U novembru, BDW tim preporučuje…

Vreme je da se počastimo novembarskim preporukama. Radujem se i kao autor jednog njihovog dela, ali i kao čitalac, jer me Dragana, Dunja i Nikola uvek, ali uvek oduševe svojim predlozima. Nadam se da će tako biti i u vašem slučaju. Čeka vas 12 potpuno različitih, a opet vrlo sličnih predloga kako da ovaj novembar prođe u najlepšem mogućem maniru i raspoloženju. Uživajte i pažljivo beležite.

*Brana preporučuje

Šetnja Alejom velikana

Pre nekoliko dana, Nikola i ja smo otišli do mesta koje smo odavno želeli da obiđemo. Do Aleje velikana, na Novom groblju. Da, baš tamo. Da obiđemo sve one kojima se na ovaj ili onaj način divimo, a koji nisu više među nama. Kupili smo gomilu cveća i uputili se do mesta gde počivaju neka od najvećih imena naše književnosti, glume, sporta, politike: Vasko Popa, Borislav Pekić, Mira Alečković, Momo Kapor, Ivo Andrić, Petar Kralj, Ljuba Tadić, Miloš Crnjanski, Stevo Žigon, Miloš Žutić, Aleksandar Nikolić, Radmila Savićević… Sve smo ih ”pozdravili” kako dolikuje. Posebno mi je bilo važno da pronađem mesto na kojem počiva Milunka Savić, jer toj ženi se beskrajno divim. Tu mi je bilo nekako najteže, ali i najlepše, posebno kada sam na mermernoj ploči pročitala ispis ”Zahvalna Srbija”.  Zanimljivo, bilo je dosta posetilaca. Čak i jedna organizovana grupa koja je imala vodiča. A opet sve je bilo tako veličanstveno mirno i na čudan način prijatno. Bukvalno osećate kako zemlja kojom koračate nije obična. I tada zapravo spoznate zašto Aleju velikana zovu – muzej na otvorenom. I to kakav muzej! Stoga, od srca bih vam predložila da odvojite jedan dan, dok još zima nije učinila svoje, i da prošetate Alejom. Kupite koji cvet i setite se onih koji su zavek zadužili ovu zemlju. 

P.S. Nekoliko sati nakon naše posete, slučajno smo naišli na ovaj tekst i shvatili da se u njemu upravo spominje ona grupa ljudi koju smo i mi tog dana sreli. Čitajući tekst shvatih da polovinu grobova spomenutih velikana nismo ni uspeli da vidimo. Zato već sada znam da do Aleje moram prošetati još koji put. Da se od srca i na svemu zahvalim i Nušiću, i Pašiću, i Cvijiću..

Festival čokolade 11-13. novembar (Dorćol Platz)

Festival čokolade - Dorćol Platz - BeogradIma li potrebe da obrazlažem zašto se ovaj festival našao među moje tri novembarske preporuke? Svako ko me iole poznaje, bilo uživo, bilo putem bloga, zna za moju neizrecivu ljubav prema slatkišima (čokalada prednjači, razume se). Uživam u njima kad god, gde god i koliko god stignem. Jer, imam i ja pravo na svoj porok, a kako nijednom drugom nisam sklona (čak ni gaziranom piću!) ovome se predajem svim srcem i dušom. Zato se ovakav događaj ne sme propustiti. A tokom festivala, pazite sad, mnogobrojni izlagači će predstaviti što više vrsta čokolada, posetioci će moći da degustiraju i poruče jela sa čokoladom, vrhunski barmeni će pripremati koktele od čokolade, spajaće se ukusi vina, kafe i viskija sa čokoladom. Prateći deo programa činiće i nekoliko radionica i predavanja o nastanku čokolade, organskom kakau, kao i upotrebi čokolade u nezi i ishrani. Za dobru zabavu pobrinuće se i Jovan Maljoković bend (mala digresija: njegova numera Mirna luka jedna mi je od dražih domaćih numera!) i Intermeco kvartet. Kod mene je ponedeljak već rezervisan za ovu ”slatkoću”, a kod vas?

