U decembru, BDW tim preporučuje…

Znam, znam, kasnimo sa ovomesečnim postom, ali nije do nas, zaista. Do decembra je i njegove divne haotičnosti. No, kako mi verujemo da za dobre preporuke nikada nije kasno, odmah se bacamo na ovomesečnu dozu istih. A ima zaista dobrih! Obećavamo.

 

*Brana preporučuje

Televizijska emisija ”Srpski junaci srednjeg veka” (četvrtkom od 20h na RTS 2)

Koliko se samo obradujem kada god vidim da se na kanalima Radio-televizije Srbije (koje, bez iole preterivanja, jedino i gledam od domaćih kanala) pojavi novi, moderno urađeni i po tematici krajnje interesantan sadržaj. Da, da, baš takav. Ne verujete mi? Evo najnovijeg dokaza. Serijal ”Srpski junaci srednjeg veka” koji se emituje svakog četvrtka od 20h na Drugom programu RTS-a je baš ono o čemu vam pričam. Od fantastičnog Vladimira Aleksića, koji nas kao narator vodi kroz svaku priču, preko stručnih i zanimljivih sagovornika, sjajne kamere i režije, odlično urađenih ilustracija, kako grafičkih i digitalnih tako i kostimiranih i igranih, do predivno uklopljenih epskih stihova koje na svoj jedinstven način izgovara Nela Mihailović, sve zaslužuje pohvalu i preporuku.

Serijal se, kako mu i sam naziv kaže, bavi sudbinama najvećih junaka srednjovekovne srpske države. Tako su se prve dve epizode bavile carom Dušanom, dok je treća bila posvećena braći Mrnjavčević i slavnoj Maričkoj bitki. Četvrta epizoda nas očekuje sledećeg četvrtka, dakle 21. decembra, a sam serijal broji ukupno 10 epizoda. Dakle, nije kasno da mu se priključite, a kada jednom to učinite ne samo da ćete se zabaviti već ćete i mnogo toga naučiti o istoriji sopstvene države, ali i čitavog Balkana.

Muzički servis ”Stingray Music” i stanica ”Cool Jazz”

Sledeću preporuku moram podvesti pod otkriće meseca. Reč je o Stingray muzičkom streaming servisu koji sam otkrila listajući kanale na svojoj kablovskoj televiziji (da, reč je o televizijskoj radio-stanici), ali sam nakon kraćeg istraživanja saznala da je moguće koristiti ga i preko računara, ali i preko mobilnog telefona. Ovde možete detaljnije pregledati njihov sajt i kompletnu muzičku ponudu, dok vas ovde (za Android uređaje) i ovde (za iOS uređaje) čeka više detalja o mobilnoj aplikaciji. Za koju god varijantu da se odlučite, predlažem vam da makar jedno popodne odvojite za ”Cool Jazz” odeljak. Izuzetan izbor numera, idealnih u ovo praznično doba, ali i tokom rada, čitanja, odmaranja. Ako niste ljubitelji ovog žanra, ne brinite. U ponudi je muzika za svaku priliku, za svako raspoloženje i za svačiji ukus. I da, sve je potpuno besplatno.

Dokumentarna serija ”The Story of God with Morgan Freeman” (Netflix)

Možda će dve dokumentarne serije biti previše za vas, ali ja jednostavno nisam mogla da odolim, a da sa vama ne podelim svoje oduševljenje serijalom koji se na krajnje specifičan, osvežavajuć i rasvetljujuć način bavi najznačajnijim svetskim religijama. I sve to uz legendarnog Morgana Frimena.. Da, priču o Bogu priča nam čovek sa bogovskim glasom i to zaista izgleda onako kako i zvuči – fantastično. Ovo jeste serijal o religijama, ali je zapravo ovo mnogo više od toga. Ovo je serijal o istoriji, o svetu čiji smo deo, o nama samima i o uverenjima koja su genetski utkana u nama. Izuzetno televizijsko štivo koje vam od srca preporučujem za vreme prazničnog odmora. Serijal je inače dostupan na Netflixu, ali se može naći i na različitim YouTube kanalima s tim da je kvalitet snimaka daleko lošiji.

