Domaća marginalna umetnost – 5 dela srpskih marginalaca koje morate videti

U čast Balkanskog Art Brut Salona, koji do 30. juna možete posetiti u Galeriji Štab, Nikola Todorić, stalni saradnik Brana’s Divine Worlda, donosi nam fantastičan tekst o domaćoj marginalnoj umetnosti i pet slavnih dela domaćih ”marginalaca” (svako od dela možete videti u Muzeju marginalne i naivne umetnosti u Jagodini). Pored njegovih impresija, imaćete prilike da pročitate šta o svakom od dela kaže Nikolina sagovornica, Nina Krstić, istoričarka umetnosti. Ukoliko ste ljubitelji umetnosti, posebno one alternativne, slobodno mogu da garantujem da ćete uživati u ovom postu.

————————–

Art brut je van klišea i dominantne kulture, deo je alternativne umetnosti. Otkrio sam je kada sam posetio Muzej naivne i marginalne umetnosti u Jagodini. Tada sam upoznao Ninu Krstić, istoričararku umetnosti, koja me je odvela u jedan sasvim drugačiji svet – svet u kome postoje samo umetnik i njegove misli. Skoro ništa više. Retko koji art brut umetnik je akademski školovan. On je umetnik sirove vizije koji nije zainteresovan za događanja već je predan svom nagonu. Slobodno ih možete zvati i autsajderima.

Ova umetnosti je izvan svih umetničkih granica. Ona je umetnost za sebe. Nastala je kao reakcija na stereotipe, kao jedan vid samoterapije individualista koji ne prihvataju pravila okruženja. Takvi umetnici žive na društvenoj margini, pa se ova umetnost zove još i marginalna. Njen koncept osmislio je 1945. godine Žan Dibife, francuski slikar.

Danas, art brut je sve popularniji u Evropi i Americi, dok je kod nas i dalje nova tema. Zato sam odlučio da vam predstavim pet domaćih imena i po jedno njihovo delo koje mi je Nina pokazala i koja su me oduševila.

 

Licemerje, 2003, ulje na kartonu, 108 x 79 cm
Predrag Milićević Barbarien

Barbarien je bio buntovnik, pravi autsajder koji je ismevao ljudsku glupost, gnušao se dvoličnosti, pohlepe, uniformisanosti, licemerja i malograđanskih osobina savremenog čoveka. Slika Licemerje metaforički je prikaz takvog sveta, ali i prikaz unutarnjih sukoba umetnika. Naslikana je na kartonu i na njoj vidimo jedan neobičan lik koji je u senci svog profila. Oko njega su gramziva stvorenja, oštrih zuba, koja kao da žele nekoga da rastrgnu. To je verovatno neka vrsta plašta kojim je umetnik obavio svoje lice da bi se zaštitio od loših ljudi.

Njegovo slikarstvo sažima osećanje nemoći odraslog čoveka i dečjeg osećanja svemoći. Nepokoravanje, bunt ili tihi protest protiv klaustrofobičnih društvenih normi i lažnog morala nagoni ga da daje bizarne nazive svojim delima, aludirajući na njihov antiliterarni duh. Stvorena pod intenzivnim psihičkim nabojem, inventivna su, intenzivna i sugestivna, jer nastaju u trenutku, u jednom dahu – govori mi Nina ističući da se Barbarien svrstava se u red najznačajnih stvaralaca na polju art bruta u Srbiji.

Rođen je 1963. u Jagodini. Slika od 1992. Počev od 1994. godine izlaže samostalno u zemlji i inostranstvu, kao i na značajnim međunarodnim izložbama u svetu. Dobitnik je mnogobrojnih nagrada i priznanja od kojih je najznačajnija Velika nagrada za slikarstvo 2007. godine na 13. Bijenalu u Jagodini. Umro je 2013. godine u Jagodini.