Festival prvoizvedenih predstava,
Centar za kulturu i umetnost Aleksinac, 22-28. novembar 

Moja treća i ujedno najvažnija preporuka u novembru jeste Festival kojem se radujem još od jula. Reč je o Festivalu prvoizvedenih predstava koji će se po šesti put održati u Centru za kulturu i umetnost u Aleksincu. Za svakog ko iole poznaje pozorišnu festivalsku scenu u Srbiji ova manifestacija nije veliko iznenađenje niti novost. Za šest godina postojanja, ovaj festival je u više navrata potvrdio svoj kredibilitet i renome prvenstveno činjenicom da je u Aleksinac doveo neke od najvećih imena današnjeg srpskog glumišta, ali i režije. Spisak ovogodišnjih predstava i glumačkih imena koja će se u istim pojaviti iznova to potvrđuje. Aleksinčani i svi oni koji dođu na festival imaće prilike da vide sledeće predstave:

Hipnoza jedne ljubavi” (Zvezdara teatar, režija: Dušan Kovačević),
Hor ”bečkih” dečaka” (Jugo art, Teatar Carte Blanche, režija: Ljubomir Nedović)
Novo doba” (Bitef teatar, režija: Vuk Bošković),
”Rubište” (Šabačko pozorište, režija: Ninoslav Đorđević)
Maestro” (Narodno pozorište Sombor, režija: Milivoje Mlađenović) i
Opet plače, al’ sad od sreće” (Knjaževsko-srpski teatar. režija: Novica Savić).

Takođe, uživaće u izvedbama Predraga Ejdusa, Ljubomira Bandovića, Anice Dobre, Mirjane Karanović, Saše Torlakovića, Anete Tomašević, Nine Janković, Slavena Došla i drugih izvanrednih glumaca iz najboljih srpskih pozorišta. Kao i svake godine, u čast nagrađenih igraće se još jedna predstava. Biće to diplomska predstava ”Viza” koju će igrati klasa profesorke Vide Ognjenović. Žiri, koji će birati najbolju predstavu u celini, najboljeg glumca, najbolju glumicu, najbolju režiju, najboljeg mladog glumca/glumicu, i koji će dodeliti glavnu nagradu za najbolji dramski tekst, činiće Miodrag Radovanović, Zlata Numanagić i Goran Ibajter. Selektor festivala je glumac Tomislav Trifunović, inače otac Sergeja i Branislava Trifunovića.

Da, mnogo zvučnih imena, kako među glumcima tako i među rediteljima, stoga i mnogo razloga da ukoliko živite u Aleksincu ili okolini rezervišete sedam večeri za čisto pozorišno uživanje. U mom kalendaru period od 22. do 28. novembra odavno je podvučen crvenom bojom i odavno pored njega stoji naznaka ”Aleksinac – Pozorišni festival”. Posebno mi je drago što ću se tokom svih sedam dana festivala družiti sa svojom koleginicom Jovanom Stanković, još jednom blogerkom iz Aleksinca, i sa njenim koleginicama iz amaterskog pozorišta. Već sada znam da će to biti divan kraj novembra. Aleksinčani, nadam se da se vidimo i družimo!

Festival prvoizvedenih predstava - Aleksinac - Centar za kulturu i umetnost Aleksinac

 

*Dunja preporučuje 

YouTube kanal kulturnog programa RTS-a
(poseban naglasak na emisiju ”Savremeni svetski pisci”)

Moja prva ovomesečna preporuka mora biti emisija Savremeni svetski pisci. Gledajući je upoznala sam se sa nekim od inostranih pisaca za koje, nažalost, nikada nisam čula, zainteresovala se za njihova dela, a uživala u intervjuima sa onima koje sam već smestila u svoje čitalačko iskustvo. Stručno vođeni, dobro pripremljeni razgovori u ovom serijalu, sprovešće vas ne samo kroz pojedinačne biografije i poetike pisaca, već kroz čitavu savremenu svetsku i srpsku književnost. Namerno ih razdvajam jer je podjednako interesantan i serijal intervjua pod imenom Savremeni srpski pisci.

