Virtuelne galerije: 5 svetskih umetnika čiji rad morate ”zapratiti”

Da li vaš omiljeni umetnik koristi Instagram? Lista onih koje ja pratim dugačka je, ali sam odlučio da vam predstavim 5 umetnika u čije profile često zavirujem, kao i razloge zašto su me privukli. Iako mnogi doživljavaju Instagram kao mesto sujete i dokazivanja pred drugima, pre svega jer se postavljaju samo lepe stvari koje bi trebalo da pokažu nečiji stil života, čini mi se da to za umetnike ne važi. Oni na svojim profilima uglavnom pokazuju svoje radove i u ovim nalozima možete uživati koliko i u dobroj izložbi.

Jeff Koons

photo via @jeffkoons

Na Instagramu Jeff Koonsa ima samo 49 postova, ali preko 300 hiljada pratilaca. I to nešto govori. Kada sam 2009. godine posetio njegovu izložbu u Serpentine Galleries u Londonu, on je već bio prava zvezda. Imao je obezbeđenje, posebne uslove izlaganja dela, tu su bili novinari, reporteri, fanovi. Tada je izlagao seriju Popaj koja mi se nije dopala koliko neki njegovi kasniji radovi koje sam mahom ispratio na Instagramu. Konformisti ga nazivaju kraljem kiča, mada je kič odavno prevaziđena tema. Ja bih ga najpre nazvao kraljem neo-pop arta.

Sve je počelo od serije Made in Heaven iz 1990. godine. Tada je pokazao da želi da ruši stereotipe, da manipuliše vrednostima i da umetnost može da bude sve – i Pisoar Marsela Dišana, i Vorholova Merilin Monro, i mumija, i njegove skulpture koje su izgledale kao da su napravljene od prenaduvanog balona. Da bi postigao takav efekat koristi nerđajući čelik, polihromni aluminijum, vinil, staklo, granit… Glanca ih satima pre nego što će ih kao trofeje izlagati u najboljim galerijama i muzejima na svetu. U Versaju, one su izazvale negodovanje francuske izblazirane publike, čak je i predsednik Sarkozi zajedno sa ministarkom kulture Kristin Analbel tražio da se postavka skloni. No, i pored toga, a možda baš zbog toga, ovakva “trivijalna” umetnost košta basnoslovno. Na primer, Balloon Dog prodat je za 58 miliona dolara. Mislim da je Džef Kuns ostvario san da svojom umetnošću pomera granice.

Takashi Murakami

photo via @takashipom

Takashi Murakami spaja japansku tradicionalnu umetnost sa komercijalnom. Studirao slikarstvo, ali je vajar. Nesvesno je stvorio pokret superflat – spoj grafičke umetnosti, animacije, pop kulture i lepih umetnosti.  Za njegov rad važan je podatak da je on otaku – ljubitelj manga (japanskog stripa). Bio je sklon erotskom fantaziranju, a manga je bila pravo mesto za njegove iluzije jer je seksualno osvešćivala mlade. Ono što je Vorhol uradio sa Merilin Monro, on je uradio sa mangom.

Kod Murakamija najviše volim boje. One su dečje i psihodelične. Kao muzika Bitlsa. Potom, volim ga jer me uvek uvuče u svoj virtuelni svet. Kada vidim neki njegov rad na Instagramu, narednih pola sata provedem tragajući dalje.

Vanessa Beekroft

photo via @jasoncampbellstudio

Vanesa Bikroft nema svoj Instagram profil, ali tu je haštag  #vanessabeekroft koji se koristi svakog dana. U osnovi njene konceptualne umetnosti je ljudsko telo. Tačnije golo ili polugolo žensko telo. Njeni performansi izgledaju otprilike ovako: desetine našminkanih žena sličnih po izgledu, bez odeće, stoje jedna pored druge u cipelama, čizmama ili su bose. Stoje kao u vojsci, ne miču se, ne progovaraju, ne pomažu jedna drugoj kada se neka od njih onesvesti jer nije izdržljiva, pošto tako stoje satima. Ignorišu poglede publike. Tako su njeni performansi i mali eksperimenti savremene psihologije. Ispred devojaka stoji alter ego umetnice, koji menja maske i daje instrukcije.