 

*Dunja preporučuje

Studentska humanitarna fondacija ”Osmeh na dar”

Iako neće biti uobičajene, verujem da će moje decembarske preporuke svojom humanom stranom upotpuniti pretpraznične dane. Sada kada svi razmišljamo o tome kako da obradujemo nama drage ljude, ukrasimo svoj dom i pripremimo se za praznike, ne bi trebalo da smetnemo sa uma ni one koji nemaju svoje najbliže, svoj dom ili mogućnosti da im praznici budu svečani. Mnogo je dobrih ljudi koji se dovijaju na različite načine kako bi im pomogli, a ja ću ovoga puta da vam skrenem pažnju na jednu studentsku fondaciju, čiji sam svojevremeno i sama bila deo.

Osmeh na dar prva je studentska humanitarna fondacija koja je sa radom počela 2006. godine na Pravnom fakultetu u Beogradu. Tada su imali ideju da doniraju paketiće ugroženoj deci na Kosovu i Metohiji. Od te 2006. do danas njihov rad prepoznali su ljudi dobrog srca koji su postali stalni donatori i partneri, a akcija se svake godine širila. Glavne aktivnosti su im velika Novogodišnja i Uskršnja akcija, ali usputno pomažu svima kojima je pomoć neophodna. Sada je u toku Novogodišnja akcija prikupljanja paketića za decu sa cele teritorije Srbije, a njihove štandove možete pronaći na Univerzitetu u Beogradu i Novom Sadu, u mnogim fakultetima i školama širom Srbije. Gde god vidite znak Osmeha na dar, svratite, donesite jednu čokoladu, igračku, kesicu bombona i upotpunite praznike nekom mališanu. Paketići se obično dele nešto pre Nove godine i oko Božića, tako da imate još dovoljno vremena. Sve dodatne informacije o Fondaciji, gde možete odneti donaciju, kao i akcije koje sprovode, možete naći na njihovom sajtu i Facebook stranici.

Najstariji živi evropski časopis – Letopis Matice srpske

Moja druga preporuka odnosiće se na najstariji živi časopis u Evropi – Letopis Matice srpske. Počeo je da izlazi davne 1824. godine i, uz manje prekide u objavljivanju – tokom velikih revolucija i Prvog i Drugog svetskog rata, održao se do dana današnjeg. Pokrenut je u Novom Sadu, pod imenom Serbska letopis, pod uredničkim perom Georgija Magaraševića, a današnje ime nosi od 1873. godine. Menjali su se urednici, menjao sadržaj, ali je Letopis nastavio da neguje i čuva prave vrednosti srpske i svetske književnosti, nauke i kulture. Danas u Letopisu možete čitati prevode svetskih pesnika i pisaca, naše savremenike, ali i dela proverenih autoriteta na polju književnosti, pronaći sve novine u ovoj umetnosti, inspiraciju za čitanje u njihovim prikazima, ili pak uživati u tematima poput onog o Niku Kejvu, položaju intelektualaca u 21. veku, filmskoj umetnosti i slično. Urednici se trude da idu u korak s vremenom te u Letopis uključuju i mlade autore, ali i internet književnost, što ovaj časopis čini jedinstvenim.

Poslednjih godina su svi napori uredništva da očuvaju časopis teži, jer su im uskraćena sredstva za njegovo održavanje, ali su ipak uspeli da održe njegov život i ne prekinu nit trajanja. Stoga vas pozivam da pretplatom na šest meseci ili godinu dana, budete deo mnogih koji su direktno učestvovali u očuvanju srpske kulture i pomogli da časopis opstane. Time ne samo što postajemo deo nečeg velikog, već obezbeđujemo sebi nepresušan izvor dobrih tekstova tokom cele godine. Više o načinima na koje možete pomoći Letopisu pogledajte na ovoj stranici, a tu možete saznati i nešto više o časopisu, ili pak pročitati neke od starijih brojeva.

Original magazin

Treća, neće biti sasvim drugačija od prethodne dve. Naime, govoriću opet o jednom časopisu, a koji izdaje Fondacija (to mi je prosto manir, sve mora biti skladno i jedno sa drugim usaglašeno, zato se trudim da i preporuke budu takve :)). Sigurno ste već čuli za Magazin Original koji je pokrenula Fondacija Novaka Đokovića. U pitanju je mesečnik i izlazi svakog prvog četvrtka u mesecu. Možete ga kupiti samostalno ili pak uz Nedeljnik, a studentima je na fakultetima dostupan besplatno. Jelena Đoković je direktorka ovog časopisa i zaista se, zajedno sa svojim timom, trudi da svakog meseca isprati najnovija dešavanja u svetu kulture, umetnosti, biznisa, novih tehnologija, sporta. Vođeno geslom da dobre vesti treba daleko da se čuju, uredništvo ovog časopisa stranice popunjavan lepim pričama, ne bi li se sve ono što je dobro u svetu koji nas okružuje stavilo ispred nekih negativnih i senzacionalističkih priča. Zato je svaki novi broj izvor znanja, inspiracije i pozitivne energije, te se nadam da ćete i vi pronaći nešto za sebe.