Napomenula bih da me je ovaj serijal odveo ka YouTube kanalu Kulturnog programa RTS-a na kome sam pronašla mnogo interesantnog sadržaja. Tu su snimci svih Kulturnih dnevnika, stari domaći filmovi i serije, snimljene pozorišne predstave, istorijski i dokumentarni filmovi. Na ovom mestu možete dobiti sveže informacije iz sveta kulture, ali i nadomestiti propušteno kada su pojedini klasici u pitanju, što omogućava da stalno budete u toku, pa makar tokom dana imali samo pola sata koje možete da odvojite za ovu vrstu sadržaja.

Narodni rečnik srpskoga jezika i učestvovanje u njegovom stvaranju

A družiti se sa kulturom možete i putem jezika. Stoga ovog puta ističem jednu važnu akciju i predlažem da se uključite ne bi li smo srpski jezik učinili vidljivijim u digitalnom svetu. Naime, Univerzitetska biblioteka ”Svetozar Marković” i Vikimedia Srbija pokrenule su akciju stvaranja narodnog rečnika srpskog jezika. Cilj je da se usavrši gramatički rečnik srpskoga jezika u elektronskom obliku koji će se onda koristiti za dalju internet komunikaciju – za proveru pravopisa, kod automatskog prevođenja sa pojedinih sajtova, gramatičke provere teksta i slično. A rečnik može da popunjava svako kome je srpski jezik maternji. Potrebno je da se registrujete na sajtu koji je načinjen u ove svrhe, a onda nakon što ste napravili nalog, možete početi sa unosom različitih padežnih oblika imenica. Zapravo je cilj da se što više reči navede u svim svojim padežnim oblicima kako bi svi varijeteti bili zabeleženi i od toga načinjena baza. Sve ono što je do sada urađeno, možete pogledati na linku koji sam vam ostavila, što znači da svi imamo pristup ovom rečniku. Na sajtu postoji i jasno uputstvo šta se od učesnika očekuje, a da biste jednu reč promenili po padežima i uneli je u bazu, potrebno je, kažu osnivači, svega nekoliko minuta. Verujem da toliko možemo da odvojimo i postanemo deo ovog jezičkog projekta.

FilterappFilter aplikacija -kulturna dešavanja - Beograd

Još jedna od dobrih stranica na internetu koja omogućava da ostanete u toku sa kulturnim dešavanjima, ovog puta samo u Beogradu, je Filterapp. Tačnije, ja je trenutno pratim kao stranicu na Facebook-u, ali se zapravo radi o aplikaciji koja je pokrenuta tokom ove godine. Ideja je bila da se načini interaktivni kalendar kroz koji će korisnici android operativnog sistema (za sada je to moguće samo za njih) moći da odaberu datum, a onda vide sva kulturna dešavanja u gradu na dan koji su odabrali. Budući da je ime aplikacije Filter, možete da birate i samo onaj segment koji vas zanima, na primer pozorišni repertoar, bioskope, muzeje i slično. Projekat koji je tek u razvoju, ali nudi zaista bogate sadržaje, tako da verujem da zavređuje pažnju Beograđana. U mogućnosti ste da na brz način odaberete događaj za sebe, bez obzira na to da li ga planirate unapred ili ste samo ugrabili slobodno popodne, pa želite da ga lepo provedete družeći se sa kulturom.

 

