen-nemacka-11minhen-nemacka-10minhen-nemacka-12

Na raspolaganju smo imali nepuna dva dana. Za grad kakav je Minhen svakako nedovoljno, ali opet taman da obiđemo sve što nam je bilo na listi želja. Ovde prvenstveno mislim na Staru i Novu pinakoteku, slavne minhenske muzeje, koji raspolažu izuzetnom kolekcijom slikarskih radova starih majstora i onih iz perioda začetka i razvoja modernog slikarstva. U odnosu na njih, isplanirali smo našu kompletnu turu drugog dana. Onog prvog, tačnije tokom njegovog popodneva i predvečerja, detaljno smo obišli najuži centar grada, odnosno Marijenplac i sve ulice koje vodi ka njemu. Iznenadili smo se veličinom samog centra i pešačkih zona, ali i bogatom šoping ponudom. Od high street brendova do onih najluksuznijih, sve je tu, na samo par minuta hoda od Nove gradske kuće. Nažalost, 31. decembra popodne, kada smo stigli u centar Minhena, sve je već bilo zatvoreno, baš kao i narednog dana, tako da smo od šopinga iskusili samo razgledanje.

Za idući dan isplanirali smo kompletnu pešačku turu i to je nešto što Nikola i ja uvek radimo na putovanjima. Do tančina isplaniramo koje delova grada ćemo obići, kojim ćemo ulicama proći i šta ćemo usput posetiti. Iskustvo nam je pokazalo da je ovakav vid organizacije najučinkovitiji i najefikasniji. Neophodno je da unapred dobro osmotrite mapu grada i da na telefonu učitate istu preko aplikacije Google maps. Učinite to dok ste još uvek pri WiFi konekciji, jer će mapa ostati učitana i kada budete bili offline. Zahvaljujući GRPS-u, na mapi ćete u svakom trenutku moći da vidite gde se tačno nalazite i kako napredujete. Takođe, pametno bi bilo da ispišete svoju turu kako ne biste morali da se zamarate njenim pamćenjem (kako bih pomogla svima koji planiraju put u Minhen u nastavku vam u celosti prenosim našu pešačku turu).

minhen-nemacka-30minhen-nemacka-26
minhen-nemacka-15minhen-nemacka-16

Naš obilazak je počeo na Kenihsplacu, poznatijem kao ”Atina na Izaru”. Ljubav Ludviga I prema grčkoj arhitekturi direktno je zaslužna za izgled ovog trga. Naime, trg je okružen sa tri hrama izgrađena u neoklasičnom stilu, od toga je jedan izgrađen po uzoru na Akropolj u Atini. U jednoj od građevina smešten je Muzej vajarstva (Gliptoteka) a u onoj na južnoj strani Državna zbirka antičke umetnosti. Ovaj put za njih nismo imali vremena, ali ako se zadesite na duže u Minhenu, obavezno ih uvrstite na svoju listu.

Odatle smo nastavili ulicama Briennerstrasse i Barer Strasse do obeliska na Karolinenplacu, koji je samo srce gradske umetničke oblasti Kunstareal. Nedaleko odatle naišli smo i na prvu stanicu na našoj minhenskoj pešačkoj turi: Staru pinakoteku. A u njoj jedna od ozbiljnijih kolekcija radova starih majstora. Čitava soba posvećena je Rubensovim delima, a tu su i Rafael, Rembrant, Da Vinči, Tintoreto, Direr… I u svemu tome smo uživali po ceni od samo 1 evro, koliko karta košta nedeljom. Ostalim danima cena karte je 4 evra.

Kada smo završili sa obilaskom Stare pinakoteke, ogrnuli smo se jaknama i pretrčali do građevine preko puta, odnosno Nove pinakoteke, gde nas je čekala podjednako impozantna kolekcija dela neoklasicizma, romantizma, art dekoa i meni najzanimljivijeg impresionizma. Dakle, ”Od Goje do Pikasa’‘ kako i glasi slogan ovog muzeja. U prevodu, osetićete nalete oduševljenja, uživanja, nadahnuća i divljenje dok budete šetali i uživali u svemu izloženom. Van Gogovi ”Suncokreti” svakako jesu jedno od najvažnijih izloženih dela, ali tu je i meni omiljen Eduar Mane i njegov ”Doručak u ateljeu”, te Sezan, Dega, Klod Mone, Klimt… Predivan ambijent muzejskog kafea iskoristili smo za predah i okrepljenje. Nažalost, za Pinakoteku moderne umetnosti ovaj put se nije imali vremena, baš kao ni za Brandhorst muzej, ali to su samo razlozi više da se još koji put vratimo Minhenu.