 

*Dragana preporučuje

Dokumentarni film ”Druga strana svega”

Ovog meseca, preporuka koju sa najviše uzbuđenja želim da podelim sa vama jeste dokumentarac Mile Turajlić “Druga strana svega”. Ovaj film je svoju domaću premijeru imao pred punim Sava centrom u okviru Festivala autorskog filma, a nedelju dana ranije proglašen je za najbolji dokumentarni dugometražni film na festivalu IDFA u Amsterdamu, jednom od najznačajnijih festivala dokumentarnog filma u svetu. O tome koliko je ovo dostignuće značajno za našu kinematografiju dovoljno govori činjenica da je “Druga strana svega” prvi film iz ovog regiona koji je ostvario ovoliki uspeh, dok je Mila Turajlić jedna od tek pet žena režisera čiji je rad nagrađen. Za mene je pak ova filmska priča izuzetna po tome što predstavlja intimne doživljaje jedne porodice u ratom podeljenom stanu i državi. Nipošto nije reč o “još jednom filmu o devedesetim”, već o ogledalu tog perioda i njegovog nasleđa kroz odnos nesutrašive Srbijanke Turajlić i njene ćerke koja je izabrala drugačija sredstva za svoju borbu protiv besmisla.

Za sada se zna da će se “Druga strana svega” prikazivati do 20. decembra u Dvorani Kulturnog centra Beograda, pa ukoliko možete, iskoristite priliku da ga pogledate, naročito ako pripadate generacijama rođenim tokom godina kada je haos tek počinjao. Ovo je priča o kojoj mnoge porodice ćute jer im je mučno da se prisećaju, ali šta smo kao društvo bez tih sećanja?

Dokumentarni projekat ”Rijaliti u invalidskim kolicima”

Moja sledeća preporuka je igrom slučaja, takođe, u formi dokumentarnog filma – u pitanju je projekat “Rijaliti u invalidskim kolicima” glumice i aktivistkinje Sandre Silađev (koju možda bolje poznajete po alter-egu Dinja). Uz pomoć male filmske ekipe, Sandra i grupa dobrovoljaca (Gorica Regodić, Miljana Nešković, Srna Lango i Nikola Ćosić aka Bvana iz Lagune) rešili su da nakratko na svojoj koži osete i dokumentuju šta znači biti nepokretno lice u Beogradu. Crni humor počinje već po izlasku iz Doma za invalidna lica “Bežanijska kosa” gde su Sandra i njena družina pozajmili kolica, a situacija se nadalje samo pogoršavala u gradskom prevozu, pred državnim ustanovama, bankama, kafićima. Uprkos moralnoj, ali i zakonski jasno propisanoj obavezi institucija i kompanija, poražavajuće je koliko je stanovništvo sa invaliditetom ignorisano i koliko im je sistemski otežano da budu što je moguće više nezavisni. Srećom po naše junake, mnogi ljubazni sugrađani su im često priskakali u pomoć, ali to je daleko od održivog rešenja problema. Obavezno pogledajte ovaj kratki film, podelite ga, razgovarajte o njemu, kako bismo pokušali da “odozdo” doprinesemo preuzimanju odgovornosti za svakog člana društva.

Radio-emisija ”U raljama osećanja”

Finalna decembarska preporuka je radio-emisija “U raljama osećanja” koju vodi psihološkinja Đurđa Timotijević na Radio Aparatu. Ona kroz razgovore sa stručnjacima iz domena psihologije i psihijatrije analizira zašto nastaju naši emotivni doživljaji, na kakve muke nas mogu staviti i kako da ih bolje razumemo. Upravo je to razumevanje ključno, jer, za razliku od uopštenih i najčešće beskorisnih preporuka na koje nailazimo kad su ovako škakljive teme u pitanju, Đurđini sagovornici ne pretenduju da daju konačan odgovor na svako pitanje, već da uravnoteženo i objektivno opišu ljudske sklonosti i ponašanja. Poseban šarm emisiji daju muzičke numere pažljivo izabrane u skladu sa temom epizode, a koje inače retko dobijaju priliku da se čuju sa radija. Emisiju “U raljama osećanja” možete slušati uživo ponedeljkom od 14h na Radio Aparatu, a snimci se postavljaju i na Mixcloud. Meni je ova emisija postala deo jutarnje rutine.

