10 razloga da što pre obiđete Muzej savremene umetnosti u Beogradu

Nikola Todorić, stalni saradnik BDW-a, vodi nas u šetnju kroz sveže renoviran Muzej savremene umetnosti u Beogradu, otkrivajući nam 10 razloga zbog kojih bi i sami to trebalo što pre da učinimo. U komentarima nam navedite svoje razloge i proširite listu dela na koja moramo obratiti pažnju. 

—————

Zgrada Muzeja savremene umetnosti bila je zatvorena deset godina. Priznaćete, to je mnogo. Izgledala je sablasno, a njeno renoviranje pretvorilo se u medijski skandal. Sve one izložbe koje su godinama unazad bile postavljene u Legatu Čolaković, Salonu i Galeriji Petra Dobrovića i podsećale nas da su ta mesta deo Muzeja savremene umetnosti, nisu bile dovoljne da skrenu pažnju sa ovog slučaja. Svi su hteli renoviranu zgradu na ušću i to sa potpunim pravom. Sada, kada je otvorena, vreme je da porazgovaramo o onome što se tamo može videti. Predstavljam vam ona dela koja su mene oduševila i zbog kojih vredi otići mu u posetu.

Kratka predistorija

Pošto je ovo priča o pomeranju granica, na početku želim da pomenem kako su se pojedinci borili za nastanak i vidljivost Muzeja. Kada je 1966. godine čuveni direktor Narodnog muzeja, Lazar Trifunović, organizovao izložbu Van Gogovih dela, svi su bili iznenađeni načinom na koji je najavljena. Do tada je bilo neviđeno da se pamfleti bacaju iz aviona kao da dolaze Bitlsi. Nešto ranije, završena je zgrada Muzeja savremene umetnosti, sjajno arhitektonsko delo Ivana Antića i Ivanke Raspopović. Naravno, Miodrag B. Protić, direktor i osnivač, morao je da ubedi vlasti da je Beogradu potrebno nešto slično njujoroškoj MOMA. Od svih problema koje je imao, navešću samo jedan. Dok je bio u Njujorku, zgrada je počela da se gradi te su mu javili da je odlučeno da će, umesto od mermera, fasada biti od cigle. Razočaran, istog trenutka seo je na avion i vratio se u Beograd. Nastavio je da ubeđuje političare da će mermerna fasada biti neuporedivo lepša. I izborio se za to. Zato danas imamo ovakav Muzej savremene umetnosti.

