Beleške o putovanju: Dvorci Bavarske & selo Oberamergau

Bez obzira na sve lepote i atrakcije Minhena, na sva umetnička blaga koja poseduje i na svu šarenolikost njegove šoping ponude, priča o Bavarskoj ne bi bila potpuna bez priče o njenim dvorcima. Posebno o onim čiju je izgradnju naredio kralj Ludvig II (1845-1886). Zato sam rešila da u današnjem, a inače drugom postu posvećenom našoj bavarskoj, novogodišnjoj turi svu pažnju posvetim pomenutim zdanjima, ali i jednom velelepnom selu. U prvi mah ovaj spoj vam može zvučati čudno i neprirodno, ali zapravo priče o njima se vrlo lepo dopunjuju.

Da biste ih istinski razumeli, potrebno je da najpre dokučite kralja Ludviga II, tu jedinstvenu i netipičnu vladarsku figuru, koja je živela i razmišljala daleko ispred svog vremena. Neću vas gušiti pojedinostima iz njegove biografije, ali vas moram upoznati sa najupečatljivijim segmentima njegove ličnosti, jer spoznavajući njih, shvatićete zašto je priča o njegovim dvorcima toliko slavna i popularna.

Selo Oberammergau, Bavarska, Nemacka 13a Novogodišnji praznici u Nemackoj 02Dvorac Hohenschwangau 04Selo Oberammergau, Bavarska, Nemacka 20

Ludviga II nije mnogo zanimala politika i vlast, a posebno je prezirao ratove. Nakon što je bio uvučen u jedan, kažu da je izjavio: ”Nikada više neću dozvoliti da iko umre zbog mene ili u moje ime”. Istovremeno, obožavao je umetnost. Posebno operu. Bio je višegodišnji Vagnerov mecena i verovatno najveći zaljubljenik u kompozitorov rad. Ujedno, obožavao je arhitekturu, Francusku i težio je da što više liči na Luja XIV. Iz tih težnji rodili su se i njegovi dvorci. Ta velelepna zdanja neverovatne spoljašnosti, unutrašnjosti i divnih vrtova. Za njihovu izgradnju i uređenje odvajao je mnogo novca i mnogo vremena. Pred kraj života retko ih je napuštao i živeo je baš onako kako je želeo, kao ”enigma sebi i drugima”. Takav način života ga je neposredno i ubio. Proglašen je ludim (bez ikakvog medicinskog pregleda), pod tim izgovorom je zatvoren da bi već sledećeg dana umro pod krajnje nerazjašnjenim okolnostima. Danas, njegova netipična ličnost i način života učinili su ga jednim od voljenijih kraljeva, ne samo unutar granica Nemačke, već i šire.

Ironično, zar ne? Baš kao i činjenica da su u vreme Ludvigove vladavine dvorci koje je gradio bili izvor kobnih nesuglasica između njega i ostatka vladajuće elite, da bi danas bili jedna od najvećih atrakcija Bavarske i Nemačke.

Sve navedeno, a posebno njegova osamljenost u kojoj je živeo gotovo celog života, skoro pa da su opipljivi u svakom od tih dvoraca. Možda najviše u Linderhofu, zdanju koje smo prvo posetili. Nažalost, u postu nećete videti fotografije ovog dvorca. Razloga za to ima više. Najpre, kod sebe sam imala samo objektiv od 50mm, koji je vrlo nezgodan za široke kadrove. Dvorac smo posetili usred zime, kada je veći deo vrta zatvoren i pod zimskom zaštitom. Takođe, sam dvorac je specifično pozicioniran te zbog toga i nije najlakši za fotografisanje. Sa druge strane, fotografisanje unutrašnjosti nije postojalo ni kao opcija. U tom pogledu Nemci su vrlo strogi i disciplinovani. Štaviše, ture u svakom od dvoraca isplanirane su u minut, isključivo su pod vođstvom lokalnih vodiča, izuzetno su brze i u pogledu informacija kranje šture. Nemcima je u ovom slučaju daleko bitnije da zarade, no da turiste informišu o Ludvigu II. Ne znam da li da im zameram ili da se divim njihovom osećaju za biznis.

Novogodišnji praznici u Nemackoj 05aDvorac NeuschwansteinSelo Oberammergau, Bavarska, Nemacka 10aDvorac HohenschwangauSelo Oberammergau, Bavarska, Nemacka 02aNovogodišnji praznici u Nemackoj 03a