 

Mis Ilijade, 1969, ulje na lesonitu, 115 x 120 cm
Ilija Bašičević Bosilj

Opus Ilije Bašičevića Bosilja, koji je postao svetski klasik, drugačiji je, mada i on kao Barbarian prezire dvoličnost. Ali, inspiracije su im različite. Interesuju ga biblijski motivi, posebno Stari Zavet, epovi, legende i mitovi. Njegov ciklus Ilijada potvrđuje da su art brutisti uvek bili udaljeni od bilo kakvih pravila i očekivanja jer ova Ilijada nema nikakve veze sa Homerovom, već je samo aluzija na njegovo ime Ilija. Posle ovog, sledi ciklus stvarnih i nestvarnih životinja, a onda i slike sa scenama letećih astroloških bića.

Kod njega nema razlike u predstavljanju apokaliptičkog anđela i savremenog kosmonauta. Mis Ilijade predstavlja zrelu fazu njegovog stvaralaštva, kada je svoje omiljene likove postavljao na kraljevsku zlatnu pozornicu po kojoj lebde stvarna i nestvarna bića kao u nekom paganskom plesu u kojem se prizivaju duhovi – objašnjava Nina.

Rođen je 1895. godine u Šidu . Slikanjem se baci od 1957. U početku radi crteže i gvaševe, potom ulja na drvetu, platnu, lesonitu, kartonu, papiru i na staklu, ali vrlo retko. Prvi put izlaže  samostalno 1963. godine. Svom rodnom mestu poklonio je legat slika. Danas je to galerijsko-muzejska zbirka koja nosi njegovo ime Ilijanum. Izlagao je u zemlji i inostranstvu i dobijao priznanja za svoja ostvarenja. Na 3. Trijenalu naivne umetnosti u Bratislavi 1972. godine poshumno mu je dodeljeno posebno priznanje međunarodnog žirija za dostignuća na planu naivne i marginalne umetnosti. Umro je iste godine.

 

Višenaslovna slika, 1970, tuš na papiru, 68 x 98 cm
Vojislav Jakić

Vojislav Jakić je bio specifičan čovek, prepoznatljiv po svojoj uvek crnoj garderobi. Crtao je u grozničavom stanju svesti, oslobađajući se aveti iz svoje podsvesti zbog čega su njegova dela ispunjena gorčinom i atmosferom memento mori. On je, u stvari, crtao na rolnama, a za jednu od njih rekao je : Ovo nije crtež, nije ni slika, ovo je nataložena tuga. Najčešće je radio tušem, flomasterom, ređe je koristio boju, pastel ili gvaš. Uz crtež je ponekad pisao komentare, kao dodatni medijum, koji je pojačavao značenje njegove ideje. Od 1960. pa sve do smrti 2003. godine uradio je više hiljada crteža koji su nekada dostizali dužinu i do pedeset metara.

Nina mi govori da je umetnikova hipersenzibilnost dovela do toga da on postane apsolutni rob svojih ideja koje je prenosio na papir, gotovo po automatizmu, snagom iskrene sirove energije. Ujedno, sa posebnim pažnjom je istakla da se njegova dela nalaze na stalnim postavkama najznačajnijih galerija i muzeja širom sveta u Lozani, Parizu, Berlinu, Njujorku, Tokiju…

Rođen je 1932. u Kavadarcima, u Makedonij. Umetničkim radom se bavio od 1954. godine. U svetu odavno uživa veliki ugled, a njegova dela nalaze se na stalnim postavkama najznačajnijih galerija i muzeja za art brut. Collection de l Art brut u Lozani čuva njegove najznačajnije radove. Na 10. Međunarodnom bijenalu naivne i marginalne umetnosti 2001. godine u MNMU u Jagodini dobija Grand Prix. Umro je 2003. godine u Despotovcu.