Mojih 10 razloga da što pre obiđete muzej

  1. Na prvom nivou gde su predstavljene epohe građanskog modernizma i socijalnog realizma, videćete jednu veoma zanimljivu sliku. Kartaši (1924) Vase Pomorišca, moje je omiljeno delo iz ovog perioda. To su tri mršava, raspojasana kicoša koji sede u nekom bircuzu pored luke, kartaju se, piju i puše. Takva atmosfera veoma je moderna, miriše na avangardu, pokazuje i umetničko i društveno oslobađanje. Iako se u Evropi takvo slikarstvo uveliko razvilo, kod nas je bilo sasvim novo. Obratite pažnju na svetlost koja dolazi  kroz staklo i senke, jer su i to novine.
  2. Na drugom nivou videćete neke od prvih primera apstraktnog slikarstva u jugoslovenskoj umetnosti. Borba dana i noći (1921) Jovana Bijelića privlači pažnju bojama i geometrijskim oblicima na platnu. Takvi motivi su za njega nešto sasvim novo jer je do tada slikao samo ljude i to veoma moćno. Inspiracija mu postaje Kandinski, ali ne zadugo jer je ovo bila samo prolazna faza u njegovom životu posle koje se ponovo vraća čoveku.
  3. Slovenački konstruktivista Avgust Černigoj uneo je promene. On je u Ljubljani, 1924. godine, organizovao prvu konstruktivističku izložbu, što je bila prava politička provokacija. Izložio je socijalističke parole naopako, a delove mašina, radničku odeću i objekte koje je pravio pred samu izložbu, uništavao je tokom nje. Pogledajte EL (1924/1979), rad koji je posvetio Elu Lisickom.
  4. Tu je i Nadrealistički zid Marka Ristića, pokretača grupe beogradskih nadrealista, verovatno prva umetnička instalacija u srpskoj umetnosti, a sadrži dela i predmete iz perioda od 20-ih do 60-ih godina 20. veka. Saznao sam od kustosa da je ova instalacija ovde prikazana baš onako kako ju je Marko Ristić napravio na zidu svog kabineta, sa slikama Maksa Ernsta i crtežima Iva Tangija i Anrea Masona.
  5. Meandar (1960-62) Julija Knifera, osnivača neoavangardne grupe Gorgona, delo je koje, prema mom osećaju za umetnost, ima neku vrstu vizuelne moći. Knifer je skoro pola veka bio zaokupljen motivom meandra i prikazivao ih je na bezbroj načina i u raznim tehnikama, od crteža, ulja na platnu, preko kolaža, murala, do skulptura.
  6. Šijanovo Samoubistvo medija zanimljiv je eksperiment iz 1977. On je najpre fotografisao sebe u ogledalu, a zatim fotografisao tu fotografiju. Proces je ponavljao dok na kraju fotografija nije postala beli papir.
  7. Objekat Dušana Otaševića Druže Tito, ljubičice bela, tebe voli omladina cela (1969), po načinu izrade podseća na reklamnu tablu, što pokazuje uticaje pop arta. Dok stojite ispred njega, sami ćete zaključiti da li se radi o veličanju vođe ili o nekoj vrsti ironije.
  8. Naravno, nikako ne biste smeli da zaobiđete Miću Popovića. Gvozden u prenoćištu na putu u SR Nemačku (1970) predstavlja imaginarni lik Gvozdena koji ima ulogu gastarbajtera iz 60-ih godina. Mića ga slika (inspirisan svojim prijateljem Batom Stojkovićem) u raznim situacijama, ali u svakoj deluje pomalo izgubljeno, kao čovek koji se nije snašao u potrazi za boljim životom i dobrom zaradom.
  9. Saša Marković Mikrob – ikona beogradske andergraund scene, predstavljen je serijom fotografija iz automata koje je opsesivno pravio tokom 80-ih i 90-ih. Fotografisao se sam, ali i u društvu. Uredno je na poleđini beležio utiske i okolnosti pod kojima su se ti susreti odvijali. Tako je napravio neku vrstu urbane hronike Beograda.
  10. Na petom nivou su dve sekvence – Umetnosti devedesetih i Umetnost danas. Prva mi se više dopada jer besprekorno dočarava sumorno vreme kroz rad grupe Škart. Fotografije Vesne Pavlović prikazuju goste hotela Hajat 1999. za vreme bombardovanja. Oni se odmaraju u luksuznim sobama i na bazenu dok napolju padaju bombe. Tu je i možda najpotresniji video rad Milice Tomić xy ungelöst – rekonstrukcija zločina iz 1996-97, koji kritički referiše o ubistvu 33 građanina albanske nacionalnosti u vreme masovnih demonstracija na Kosovu u proleće 1989. godine.
Nadam se da ste uživali u mojoj šetnji kroz Muzej i odabiru dela koji sam načinio. Pišite nam u komentarima i svoje utiske, uoliko ste ga posetili, kao i šta biste voleli da vidite u Muzeju.

 

fotografija: Srđan Veljović

*ovaj post nije sponzorisan

5 Comments

  • Reply December 7, 2017

    ivanasworld

    Predivno je procitati ovaj post a jos lepse iskustvo je obici sam muzej <3
    Uzivala sam 🙂
    http://www.ivanasworld.com

    • Reply December 10, 2017

      Nikola

      Nadam se da si uživala draga Ivana.

  • Reply December 20, 2017

    VALENTINA

    Prelep tekst.
    Bilo bi jos bolje da sam ga procitala pre nego sam posetila ovaj muzej. Ja sam bila u Beogradu u vreme sajma knjiga u oktobru. Tacno kad je bilo i otvaranje muzeja.
    Iskoristila sam priliku da u ta dva -tri dana pokraj posete sajma da odem u muzej.
    Muzej je radio tih prvih 7 dana non stop 24 sata, tako da sam kasno uvece bila i stvarno me odusevio.
    Ja sam malo starija tako da pamtim muzej kakav je bio pre 20 godina i park oko njega , a kakav je sada. Tada sam bila student i dolazila sam u Beograd na razna razmena studenata i posecivala sam muzej, ali ovo sto sam sada videla je za svaku pohvalu.
    Hvala ti jos jednom na ovaj divan tekst.

  • Reply February 7, 2018

    Dragana

    Predivan i motivišući tekst. Podseća na činjenicu da je umetnost svuda oko nas i da ne treba da je zapostavimo. Šteta što je muzej bio zatvoren 10 godina. Ali nadam se da će u narednom periodu nadoknaditi sve propuštene posete. I sama ću dati doprinos tome. 🙂

  • Reply February 7, 2018

    Nikola

    Draga Dragana, Hvala. Drago mi je da ti se dopada tekst. Možeš čak otići i na stručno vođenje kroz ceo muzej i sve postavke. Potrebno je samo da na njihovom sajtu pogledaš kada su termini.

Leave a Reply

Enter the number *