Ako ste pomislili da je ovo jedna vrsta mazohističke umetnosti – u pravu ste. Verovatno vam na pamet pada i eksploatacija. Ali, ne. Ona ne postoji iako je Vanesa prikazuje. Sve ove devojke dobrovoljno su pristale da učestvuju u njenim performansima, potpisale su ugovor, išle na obuku i plaćene su za ovaj posao.

Pa šta je onda to što Vanesa poručuje? Ona želi da pokaže da postoji eksploatacija u svetu mode, ali i generalno jer se od žene očekuje previše. Zato ona istražuje poziciju žene u društvu danas, njenu strpljivost, usamljenost, izdržljivost, lepotu i želi da skrene pažnju na to da žene volimo samo kada su mlade, lepe, mršave, kada ćute, kada su našminkane, zgodne i strpljive. Pogledajte neke od njenih performansa i odmah ćete uhvatiti nit značenja o kome pišem.

Angelica Hicks

photo via @angelicahicks

Angelica Hicks voli Instagram. Sve svoje ilustracije objavljuje na ovoj društvenoj mreži. Videćete kako se dobro uklapaju u formate Instagrama i jedna pored druge izgledaju kao posteri izlepljeni na zidu dečje sobe. Ona voli satiru, ismeva modu, pop kulturu, političare… Kada je postala zvanični ilustrator Porter magazina, shvatila je da je to posao kojim želi da se bavi. Postavljajući radove na Instagram privukla je pažnju Alesandra Mišela, kreativnog direktora modne kuće Gucci. Pozvao ju je da ilustruje za njih, i tako je Anđelika iz online sveta prešla u industrijsku realnost. Obratite pažnju i na poruke koje ispisuje na ilustracijama, one su veoma važne.

Anicka Yi

photo via @anickayi

Anicka Yi nema tako popularan Instagram. Ona, uostalom, nije mejnstrim umetnica i njena umetnost nije komercijalna. Čitajući intervjue koje je davala, shvatio sam da ona ne voli da se identifikuje sa tim terminom. “Imam anksioznost prilikom identifikovanja sebe kao umetnika”, rekla je. Ona je Koreanka, a prve radove napravila je tek kada je ušla u tridesete. Jedan od prvih projekata bio je miris nazvan Fusako Šigenobu, po ženi vođi radikalne legije Japanske crvene armije.

Anika pravi mirise, ali ne parfeme.  Evo šta ona tačno radi. Za izložbu Možete me zvati F iz 2015. godine u pozorištu The Kitchen u Njujorku, tražila je od stotine žena da uzmu briseve svojih telesnih otvora punih mikroba i kultivišu uzorke. Onda je iskoristila to zeleno-braon rastinje da slika i piše po hranljivoj podlozi za gajenje bakterija postavljenoj u svetlećoj vitrini. To je samo jedan od primera. Anika želi da provocira mirisima i da sruši tabu o onim koji nam smrde. Sama sakuplja uzorke bakterija koje kasnije u njenoj laboratoriji polako postaju žive skulpture kada porastu.  Onda nastaje delo koje može da se vidi i omiriše. Tako ruši averziju prema lošim mirisima.

Ova opsesija nastala je još u detinjstvu. Njena majka kuvala je koreansku hranu, pa je kuća zbog mirisa te hrane od strane druge dece bila označena kao smrdljiva. Danas je koreanska kuhinja postala popularna i ne tako odbojna. To isto Anika želi da uradi i sa mirisima koje pravi. Njene radove na Instagramu nećete moći da doživite u punoj snazi jer će nedostajati aktivacija čula mirisa, ali da nema Instagrama teško da bih nešto saznao i o njoj. Stoga istražujte.

Za mene ovo je jedna potpuno nova dimenzija Instagrama i verujem da će se i za vas ona otvoriti ukoliko se posvetite stranicama umetnika današnjice. Ukoliko već pratite nekoga, podelite to sa mnom u komentarima.

 

naslovna fotografija: kaboompics.com

*ovaj post nije sponzorisan

1 Comment

  • Reply May 4, 2018

    Milica

    Umetnost je vrlo relativan pojma za jeff koonsa kažu da je kralj kiča ali opet, ko je taj ko ima pravo da nešto proglasi vrednim a nešto ne. Svako vreme se karakteriše nečim svojim, svakome je nešto umetnost.

Leave a Reply

Enter the number *