 

*Nikola preporučuje

Predstava ”Senka / Euridika govori” (Teatar Malenianum)

Antički mit o tragičnoj ljubavi Orfeja i Euridike osnova je za dramu Elfride Jelinek, austrijske dramske autorke, dobitnice Nobelove nagrade za knjiženost. Ona priča o današnjoj Euridici, o odnosu muškarca i žene, i o neizbežnim duhovnim i materijalnim vrednostima koje nas stavljaju u razna iskušenja. Ovo njeno delo zove se Senka / Euridika govori, a u režiji Ivane Vujić gledamo ga na sceni Teatra Madlenianum.

Ko je Euridika danas? To je žena koja sme da kaže istinu. Senka je metafora za tu istinu, jer kada hoćete nešto da sakrijete, možete, ali ne i od svoje senke. Živimo u svetu u kome prihvatamo samo lepo, pa tako krijemo istinu, jer je istina obično ružna. Zato Euridika odlučuje da progovori. Potom, Elfrida Jelinek postavlja pitanje da li je Orfej voleo Euridiku? Ako se prisetimo mita, Euridiku je ujela zmija i posle njene smrti Orfej odlazi u podzemni svet da je traži. Da li je on zaista otišao da je nađe ili da povrati svoju oduzetu imovinu? Predstava uzima ovaj mit da bi lakše odgovorila na pitanje da li danas postoji ljubav i da li je ima u našim životima.

foto: Teatar Madlenianum

Bend ”Baobab” i album ”Naše vreme”

U vreme velike nade i još veće energije koju su mladi imali, početkom devedesetih godina, rokenrol je bio življi nego ikada ranije. Ne samo u Beogradu, već i, na primer, u Arilju. Baš u tom gradiću nedaleko od Užica, krajem aprila 1993. godine nastao je bend Baobab. Za sve ove godine ostali su verni rokenrolu sa zvukom panka. Ipak, ima tu i malo popa, amerikane, indie zvuka… Njihov novi album Naše vreme se po mnogo čemu razlikuje od prethodnih albuma. Ne umem baš tačno da vam kažem da li je bolji ili lošiji, ali je definitivno drugačiji, ne samo u njihovoj diskografiji, već i od svega što trenutno slušam. Zato vam ga i preporučujem, jer su njihovih novih sedam pesama mali beg od melodija koje su vam možda dosadile.

Monografija o Aleksandru Joksimoviću (Izdavač: Muzej primenjene umetnosti)

Imam utisak da je došlo vreme kada se prisećamo pravih ljudi. Onih koji su vredni nagrada, priznanja, iskrenih zahvalnosti, monografija. I baš takvu monografiju, o Aleksandru Joksimoviću, pronašao sam u Muzeju primenjene umetnosti. Naš najveći modni kreator emancipovao je žene krajem šezdesetih godina i na čuvenim sajmovima mode pokazao da i Jugoslavija ima visoku modu. Kreirao je za Jovanku Broz, a njegove tematske pretaporte kolekcije za Centrotekstil bile su must have, posebno čuvena Simonida, haljina na koju je stavio motive sa freske kraljice Simonide iz manastira Gračanice.

Pronalazio je inspiraciju u Vizantiji, srpskom srednjovekovnom odevanju, Ani Karenjinoj… Sve to nije bilo uobičajeno za ono vreme. Njegov talenat primetili su i u Dioru, ali je on odbio njihov poziv da ode u Pariz i kreira za njih. Nabrajanje uspeha bilo bi dugačko. U ovoj monografiji osvrnuli su se na njih detaljno, a posebno na njegov stil rada, tehnike, skice, kolekcije, kampanje, naslovne strane.. I sve to uz dosta fotografija.

Toliko od nas za ovo decembarsko izdanje!
Javite nam kako vam se čine naše preporuke, ali i prosledite nam svoje! Radujemo im se!
Do idućeg posta… Pozdravlja vas BDW tim!

naslovna fotografija: kaboompics.com
posebna zahvalnost Muzeju primenjenih umetnosti na fotografiji iz monografije o Aleksandru Joksimoviću

 

*ovaj post nije sponzorisan

Thank you for sharing some love! I really appreciate every single word of you!

3 Comments

Leave a Reply

Enter the number *