*Dragana preporučuje

TV serija: The Bold Type

U današnje vreme, kada su nam različiti sadržaji dostupniji, zaista je suludo izgovoriti: “Nemam šta da gledam”. No, ja važim za veoma probirljivu osobu, na svakom polju, pa sam tako uvek u potrazi za tzv. feel good serijama van kategorije sitkoma kojih nikako nisam ljubitelj. Ovih dana, umesto da po 27. put “obnavljam” Gilmorove, opuštam mozak uz The Bold Type. Glavne junakinje su tri prijateljice koje rade u magazinu Scarlet, a priča je inspirisana iskustvima Džoane Kouls, nekadašnje glavne urednice časopisa Cosmopolitan, a ujedno i izvršnog producenta serije. Znam šta ćete reći – ovo neodoljivo podseća na Sex and The City, Devil Wears Prada, Younger i druge “ženske” favorite, ali obećavam vam da je više od stereotipa. Pre svega, heroine pripadaju potpuno drugačijoj generaciji, smelijoj, nezavisnijoj i gladnijoj. Naravno, one imaju ljubavne probleme, ali dečaci nisu glavni fokus i pokretač dešavanja. Ovo je serija napravljena za milenijalke i stoga nije ni čudo da se dopada meni kao predstavnici generacije. Upozoriću vas da je trenutno dostupno samo 10 epizoda, ali raduje me što je već potvrđeno snimanje 2. i 3. sezone.

Newsletter portala Quartz

Dnevni njuzleter portala Quartz je već neko vreme deo moje jutarnje rutine, kao glavni izvor vesti iz svetske politike, ekonomije, tehnologije i pop kulture. Na istom mestu sam saznala i za svoju sledeću preporuku – serijal What Happens Next (u produkciji ovog medija i organizacije Retro Report) koji daje moguću viziju budućnosti novca, rada, ishrane, stanovanja i informisanja. Epizode su veoma kratke uzevši u obzir teme koje pokrivaju – najduža traje tek više od 11 minuta – ali su, u najboljem novinarskom maniru, odlično zaokružene i predstavljaju kvalitetno štivo za dalje promišljanje o onome što nas čeka i naše uloge u svemu tome. Posebno je interesantno što nije prikazana samo perspektiva razvijenih društava, već se daje osvrt i na tradicionalne zajednice čiji je način života neverovatno blizak principima funkcionisanja najmodernijih tehnologija.

Online servis ”A Song A Day” 

Dok ovo pišem, iz mog zvučnika se čuje glas Olija Gabrijela za koga do danas nikad nisam čula. Njegovu pesmu Running Man za mene je izabrala Beki, kustoskinja tima A Song A Day koji svakog dana u inbokse širom sveta isporučuje nasumično izabrane pesme. Ovi muzički entuzijasti će sigurno obogatiti vaše plejliste, a uz pesmu dobijate i lični komentar kustosa koji ju je izabrao. Možete čak i da podelite svoje utiske odgovorom na mejl. Dovoljno je da na sajtu ostavite imejl adresu i već sledećeg dana će vaš inboks propevati! Bitno je da znate da nemate priliku da otkrijete svoj muzički ukus, tj. da ćete pesme dobijati bez ikakvog reda, ali mislim da je tako i bolje jer je veća šansa da proširite svoje slušne kapacitete. Ukoliko biste i sami voleli da podelite muzička otkrića sa širokim auditorijumom, možete se uključiti u njihovu mrežu volontera.

 

*Nikola preporučuje

Knjiga ”Bekstva Lide Barove”, Jozef Škvorecki 

Moram vam priznati da nisam znao ko je Lida Barova. Možda me je baš to privuklo ovoj knjizi. Naslov Bekstva Lide Barove zvučao mi je veoma misteriozno. Ko je bila ona, od koga je i kuda sve bežala?

Čehinja, može se reći jedna od najlepših praških devojaka tridesetih godina prošlog veka, posle nekoliko dobrih uloga na filmu, otišla je u Nemačku. Sudbina lepih devojaka uvek je pomalo surova, pa ju je bacila u ruke nacizmu koji je tad bio u zenitu. Ministar propagande Trećeg rajha, Jozef Gebels, zaljubljuje se u nju. Kada je to saznala njegova žena, odmah je zamolila Hitlera da je protera iz Nemačke. Tako se Lida vraća u Prag, a kasnije pokušava da nastavi karijeru u Rimu. To joj i uspeva, ali ne zadugo. Angažovali su je Felini, Roselini i De Sika, međutim, Hitlerova ruka ju je i tu stegla oko vrata. Stiže naređenje da odmah napusti Rim. Vraća se u Prag, ali i posle rata opet pokušava da igra u Nemačkoj. Amerikanci koji su tada imali vlast u tom delu Nemačke, hapse je i predaju Čehoslovačkoj. Saslušavana je ko zna koliko puta pod sumnjom da je sarađivala sa nacistima. Bila je u zatvoru 16 meseci, da bi kasnije sve optužbe bile odbačene. Posle robije izbegla je za Argentinu, da bi se konačno vratila u Evropu i ostala do kraja života u Salcburgu.