Elem, Linderhof je udaljen nekih 100 km od Minhena, smešten u prelepoj šumi u blizini divnog jezerceta. Mada Ludvig nije naredio gradnju dvorca, već je to učinio njegov otac, kompletna unutrašnjost preuređena je po Ludvigovim uputstvima i zamislima. A one su imale jasan cilj: stvoriti mali Versaj, kojim je Ludvig bio opčinjen. Rezultat je velelepno zdanje u rokoko stilu u kojem je svaka prostorija priča za sebe, kako u pogledu kolirita, tako i nameštaja i detalja koji je ukrašavaju. Ubedljivo najjači utisak na mene je ostavila Ludvigova spavaća soba u zlatnim i kraljevskoplavim tonovima. Svojim impozantnim uređenjem natera vas da osetite istinsko poštovanje prema osobi koja je u njoj svojevremeno spavala, ali u isti mah i određenu dozu sažaljenja. Usamljenost je, kao što gore napomenuh, ovde skoro opipljiva. Bez obzira na to što znate da je takav način života bio Ludvigov izbor, ne možete da se ne sažalite i sa njim ne saosećate. Makar je tako bilo u mom slučaju. I taj osećaj me je pratio tokom posete svakom od njegovih dvoraca.

Drugi po redu bio je onaj najslavniji – Nojšvanštajn (Neuschwanstein) ili u bukvalnom prevodu Labuđa stena. Verujem da ste do sada već čuli da je ovo zdanje inspirisalo Diznija te da je dvorac Uspavane lepotice u Diznilendu u Kaliforniji, ali i u Honkongu sagrađen po ugledu na ovaj Ludvigov. Sličnost je nesporna i to ćete uočiti već na prvi pogled. Smešten na hiljadu metara visokoj alpskoj padini, deluje ogromno i impozantno. Takva je i njegova unutrašnjost, inače poprilično drugačija od Linderhofa. Ovde se Ludvig nije držao samo francuskog stila već je inspiraciju pronašao i u vizantijskom tipu gradnje i gotičkoj arhitekturi. Nažalost, od 228 prostorija dvorca, tek njih 15 je završeno.

Selo Oberammergau, Bavarska, NemackaNovogodišnji praznici u NemackojSelo Oberammergau, Bavarska, Nemacka 04Novogodišnji praznici u Nemackoj 09Dvorac Neuschwanstein 03Selo Oberammergau, Bavarska, Nemacka 09a

Inače, Nojšvanštajn nije moguće obići bez ranije najave, te spontani odlazak do dvorca ne bi imao svrhe. Na ulaznici vam piše broj grupe čiji ste deo, kao i vreme za koje vam je zakazan ulazak. Tek kada se na semaforu ispred ulaza pojavi broj vaše grupe, možete ući. Čeka vas obezbeđenje, zatim vodič. Za razliku od Linderhofa, gde je stručno vođenje snimljeno na traci i puštano sa razglasa u samim prostorijama dvorca, ovde je vodič lično vodio grupu. I ponovo je sve bilo šturo, brzo i polovično. Osetna je žurba i u njihovom glasu i u ponašanju. Razlog je dolazak sledeće grupe i činjenica da zbog veličine prostorija nema mesta za sve. Naravno, takav odnos je pokvario utisak. Ipak, svesni ste da ne možete ništa da promenite i da je ovo procedura koje se verovatno drže godinama. Bez obzira na to, iz dvorca ćete izaći zadovoljni, očarani lepotom koju ste upravo videli.

U podnožju padine na kojoj se nalazi Nojšvanštajn, smešten je još jedan dvorac – Hohenšvangau (Hohenschwangau). Njemu smo se divili samo iz daljine, s obzirom na to da poseta ovom dvorcu, koji je bio vojnička i letnja rezidencija Ludvigovog oca, nije bila planirana. Fotografije ovog zdanja videćete u nastavku, kao i fotografije Nojšvanštajna i dvorca Herenkimze (Herrenchimsee), koji smo obišli tokom našeg poslednjeg dana u Nemačkoj. Ipak, zamoliću vas da ne zamerite na skromnosti tih fotografija. Ma koliko se trudila da nađem što bolji ugao, kadar, poziciju i svetlo, nisam uspevala da napravim dovoljno dobre i verne fotografije samih dvoraca. Obavezno bi izgledali manji i ni približno lepi, impozantni i bajkoviti koliko jesu u prirodi. Detalji bi izbledeli, a grandioznost samih građevina umanjila. Srećom, taj nedostatak uspela sam da kompenzujem divnim fotografijama sela Oberamergau (Oberammergau), u koje smo svratili na putu od Linderhofa do Nojšvanštajna.

Tu je već svaki kutak bio toliko fotogeničan da mi se čini da sam ovo seoce duže gledala kroz svoj objektiv no kroz svoje sunčanice. Naime, reč je o mestu koje je svetski poznato po svojim prelepo oslikanim fasadama. U pitanju je specifično fresko-slikarstvo koje datira iz 18. veka, kada je u ovim delovima Alpa bogato stanovništvo preferiralo da na ovaj način iskazuje svoje bogatstvo i moć. Osim raznobojnih kuća, mesto obiluje zanimljivim radnjicama i ušuškanim restoranima, tako da ćete uživati u svakom minutu koji ovde provedete. Kada smo već kod restorana, ne zaboravite da u jednom od njih probate käsespätzle – tradiconalno nemačko jelo od rezanaca, bez mesa, sa prženim lukom i sirom. Ako iole volite testeninu u kombinaciji sa sirom, biće ovo rapsodija za vaša nepca.

