Majska enterijer priča: vračarsko prizemlje obojeno uspomenama

Svaka nova enterijer priča, odnosno proces stvaranja iste, za mene predstavlja privilegiju. Ne samo da sam u prilici da zavirim u još jedan sa ljubavlju uređen dom, već imam mogućnost da upoznam neke sjajne i inspirativne ljude i čujem njihove zanimljive i obavezno emocijama obojene priče. Neprocenjiva iskustva zbog kojih mi je ova rubrika među omiljenima. Susret sa našom današnjom domaćicom, Kristinom Milanović (28) i obilazak doma u kojem živi sa svojim suprugom Brankom (28), još jednom je to potvrdio. Baš kao i činjenicu da je ovaj svet mnogo manji no što mislimo. Naime, ispostavilo se da je Jovana pre manje od godinu dana fotografisala Kristinino i Brankovo venčanje. Zanimljivo je što smo to shvatile tek onog trenutka kada nam je Kristina otvorila vrata svog doma. Lukavo je krila to od nas želeći da Jovani priredi iznenađenje. I uspelo joj je. Nova enterijer priča je obećavala.

Ovo je verovatno jedan od najsvežije uređenih domova u koji smo svratili od kada enterijer priče postoje na blogu. Kristina i Branko su u njemu tek četiri meseca. Useljenju je prethodilo par meseci potpunog i temeljnog preuređenja. Kako su oboje arhitekte, u celosti su osmislili projekat koji je podrazumevao mnogo rušenja i proširenja. Od dve male sobe dobili su veliki dnevni boravak koji je povezan sa trpezarijom i velikom kuhinjom. Kada sam pitala Kristinu da li bi se ponovo upustili u avanturu potpunog preuredjenja starog stana, odgovorila mi je potvrdno bez iole oklevanja. Kaže da kao arhitekta i sama savetuje svoje klijente da se prilikom kupovine stana uvek opredele za opciju u kojoj će imati slobodu i prostor da stvari menjaju po svojoj ideji i zamisli.

Zamisao naših domaćina bila je udoban dom u kojem će se osećati najopuštenije i u kojem će ih okruživati mnoštvo, mnoštvo uspomena. Kao objektivan posmatrač mogu reći da su u tome i uspeli. Udoban i ušuškan, njihov dnevni boravak kao da poziva na izležavanje, filmski maraton i uživanje u dobroj klopi. Jedino veliki radni sto uz jedan od zidova opominje i podseća na rad.

Na tom istom stolu primećujem zanimljiv ukras  – rozetu od kamena. Kristina mi objašnjava da je u pitanju ručno napravljena rozeta koju je na poklon dobila od svojih roditelja kada je masterirala. Napravio ju je umetnik iz Trstenika, odakle je i Kristina, i na njoj se mogu videti ornamenti slični onima iz manastira Ljubostinja. “Tako uz sebe imam i deo svog rodnog kraja”, objasnila mi je.

To je samo jedna u mnoštvu uspomena kojima su Kristina i Branko našli mesta u svom prizemnom stančiću. Najupečatljiviji je svakako hemok, ležaljka koja dominira dnevnim boravkom. Dobili su je od prijatelja iz Kolumbije i to kao svadbeni poklon. Zanimljivo, ova verzija hemoka se zove “matrimoniale” i poklanja se upravo mladencima. Koloritno se fenomenalno uklopila uz opeku na jednom od zidova i tepih, star pet decenija, koji je Kristina nasledila od svoje bake, a ona ga svojevremeno dobila na poklon od prijateljice. Priča ovog dela stana kompletirana je velikom slikom Miše Filipovca. Još jedan svadbeni poklon i još jedna važna uspomena.

Kako su Kristina i Branko živeli 3 godine u Milanu, tamo završavajući master studije, mnogo detalja u stanu direktno je ili indirektno povezano sa Italijom. Mnoštvo knjiga, ukrasa, pa i veliki prikaz slavne fotografije “Kissing the War Goodbye” koju su dobili od svog profesora iz Milana. Odmah do nje, nalaze se uramljene fotografije sa Kristininog i Brankovog venčanja. Autor istih je Jovana Tomašević.


