U oktobru, BDW tim preporučuje…

Nastavljamo ono što smo započeli u septembru. Nas četvoro je za vas pripremilo dvanaest preporuka iz različitih, a opet bliskih oblasti. Nadamo se da će biti sasvim dovoljno da oktobar, bez obzira na sivilo i mokre ulice koje sa njim stižu u paketu, ipak bude osunčan. Osunčan inspirativnim i zanimljivim načinima da ispunite svoje slobodno vreme. Zauzvrat, ne tražimo mnogo. Samo da, ukoliko ste voljni i raspolažete viškom vremena, podelite sa nama svoje preporuke u komentarima. Dragana, Dunja, Nikola i ja se iskreno radujemo prilici da se na još jedan zanimljiv način družimo sa vama i međusobno razmenjujemo lepe stvari. Sa nadom da ćete i vi deliti našu radost, prelazimo na preporuke!

*Brana preporučuje

YouTube serijal ”Unsolved”

Svi vi koji delite moju ljubav prema krimi sadržaju u svakoj mogućoj formi naćuljite uši, odnosno oči. YouTube serijal ”Unsolved” na YouTube kanalu BuzzFeedBlue zasigurno je jedna od najboljih stvari koje otkrih ove jeseni. Reč je o serijalu u kojem dva krajnje simpatična lika, Rajan i Šejn, pokušavaju da rasvetle slavna i nerešena ubistva, smrti pod nerazjašnjenim okolnostima i paranormalne misterije. Trenutno je u toku druga sezona ”True Crime” serijala u okviru kojeg se analiziraju nerešeni slučajevi ubistava i čudnih smrti, dok su se u isto toliko sezona bavili paranormalnim pojavama. Osim krajnje intrigantnog načina na koji je predstavljan svaki od slučajeva i teorija koje su te slučajeve pratile, vrlo je interesantno kako se kroz Rajanov i Šejnov komičan dijalog daje ravnoteža mračnoj tematici. Zato, neće biti čudno ukoliko se u jednom trenutku grohotom smejete, a u sledećem toliko prestravite da vam i odlazak do toaleta postane problem.

Dokumentarni film ”Can I Be Me” (Netflix)

Pre nego pređem na drugu preporuku, odnosno dokumentarac o životu i smrti Vitni Hjuston (uh, da, pored krimi tematike obožavam i biografski sadržaj), još jednom moram da vam skrenem pažnju na Netflix jer kada god ga spomenem na nekoj od društvenih mreža stigne gomila vaših pitanja na istu temu. Ukoliko do sada niste postali članovi Netflix kluba, najiskrenije vas savetujem da to što pre učinite. Za sitne novce imaćete pristup najnovijim ostvarenjima koji zaista oduševljavaju svojim kvalitetom. Ukoliko pak volite klasike, izbor je podjednako širok i bogat. Ujedno, većinu naslova možete da sačuvate na nekom od svojih uređaja i tako na najbolji način prekratitie duga putovanja.

Ukoliko odlučite da poslušate moj savet i Netflix postane deo vaše svakodnevice, obratite pažnju na još jednu stvar: dokumentarni film ”Can I Be Me”. Reč je o novom ostvarenju koje na izuzetno upečatljiv i dirljiv način obrađuje uspon i pad Vitni Hjuston. Čak i da ste, poput mene, pogledali gomilu filmova sa ovom tematikom, nemojte da preskočite ovaj. Čućete najbliže saradnike Vitni Hjuston kako iz prve ruke svedoče o razvoju i propasti jedne od najsvetlijih karijera u muzičkoj industriji, videćete nikada prikazane snimke sa kraja Vitnine karijere i po ko zna koji put uverićete se u jednu od najvećih istina ovog sveta – bogatstvo i slava ne garantuju sreću.