Ovakav život, pisac Jozef Škvorecki dočarava veoma uzbudljivo tako što sabira njene uspomene iz 1983. godine u kojima je iskreno pričala o svemu. Kasnije se pokajala i napisala novu verziju svoje priče u kojoj je mnogo toga promenila, bežeći od istine. Zato je ova knjiga veoma važna za sve one koji istražuju život ove filmske dive.

TV emisija ”Kulturnu centar”, RTS 2 (sredom od 20h)

Volim da svojih sat vremena sredom uveče poklonim Radio-televiziji Srbije, drugom programu. Tada kreće moja omiljena emisija Kulturni centar i verujte mi na reč, gledao bih je i da se ne bavim kulturom kao novinar i urednik. Zašto? Zato što je koncept takav da se kultura širi do njenih marginalnih granica. Na primer, nedavno je tema emisije bila Umetnost i estrada i nikome od sagovornika nije bilo teško da prizna da je najgledaniji film ikada bila Tesna koža, prvi deo, sa sve Lepom Brenom u krupnom kadru. Gosti, polemike, diskusije, lični stavovi, kritike i pogledi na savremenu kulturu vode vas pravo u centar teme o kojoj je reč. Nema nikakvih suvišnih komentara koji će ukrasti minute emisije. Naravno, tu su i vesti, razne informacije, podsećanja na jubileje, analize fenomena… Uopšte, veoma je zanimljiv način na koji se u emisiji pristupa elitnoj i popularnoj kulturi. Imam utisak da su podjednako zastupljene. A to je veoma dobar stav.

Predstava ”JuliJA”, Bitef Teatar

Drago mi je što o glumici Mirjani Karanović možemo da pričamo i kao o rediteljki. Očigledno je da joj taj posao dobro ide. Njen film Dobra žena (2016) gledao sam dva puta. Toliko je tačan i istinit da sam se uplašio naše realnosti. Nema u njemu ničeg suvišnog. Pre nekoliko dana gledao sam i njen autorski projekat, predstavu JuliJA u Bitef Teatru. Mirjana postavlja pitanje gde je i šta radi gospođica Julija danas. Tačnije, to je savremeno čitanje veoma popularne drame Gospođica Julija, švedskog pisca Augusta Strindberga, napisane još 1888. godine. U nekim delovima ona nudi ličan odgovor na postavljeno pitanje. To sam i očekivao jer je u pitanju glumica (i sada rediteljka) koja ima jak stav. Posebno mi se dopao početak predstave gde Mirjana sama pleše po koreografskom rešenju Sonje Vukićević. Sledeće izvođenje zakazano je za 18. novembar.

Toliko od nas za ovo novembarsko izdanje!
Javite nam kako vam se čine naše preporuke, ali i prosledite nam svoje! Radujemo im se!
Do idućeg posta… Pozdravlja vas BDW tim!

*ovaj post nije sponzorisan

naslovna fotografija: kaboompics.com

Thank you for sharing some love! I really appreciate every single word of you!

2 Comments

  • Reply November 10, 2017

    Nina Mandic

    Ispratila sam story koji si pisala na temu Aleje Velikana…verujem da je bilo sa nekom posebnom dozom emocije.
    Definitivno bih volela to da uradim kada jednom dodjem u Beograd.
    Poljubac

  • Reply November 12, 2017

    Lejla

    Samo mala ispravka, na spisku su pisci komada preimenovani u reditelje.
    Iako je moje srce vezano za NP Sombor, ipak glas preporuke ide za ‘Rubište’. Mada, pisac komada je član gore pomenutog pozorišta, tako da sam manje izdajica.

Leave a Reply

Enter the number *