Trpezarijski deo je posebno interesantan. U njemu dominira veliki, drveni sto. To nije slučajno jer pored opeke Kristina obožava drvo i upravo ta dva elementa su predstavljala osnovu od koje su započeli proces uređenje stana. Sto je inače ručno izrađen i to od strane stolara i bravara iz Trstenika. Ideja za ovakav sto nastala je nakon što je Kristina videla sličan u jednoj od radnji sa dizajnerskim nameštajem. Nažalost, njegova cena je bila 3000 evra. Rešena da nađe jeftiniju alternativu, kontaktirala je čoveka iz Trstenika kojeg istovremeno naziva i stolarom i umetnikom. On je na raspolaganju imao samo tri daske jasenovog drveta koje su bile prepune  čvorova i rupa. Kristina nije odustajala od svoje ideje i rešila je da rupe budu popunjene olovom. Istovremeno, bravar je pravio konstrukciju za sto. Koju nedelju kasnije sto je bio gotov i koštao ih je ukupno 150 evra. Ovo je prava mala lekcija na temu kako da za prihvatljivu svotu novca dođete do modernog komada nameštaja, čije cene u salonima i te kako umeju da budu diskutabilne.

Drvo dominira i u spavaćem delu gde su svi komadi nameštaja napravljeni po narudžbini. Baš kao i polica koja pregrađuje dnevni od trpezarijskog boravka. Iza svih idejnih rešenja stoje Kristina i Branko, a za realizaciju su bili zaduženi majstori iz Trstenika i Beograda.

Od kupljenih komada tu je kauč uzet u salonu Vitorog, klub-stočić i trpezarijske stolice kupljene u Emmezeti i svi lusteri iz salona Eglo. Lusteri su posebno interesantni i kako mi je otkrila Kristina bili su i više nego povoljni. Upravo su oni doprineli industrijskom momentu kojem su takođe težili.

Od detalja u spavaćoj sobi posebno je interesantna mapa sveta na kojoj grebanjem ucrtavate lokacije koje ste obišli. Na mapi je zakačen još jedan poklon iz Kolumbije, takozvani “hvatač snova”. Lusteri su identični onim iz trpezarije i dnevnog boravka.

U hodniku, četiri izuzetno zanimljiva komada, stilski potpuno drugačija, a opet jako lepo uklopljena. Kofer Kristinine prabake koji je prilikom udaje donela u miraz, kristalni luster, takodje veoma star, figura zelenog praseta, kupljena u radnji Eglo, a na zidu slika čiji je autor Kristinin drug iz srednje škole. Sve zajedno čini krajnje interesantan kutak koji ne možete a da ne primetite i pored kojeg morate da zastanete. Takav je zapravo kompletan dom ovog mladog para. I dok je Kristina bila zadužena za estetski momenat dotle je Branko bio glavni i odgovorni za konstruktivnu stranu procesa uređenja. Na koncu, dobili su upravo ono što su i želeli: ušuškan i udoban dom prepun uspomena i komada koji ih podsećaju na drage ljude i drage destinacije koje su zajedno upoznali odnosno obišli. Nismo ni mi ostali praznih ruku: dobili još jednu divnu enterijer priču  na kojoj sam im neizmerno zahvalna u svoje, ali i vaše ime.

Dok slušamo poslednje taktove numere ”Leon on me” koju su naši domaćini odabrali za muzičku podlogu ovog posta, iskreno se nadam da su vam prethodi redovi doneli pregršt ideja i inspiracije. Do nove priče, pozdravljam vas i podsećam da za lepo uređen dom nije potrebno mnogo para, već samo malo kreativnosti i volje. Vaša B.

…naša domaćica Kristina

ALL PHOTOS BY JOVANA TOMAŠEVIĆ
camera used: Canon 5D Mark III, lens: 50mm f 1.4
more information: Canon Srbija

*ovaj post nije sponzorisan

 

Thank you for sharing some love! I really appreciate every single word of you!

1 Comment

  • Reply May 22, 2017

    Malecka

    Savršeno!

Leave a Reply

Enter the number *