Selo Oberammergau, Bavarska, Nemacka 03 Novogodišnji praznici u Nemackoj 04Selo Oberammergau, Bavarska, Nemacka 07Novogodišnji praznici u Nemackoj 06

Tako siti možemo krenuti dalje, ka dvorcu Herenkimze, trećem i poslednjem koji smo obišli. On se nalazi na istoimenom ostvru do kojeg se stiže brodićem i koje je prekriveno gustim četinarskim šumama. Kako je dan ranije ovaj deo Nemačke u potpunosti prekrio sneg, petnaest minuta duga šetnja do dvorca bila je neočekivano lepo iskustvo. Sačekala nas je netaknuta belina, podnošljiv minus, sunce i prijatna tišina. Dvorac je i po spoljašnjem izgledu, a i po unutrašnjem uređenju, stilski bio bliži Linderhofu no Nojšvanštajnu. Procedura obilska takođe je ličila na onu u Linderhofu: dočekao nas je vodič, ali smo informacije o prostorijama dobijali sa razglasa, takođe na hrvatskom jeziku. U oba slučaja to je svakako bilo za pohvalu, pogotovo zbog putnika koji nisu najbolje razumeli engleski. Ovde je obilazak trajao nešto duže i činilo se da smo dobili više informacija. Da li zbog toga ili zbog samog izgleda njegove unutrašnjosti, Herenkimze je na mene ostavio najjači utisak. Posebno Dvorana ogledala, koja je verovatno jedna od najlepših prostorija u kojoj sam do sada boravila. Interesantno je da je ova dvorana za trećinu veća od one originalne u Versaju, kojom je Ludvig bio oduševljen. To zapravo nije čudno ako znamo inicijalnu Ludvigovu ideju da dvorac Herenkimze po svojoj veličini i raskoši prevaziđe Versaj. Nažalost, kralja je u realizaciji te ideje prekinula loša finansijska situacija i prerana smrt.

Još jedna sličnost sa Linderhofom jeste vrt koji okružuje dvorac, a čiju smo lepotu tek mogli da naslutimo. U zimskim uslovima delovi velikih fontana, baš kao i sadnice, pokrivene su i zaštićene od hladnoće, te prizor nije preterano fotogeničan. Ipak, sasvim se lepo može zamisliti koliko sve divno izgleda već sa prvim prolećnim danima. I ne mogu da krijem, ostaće žal za tom propuštenom lepotom. To bi bio i jedini razlog zbog kojeg bih ovoj turi dala prednost u toplijem delu godine.

Za sve vas koji tek planirate ovaj put, dobra je vest da je ovo jedna od najpoznatijih i najtraženijih tura agencije Filip Travel (preko koje smo i mi putovali i za koju zaista, ali zaista imam samo reči hvale!) te da su novi termini, i to baš prolećni, već u ponudi. Konkretno u opticaju su 13. i 28. april. Još bolja vest je početak Festivala popusta u okviru kojeg možete dobiti 10% nižu cenu za rezervaciju ove ture u periodu od 20. do 26. februara, bez obzira da li rezervaciju izvršite online ili lično u poslovnici. Nije mi u planu da vas ubeđujem, ali moram reći da ću iskreno zavideti svima koji se sredinom ili krajem aprila upute ka Bavarskoj i dvorcima Ludviga II. Nadam se da će u toj grupi biti i neko od vas. Sa tom željom zavšiću ovu bavarsku mini-seriju postova i pozdraviću vas do idućih beleški sa putovanja. Vaša B.


coat & scarf: ZARA; bag: SISLEY; boots: SHOE STAR;
cap: C&A; gloves: ALDO;
photos by Nikolame
camera used: Canon EOS 6D, lens: 50 mm, f 1.4
more information: Canon Srbija

 

Opis fotografija (od naslovne naniže)

*naslovna: Herenkimze ostrvo
*selo Oberamergau
*Herenkimze ostrvo
*pogled na dvorac Hohenšvangau
*selo Oberamergau
*vrt ispred dvorca Herenkimze
*pogled na dvorac Nojšvanštajn
*selo Oberamergau
*dvorac Hohenšvangau
*Herenkimze ostrvo
*selo Oberamergau
*mala luka na kojoj pristaje brodić za ostrvo Herenkimze
*selo Oberamergau
*Herenkimze ostrvo
*dvorac Nojšvanštajn
*selo Oberamergau
*selo Oberamergau

*dvorac Herenkimze
*selo Oberamergau
*ispred dvorca Herenkimze

*ovaj post je urađen u saradnji sa agencijom Filip Travel 

Thank you for sharing some love! I really appreciate every single word of you!

3 Comments

Leave a Reply

Enter the number *