minhen-nemacka-25minhen-nemacka-16minhen-nemacka-18minhen-nemacka-29

Tura nas je dalje vodila ka Univerzitetu, odnosno ulici Schellingstrasse, na čijem kraju se nalazi Ludvigova crkva, poznata po ”Strašnom sudu”, drugoj najvećoj freski na svetu, koju je Piter Kornelijus slikao pune četiri godine. Nažalost, nismo uspeli da je vidimo jer je crkva bila zatvorena, ali svakako vama preporučujem da i ovo mesto upišete na svoju listu. Odatle smo nastavili avenijom Ludvigštrase, koju je osmislio Ludvig I, kralj koji je očigledno imao mnogo udela u tome da Minhen poprimi današnji izgled i u jednom trenutku postane kulturna i duhovna prestonica Evrope. Na Ludvigovu aveniju nadovezuje se Leopoldova avenija, kojom smo krenuli u potrazi za ”Šetačem”, specifičnom i 5 spratova visokom skulpturom američkog umetnika Džonatana Borofskog. Samo ću vam reći: vredelo je tražiti je!

Odatle nas je tek desetak minuta hoda delilo od Engleskog vrta, prvog evropskog parka i danas najvećeg na svetu! Da, da dobro ste pročitali: na svetu! Veći je i od Sentral parka u Njujorku. U trenutku kada smo stigli u ”Vrt” temperatura je bila u minusu, ali se to po broju šetača nije moglo ni naslutiti. Bilo ih je kao da smo u sred maja. Tako su se i ponašali, ne obaziruću se ni najmanje na hladnoću. Park je poprilično divlji, što je verujem i bio cilj minhenskih vlasti: imati pravu, zelenu i ne mnogo uglađenu oazu u centru grada. Tu smo rešili da popijemo po šolju kuvanog vina i predahnemo u podnožju Kineskog tornja, koji je tokom leta jedna od najpopularnijih pivnica na otvorenom.

Kako se smrkavalo, a čekalo nas je još mnogo toga, požurili smo ka Državnoj kancelariji i nastavili uzanom stazom pored Pesničkog vrta, a odatle podzemnim prolazom do Kuće umetnosti, koja je jedna od retkih nacističkih građevina koje nisu srušene u savezničkim bombardovanjima. Odatle smo ulicom Rezidenstrasse stigli do još jednog simbola Minhena: palate Rezidencija. Iako je bilo planirano da je obiđemo zajedno sa grupom, to nije bilo moguće jer Rezidencija nije radila sve do 2. janaura. Da, ostao je žal što nismo mogli da vidimo makar neku od 112 velelepnih i ogromnih prostorija za čiji obilazak kažu da vam je potreban ceo dan. Još jedan stavka na listi razloga zbog kojih se vredi vratiti u Minhen.

minhen-nemacka-01minhen-nemacka-10minhen-nemacka-03

Zamišljena putanja dalje nas je vodila do prelepog Dvorskog vrta, a onda do ulice Maksimilijanštrase gde se možete ogledati u izlozima najpoznatijih i najluksuznijih svetskih brendova. U ovoj ulici ne postoje pešački prelazi i možete je preći gde god poželite i to iz jednog krajnje površnog razloga: kako biste bili viđeni. Ah, da, ni građani Minhena nisu imuni na taštinu.

U blizini pomenute ulice, smeštena je jedna od najvećih ugostiteljskih atrakcija prestonice Bavarske: pivnica Hofbrojhaus, najpoznatija pivnica na svetu. U prvi mah imali smo plan da u njoj predahnemo, ali nakon što smo se zatekli u toj ljudskoj košnici, gde od buke ne čujete ni sopstvene misli a kamoli sagovornika, rešili smo da ovu atrakciju preskočimo. Ipak, zanimljivo je videti kako su Nemci uspeli da od jedne pivnice naprave tako veliki brend i tako unosan biznis. Nešto što mi nikada nećemo umeti… Nažalost.