https://youtu.be/l10DRf4A2so

Kurs kaligrafije u Artistikum Centru

Moja poslednja preporuka ujedno je i moja najdraža. Reč je o kursu kaligrafije u Centru za edukaciju i razvoj umetnosti Artistikum koji će voditi Ana Đapović, akademski slikar i dobitnica prestižne ULUS-ove nagrade ”Zlatna paleta”. Kurs počinje 18. oktobra i sa ponosom mogu da kažem da ću biti jedna od njegovih polaznica. No, najlepša od svega jeste činjenica da i vi imate mogućnost da mi se pridružite. Na Facebook stranici mog bloga i na mom Instagram profilu u toku su nagrađivanja u okviru kojih dvoje vas može da osvoji ovaj kurs. Uslovi su krajnje jednostavni zato nemojte da se dvoumite. Ukoliko delite moju ljubav i interesovanje za kaligrafiju prijavite se, da zajedno učimo i družimo se!

*Dunja preporučuje

Sajam knjiga u Beogradu (od 22. do 29. oktobra)

Mesec oktobar za mene je po pravilu u znaku knjige, stoga će i moja prva preporuka biti u skladu sa knjiškim raspoloženjem. Verovatno i pogađate – Sajam knjiga u Beogradu. Ove godine održaće se u periodu od 22. do 29. oktobra, pod sloganom: ”Ključ je u knjigama”. Ovogodišnji gosti biće zemlje nemačkog govornog područja – Nemačka, Lihtenštajn, Švajcarska i Austrija, a budući da Beogradski sajam proslavlja 80 godina postojanja, organizatori su se potrudili da događaj upotpune različitim sadržajima. Brojni književnici će sami predstaviti svoje knjige, a Sajam će otvoriti austrijski pisac i publicista Karl Markus Gaus. Od gostujućih pisaca, izdvojila bih još i nobelovku Hertu Miler koja će svoje književno veče imati 23. oktobra u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Kao i uvek, Sajam knjiga obeležava i različite jubileje, pa će tako biti i sada, a u skladu sa tim verujem da će načiniti niz interesantnih izložbi i predavanja. Ove godine obeležavamo 800 godina od smrti Stefana Prvovenčanog, 100 godina od smrti Milutina Bojića i Vladislava Petkovića Disa i 150 godina od smrti Šarla Bodlera. Svaki na svoj način obeležio je srpsku i svetsku književnost, pa zato sa velikim nestrpljenjem očekujem koji će elementi njihovog života i stvaralaštva biti u fokusu interesovanja organizatora.

Predstava ”Anika i njena vremena” Srpsko Narodno Pozorište (premijera: 20. oktobra)

Za mene, ovog meseca još jedan značajan jubilej povodom koga očekujte i jedan postić na blogu. Naime, 9. oktobra navršiće se 125 godina od rođenja našeg nobelovca Ive Andrića. Tim povodom održaće se veliki broj manifestacija njemu posvećenih, a ja ću vas uputiti na jednu novu pozorišnu predstavu. Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu, 20. oktobra, premijerno će prikazati predstavu ”Anika i njena vremena” rađenu po motivima Andrićevih pripovedaka. Verujem da će, kako i sam naslov kaže, okosnica biti pripovetka ”Anikina vremena”, a da će se oko nje uplesti i brojne druge sudbine iz Andrićevih dela. Nakon uspešnog izvođenja predstave rađene po romanu ”Na Drini ćuprija”, SNP postavlja na scenu još jedno njegovo delo, pa je to dobar povod da svratimo u pozorište i pogledamo kako je rediteljka Ana Đorđević čitala Andrića. Pored premijere, u oktobru će se ova predstava igrati još dva puta i to 21. i 27. pa zato na vreme rezervišite svoj datum.

