OUTFIT POST: Vincent & moja ljubav prema slikarstvu

Ne pamtim kada sam se tačno zaljubila u slikarstvo. Ipak, ono u šta sam sigurna jeste da je dobrim delom za tu ljubav zaslužan Valdemar Januščak, čovek kojeg vam spomenuh u prošlom postu. Sve je počelo dokumentarnim serijalom ”Every Painting Tells a Story” iza kojeg je stajao upravo ovaj britanski istoričar umetnosti poljskog porekla. Pokušavala sam da pronađem makar jednu epizodu ovog serijala, koji se pre skoro deceniju prikazivao na nekom od kablovskih kanala, (ako se ne varam mislim da je u pitanju bio History Chanel, ali ne smem da tvrdim) i nisam uspela. Jedino što jesam pronašla jeste OVAJ kratki insert od minut i po. Ipak, mislim da će vam čak i to biti dovoljno da razumete moje oduševljenje Valdemarom, njegovim pristupom i načinom na koji je u tom trenutku, makar za mene, demistifikovao slikarstvo.

UPDATE: Nakon pročitanog posta, moja draga čitateljka i blogo-koleginica Julija (njen blog je Juillet & moi) prosledila mi je link do svih epizoda serijala ”Every Painting Tells a Story” i ja ga sa najvećim zadovoljstvom delim dalje sa vama – LINK

Od tog momenta postajem njegov verni fan koji je uspeo da odgleda skoro sve njegove dokumentarce, ali i serijale i filmove slične njegovim. U međuvremenu, moja lista posećenih muzeja i drugih lokacija u kojima su izložena značajna dela slikarske umetnosti, kako one klasične tako i moderne, bivala je sve duža, a broj knjiga u mojoj biblioteci posvećen ovoj tematici sve veći. Zanimljivo, sve ovo vreme nije me zanimala slikarska praksa, iako sam tokom školovanja od svojih profesora dobijala pohvale za svoje slikarsko umeće, već isključivo teorija, tačnije ono što se krije iza velikih dela i velikih slikarskih imena. Ipak, verujem da je to što sam od detinjstva posmatrala svoju tetku kako stvara čuda četkicom i istovremeno gledala mamu kako kroz sve svoje hobije provlači slikarske momente, a onda se i aktivno bavi amaterskim slikarstvom, podsvesno uticalo na stvaranje ove znatiželje, koja je polako prerasla u ogromnu ljubav.

Unutar te ljubavi, rodilo se mnoštvo manjih. Između ostalih, ona prema Rubensovom radu, prema Karavađovim delima, impresionističkoj revoluciji, Eduar Maneu i Klod Moneu… I naravno, prema Vinsentu. Jer, jednom kada čujete njegovu priču, a ja sam imala tu sreću da je saslušam kroz predivan Valdemarov dokumentarac od tri dela (nažalost, ni njega sada nigde ne mogu pronaći), nemoguće je da ne zavolite tog krhkog, hronično usamljenog pesimistu tužne sudbine, čudne i teške naravi i ogromnog talenta. A kada se i uživo uverite u ovo poslednje, priča o njemu dobija potpuno novu dimenziju.

Tako da nije slučajno što na svojoj majici nosim baš njegovo ime i njegov autoportret. Niti je slučajno što sam veliki pobornik povezivanja mode i umetnosti. Tačnije, nije slučajno što sam veliki pobornik povezivanja umetnosti sa svime sa čime sa da povezati. Jer, čvrsto verujem da je umetnost za svakoga. Samo je potrebno približiti je, kroz sve kanale i na sve načine. Demistifikovati je, prizemljiti i objasniti. Ne činiti je dalekom i nedostupnom ili još gore, dostupnom samo za odabrane. Zato, od mene bravo za sve koji se trude da upravo to i učine: od pojedinaca, preko grupa, udruženja, brendova do velikih institucija i muzeja!

Neka i ovaj post bude mali doprinos toj borbi. Borbi da nam umetnost postane svakodnevica i prestane biti daleki mit, bez obzira čime se bavili, gde živeli i koliko godina imali.

Kakva su vaša razmišljanja na ovu temu? Volela bih da ih čujem…

Do idućeg posta, budite mi pozdravljeni. Vaša B.

 
nosim: majica: DELLGARDO; farmerice: RESERVED; sako, kaput & beretka: ZARA;
čizme: ALDO; torba: MEXX; prstenje: WERKSTATT, Koishi Lamat, MIHO; minđuše: MANGO;
ALL PHOTOS BY JOVANA TOMAŠEVIĆ

*ovaj post nije sponzorisan

Thank you for sharing some love! I really appreciate every single word of you!

2 Comments

Leave a Reply

Enter the number *