Nakon odlične večere u Hard Rock Cafeu, koji smo na svim prethodnim putovanjima izbegavali tražeći nešto autentičnije, prošetali smo centrom, još jednom uživajući u atmosferi divno okićenog Marijenplaca i još jednom se diveći lepoti Nove gradske kuće i Riblje fontane, u čijoj vodi, kako predanje kaže, treba oprati novčanik, kako nikada ne bi bio prazan. Odatle smo nastavili do Odeons trga, gde smo i završili našu turu. Bio je to predivan i tako dobro iskorišćen minhenski dan. Umorni i zadovoljni krenuli smo nazad ka Ibis hotelu u kojem smo bili smešteni i koji mogu u svakom smislu pohvaliti. Uostalom, iz iskustva mogu da tvrdim da su dobri hoteli nešto što vam je uz Filip Travel agenciju zagarantovano.

minhen-nemacka-11minhen-nemacka-09minhen-nemacka-04

Sutradan nas je čekao obilazak dva najpoznatija dvorca Kralja Ludviga II, no o tome ćemo detaljnije u narednom postu. U ovom sam želela da se posvetim samo i isključivo Minhenu. Tom uglađenom gradu, koji funkcioniše po perfektno uređenom sistemu i u kojem možete izuzetno lepo da živite ukoliko poštujete taj sistem i mnogo, mnogo radite. Grad koji se izuzetno brine o svojim građanima i koji ne prepušta ništa slučaju. Makar tako deluje kada se u njemu nađete kao turista.

Za razliku od Berlina, tog odmetnika i revolucionara, Minhen je uglađeni bavarski gospodin koji će umeti da vas, poput pravog domaćina, ugosti, ispoštuje i isprati sa najlepšim željama, dajući vam razlog više da mu se ponovo vratite. Što verujem da ćemo i mi učiniti. Jednom, kada se uželimo bavarske preciznosti, organizovanosti, bogatstva i uvek prisutne ljubaznosti.

Do idućeg posta… Vaša B.

wearing: sweater: MASSIMO DUTTI; jeans: DESIGUAL; coat & scarf: ZARA;
bag: SISLEY; boots: SHOE STAR; gloves: ALDO;
photos by Nikolame
camera used: Canon EOS 6D, lens: 50 mm, f 1.4
more information: Canon Srbija

*ovaj post je urađen u saradnji sa agencijom Filip Travel 

Thank you for sharing some love! I really appreciate every single word of you!

9 Comments

  • Reply January 19, 2017

    Marina

    Kao i uvijek fenomenalan tekst i magične fotografije.
    Putovanja apsolutno obogaćuju život. Za novogodišnje praznike ne putujem jer imam tradiciju sa prijateljima da se svi skupimo i uživamo zajedno nekoliko dana na vikednici. Međutim, prošle godine smo započeli novu tradiciju, a to su putovanja pred kraj ljeta, kad nije previše toplo i kad je savršeno vrijeme za obilazak gradova. Naravno, krenuli smo polako, od nekih bližih destinacija. Prošle godine smo putovali u Budimpeštu a ove godine planiramo Prag i Bratislavu (u jednom cugu :D).
    Sad kad se osvrnem na prošlu godinu, ti dani su ostali u najljepšem sjećanji i upravo zbog toga, plan je da pred kraj godine pažljivo planiram put u sledećoj :).

  • Reply January 20, 2017

    ivanasworld

    Predivno i prelepo 🙂 Grad, fotografije i ti = Savrseno 🙂
    http://www.ivanasworld.com

  • Reply January 22, 2017

    Maja

    Lep tekst i fotografije kao i uvek. Zbunjena sam samo podatkom da je Englischer Garten najveci park na svetu jer ovde pise nesto drugacije. 🙂 https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_urban_parks_by_size

  • Reply January 23, 2017

    željka

    predivno <3

  • Reply January 23, 2017

    Suza

    Predivne fotografije,Davno sam posetila i Minhen i Berlin i slazem se da se dosta razlikuju i da su u Minhenu ljudi dosta ljubazniji i srdacniji,mada sam ja tada imala 7,8 godina,ali utisak mi je ostao takav

  • Reply January 23, 2017

    Nina

  • Reply January 24, 2017

    BOJANAB

    Odlican post i fotografije. U svakom gradu (ukljucujuci Minhen) preporucujem Free walking tour, s obzirom na to da su izuzetno zanimljive i informativne. U Minhenu sam provela 5 dana, ali smatram da bi makar jos 5 bilo potrebno da ga u potpunosti obidjem.
    Brano, nastavi da nas radujes svojim divnim postovima i u 2017. Sve najbolje!

  • Reply January 25, 2017

    Milena

    Brano, čitam te već neko vreme, ali ovaj u ovom postu sam u živala kao ni u jednom do sada. Bila sam nekoliko meseci u Minhenu, i tvoja tura me je sasvim vratila tamo! Koliko vidim sve je na svom mestu 🙂 čak si fotkala i moju omiljenu reč na nemačkom “feuerwehrzufahrt” 🙂

  • […] Beleške o putovanju: Praznik u Minhenu […]

Leave a Reply Click here to cancel reply.

Leave a Reply to Marina Cancel reply

Enter the number *