Kurs ”Pisanje bloga za klijente”

I za kraj, jedna preporuka koja se tiče svih vas koji biste da usavršite svoju veštinu pisanja, pokrenete svoj blog ili pak unapredite postojeći. Kako sam i sama u grupi onih koji su odnedavno počeli da se bave blogo-pisanjem, smatrala sam da mi je usavršavanje i te kako potrebno. Kao sjajnu priliku za tako nešto videla sam kurs Aleksandre Petrovski i Jelene Radovanović – ”Pisanje bloga za klijente”. Kurs se sastoji iz 40 video lekcija, grupisanih tematski, uz dodatne vežbe koje upotpunjuju teoriju o kojoj slušate putem videa. Aleksandra i Jelena govore jasno i precizno, potkrepljujući primerima sve ono što teorijski obrađuju, upućujući polaznike i na korisne sajtove, te deleći sa njima cake starih znalaca u poslu. Svaka od lekcija nadovezuje se na onu prethodnu, tako da u stvari kroz ovaj kurs gradite svoju mrežu znanja. Takođe, uvek imate mogućnost da osnivačice kursa kontaktirate putem mejla, za svaku nedoumicu koja se javi prilikom rada, vežbanja i učenja, a takođe bićete uključeni u grupu podrške na Fejsbuku gde svi polaznici mogu javno da postavljaju pitanja i diskutuju o pokrenutim temama. Jelena i Aleksandra predano rade na unapređivanju ovog kursa, a osmislile su i različite radionice, predavanja i intenet kurseve o kojima se možete informisati na njihovom sajtu, a onda odabrati one koji vam najviše odgovaraju.

 *Dragana preporučuje

Knjiga ”Na osami blizu mora”,
Zoran Ferić 

Zrela jesen je pomalo melanholična, zamišljena, romantična, pa ću iskoristiti priliku da vam preporučim jedan malo gorči književni zalogaj. Reč je o romanu / zbirci priča Na osami blizu mora hrvatskog autora Zorana Ferića. Njegova inspiracija su “galebovi” iz Dalmacije, mladići čiji su letnji suveniri ženska srca željna avanture. Iako zvuči kao naslov za plažu, ova knjiga je sve osim sladunjava. Naprotiv, za svaku stranicu koja pršti od strasti, tu je sledeća od koje zastane knedla u grlu. Rečima Teofila Pančića – “(…) Lako ćemo za smešne kretnje i žudnje koje ih pokreću, Ferić još dublje zaviruje u srce tame koje se tako često nalazi u srcu normalnog čoveka, uzornog oca, muža, majke, kćeri, našeg suseda i nas samih. E, to je ono što se ne prašta”.

Instagram profil @yaoyaomva

Ovih dana, jedan od najdražih Instagram profila mi je yaoyaomva koji vodi slikarka i animatorka Jaojao Ma Van As (Yaoyao Ma Van As). Njene ilustracije predstavljaju isečke svakodnevice čija je glavna junakinja sasvim obična devojka. Volim njene pomalo diznijevske crteže i svetlost koja iz njih izbija, ali još više uživam u tome koliko prelepo u njenom svetu izgleda prosečan, neuredan život u kome kisnemo, jedemo iz krila, šutiramo hrpu lišća ili samo sedimo na prozorskom simsu, posmatrajući svoje misli.

YouTube kanal ”Vox”

Ne dešava mi se često da upadnem u YouTube rupu bez dna (to nije moja omiljena mreža), ali kada se desi, to je zato što naletim ili na novog plesača za kojim ću padati u nesvest ili na tematske edukativno-zabavne serijale. Tako se desilo sa kanalom Vox (u vezi sa istoimenim medijem) koji pokriva sijaset tema – od aktuelnih političkih dešavanja u svetu do toga zašto ljudi misle da vide duhove. Mene je radoznalost odvela do potresnog priloga o tome zašto nema velikih belih ajkula u akvarijumima, priče o underground spisku scenarija koji menja Holivud, filozofije rešavanja problema iz ugla dizajnera i odgovora na pitanje za koje sam sigurna da vas je izjedalo – zašto crtani junaci nose rukavice? 🙂

*Nikola preporučuje

Legat Petra Lubarde (Iličićeva 1, Beograd)