 

Kad svak uzme svoje, 1965, kombinovana tehnika na kartonu, 103 x 72cm
Sava Sekulić

Sava Sekulić je srpski Pikaso, iako se o njegovoj popularnosti ne može govoriti kao o pop zvezdi čija se dela štampaju na torbe, razglednice i tapete. Sava je bio ravnodušan prema društvu oko sebe, pa bi ga svaka popularnost samo još više udaljila od ljudi. Živeo je samotnjačkim životom, dajući lepoti neke nove oblike. Umeo je da materijalizuje duhovno i njegova dela najviši su dometi art bruta kod nas, ali  i u svetu. Najbrojnije su mu kompozicije s ljudskim figurama, portreti i scene sa istorijskim i mitološkim bićima. Lik žene često ponavlja, a zanimljivo je da u pozadini svakog njegovog dela stoji neka narodna priča ili verovanje. Nina mi pokazuje da unutar svake slike najčešće dominira jedna boja, što ponekad stvara utisak monohromnosti. Pozadine nekih dela ponekad boji samo delimično, pa čitave zone ostavlja neobojenim.

Rođen je 1902. u Bilišanima kod Obrovca na moru, u Hrvatskoj. Slikao je od 1962. godine. Izlagao je na samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu, kao i na značajnim međunarodnim izložbama. Za svoja dela više puta je bio nagrađen najznačajnijim međunarodnim nagradama. Nagrađivan je i posthumno. Najznačajnija kolekcija njegovih dela nalazi se u zbirci MNMU u Jagodini i Galeriji Charlotte Zander u Benighajmu u Nemačkoj. Umro 1989. godine u Beogradu.

 

A kome to smeta kad ga neko jaše, ulje-platno, 60 x 80 cm
Joškin Šiljan

Pogledajte kako se kreće njegova linija, kojom počinje i završava svoj nesvakidašnji likovni dnevnik. Ta linija je brza i drhtava što znači da on brzo misli. Poput topografske skice terena nekog imaginarnog pejsaža, njegovi radovi ukazuju na snagu vedrog duha i nesvesni satirični stav prema životu. Jarki, sirovi  kolorit pokazuje svu spontanost umetnika koji se igra formom i bojom, poetski nadahnut. Lucidnost njegove ličnosti najbolje otkrivaju komični nazivi slika – detaljno mi pojašnjava Nina slavno Šiljanovo delo.

Mene je ova slika podsetila na berlinske grafite. Puna je oblika za koja samo umetnik zna šta znače jer su poput hijeroglifa u kojima prepoznajemo životinje i ljude poput nekih dobroćudnih čudovišta. Sve to čini formu u kojoj se jasno vide dva konja, gde svaki ide na svoju stranu. To je možda i najbolja metafora umetnika autsajdera – oni ne pripadaju nikakvom pravcu, nemaju zajednički esnaf, svako ima svoj stil i niko ne gleda u onaj tuđi. Svako ide svojim putem – jedan umetnik jedan pravac.

Rođen je 1953. u Pirotu. Živi i radi u Grdelici. Član je ULUS-a. Slika od 1987, a izlaže u zemlji i inostranstvu od 1996. godine. Dobitnik je mnogobrojnih nagrada i priznanja. Na 14. Bijenalu naivne i marginalne umetnosti  u Jagodini 2009. godine dobija Veliku nagradu Bijenala.

Beleška:

Na velikoj izložbi u Parizu, koja će predstavljati art brut Balkana, pod pomalo intrigantnim nazivom Turbulencije na Balkanu, biće, pored još dvadesetak drugih, izložena i dela koja sam vam predstavio. Izložba će biti otvorena od 7. septembra u Halle Saint Pierreu.

Šta vi mislite o ovim delima i uopšte o ovakvoj vrsti umetnosti? Znate li za neke nove i mlađe Art Brut umetnike? Podelite sa nama svoje impresije.

 

*Sva dela nalaze su stalnoj postavci Muzeja naivne i marginalne umetnosti u Jagodini.

 

Više informacija o Art Brut pokretu u Srbiji možete naći na na
sajtu: artbrut-inside.org i Facebook stranici: Art Brut Srbija.

naslovan fotografija: kaboompics.com
Fotografije dela: SLOBODAN ŠTETIĆ

*ovaj post nije sponzorisan

Be first to comment

Enter the number *