Lubardino slikarstvo toliko je autentično da je postalo obeležje jedne epohe. Hvalio ga je i sam Henri Mur, ali je on više bio očaran El Grekom, Pikasom, Matisom… Lubardin život nije bio lak i kretao se od borbe za golu egzistenciju tokom boravka u Parizu tridesetih godina prošlog veka, do vojnog logora u kome je bio zarobljen skoro do kraja Drugog svetskog rata. Obično se prisetimo ovakvih biografskih detalja onda kada za to postoje razlozi. Ove godine, razlog je veliki. Obeležava se 110 godina od rođenja velikog slikara. To je bio povod da se uputim u Legat Petra Lubarde. U ovu kuću porodica Lubarda doselila se 1957. godine, a umetnik je u njoj živeo i stvarao do svoje smrti, 1974. godine. Legat obeležava godišnjicu izložbom Petar Lubarda, umetnička kolekcija kompanije Tarkett. Tačnije, to je zbirka koja je bila u vlasništvu dr Blaža Kusovca, bivšeg ambasadora Jugoslavije u Indiji i kolekcionara. Ovo je samo jedan mali segment slikarstva jednog od najvećih slikara u istoriji naše umetnosti.

Memoari Marine Abramović
”Prolazim kroz zidove”

Jedna žena i jedan muškarac krenuli su da koračaju jedno drugom u susret iz suprotnih smerova Kineskog zida, 1988. godine. Kada sam prvi put to čuo, negde tokom studiranja, niko nije znao da mi odgovori ko su oni. Odlučio sam da pitam profesora: Ko je Marina Abramović? Odgovorio mi je na pitanje i rekao da će za nekoliko dana biti gošća na Oktobarskom salonu u Beogradu. Tada, 2004. godine, prvi put sam video njen rad – instalaciju Računajte na nas. Samo šest godina kasnije, više od 750 hiljada ljudi stalo je u red ispred Muzeja moderne umetnosti u Njujorku da bi videlo njenu retrospektivnu izložbu i dobilo priliku da sedne naspram nje, u okviru performansa čija je dužina bila bez presedana – trajao je više od 700 sati. Taj događaj, kojim je proslavljeno skoro pedeset godina revolucionarne umetnosti performansa, još jednom je dokazao da Marina Abramović uistinu jeste prava prirodna sila. Danas, kada čitam ove memoare, shvatam koliku snagu ima ova žena. To je samo jedan od utisaka posle čitanja. Marina piše o svemu: o detinjstvu, surovoj majci, studentskim danima u Beogradu, teškom životnom putu, svojoj umetnosti, velikoj ljubavi Ulaju (koja zauzima srce ove knjige), piše o tome koliko je dugo živela bez prebijene pare putujući kombijem po celoj Evropi. To nije obična autobiografija, to je ispovest, iskrena i napisana tako da može da je čita i neko ko ništa ne zna o njoj.

_{(Izdavač: Samizdat, prevod: Ivan Radosavljević)}

Bitlsi & album ”Sgt. Pepper’s Lonely Hearts Club Band” 

Bio je to prelomni trenutak za Bitlse. Godine 1967. kada su se već umorili od slave, odlučuju da promene imidž. Oblače uniforme edvardijanske armije spasa, puštaju brkove, a naslovna numera albuma koji izdaju Sgt. Pepper’s Lonely Hearts Club Band najavila je novi podžanr roka  – hevi metal. Možete li da zamislite kako je izgledalo leto ’67. u Londonu nakon što je album izašao 1. juna, sa potpuno novim  konceptom i pesmama koje su odudarale od svega što je do tada moglo da se čuje? Pol Makartni je autor većine pesama, ali, naravno, i Džon Lenon je tu sa svojim značajnim radom. Sve pesme vezuje jedna tema, što znači da je ovo prvi konceptualni album koji je vremenom postao jedan od najboljih u istoriji muzike. Izašao je pre tačno 50 godina, zato vam ga i izdvajam kao nešto što bi trebalo da preslušate.

Toliko od nas za ovo oktobarsko izdanje!

Javite nam kako vam se čine naše preporuke, ali i prosledite nam svoje! Radujemo im se!

Do idućeg posta… Pozdravlja vas BDW tim!

_{*ovaj post nije sponzorisan}

_{naslovna fotografija: kaboompics.com}