Krstarenje Rajnom: Keln, Kohem & Koblenc

U pretprošlom postu detaljno sam se osvrnula na brojne razloge zbog kojih bi rečno krstarenje trebalo da bude vaše sledeće putovanje. Ako taj post nije bio dovoljno ubedljiv, sigurna sam da će današnji i naredna dva to biti. Kroz njih ću pokušati da vam dočaram delić lepote koju smo videli za tih sedam dana boravka na Rajni i u gradovima i gradićima koji se naslanjaju na njene obale. Nisu to bili dugi boravci, otud ni ovi postovi neće biti detaljni onoliko koliko ste inače navikli. Ali, to ne znači da nismo imali dovoljno vremena da osetimo duh svakog mesta koje smo obišli i da se neću potruditi da vam što više od tog duha prenesem kroz fotografije i reči.

Zato, zaplovimo…

Keln

U grad u kojem se održava najveći karneval u Nemačkoj stigli smo u kasnim popodnevnim časovima. Dočekalo nas je jesenjih 16 stepeni, sitna, ali neumorna kiša, i izuzetno ljubazno osoblje broda River Discovery II, našeg doma za narednih sedam dana. Kako brodski protokol podrazumeva obavezno piće dobrodošlice u društvu svih putnika i kapetana, prvo veče na brodu bilo je rezervisano za ovo druženje i večeru. Tako smo u vođeni obilazak Kelna krenuli sledećeg dana. Pored Đine Dostanić, divne dame koja je bila naš vodič tokom čitavog krstarenja, u svakom od većih gradova koje smo obišli čekao nas je lokalni vodič. To je bio slučaj i sa Kelnom.

Simpatični Nemac španskog porekla, inače bivši stand-up komičar, vodio nas je kroz divne ulice četvrtog po veličini grada u Nemačkoj pričajući nam o njegovoj dve hiljade godina dugoj istoriji. Prošetali smo Altstadtom (Starim gradom), a posebno smo obratili pažnju na one njegove delove koji nekim čudom nisu uništeni tokom Drugog svetskog rata kada je više od 90% arhitekture Kelna stradalo. Tako je moguće videti predivne, originalne građevine iz 15. veka.

Odatle smo se uputili ka najznačajnijem verskom, kulturnom i turističkom zdanju u Kelnu:  Katedrali Svetog Petra i Device Marije (Kölner Dom). Reč je o trećoj najvišoj crkvi na svetu i jednoj od najposećenijih turističkih atrakcija Nemačke (godišnje je poseti više od 5 miliona turista). Njena izgradnja trajala je dugih 600 godina (započeta je 1248. godine), a od 1996. godine nalazi se pod zaštitom UNESCO-a. I ona je pukim slučajem preživela Drugi svetski rat, tako da je najveći deo njene konstrukcije originalan. Mi nismo imali vremena za vidikovac koji se nalazi na vrhu katedrale, ali ako se i vi uputite u ovaj grad, nemojte propustiti priliku da Keln sagledate iz ptičije perspektive. Takođe, unutar same katedrale možete videti sarkofag sa moštima Sveta tri mudraca

Keln je poznat po svom pivu, te ukoliko ste ljubitelji istog ne smete propustiti priliku da probate kölsch, slavnu vrstu piva za ovaj region. To možete učiniti u nekoj od brojnih pivnica na koje ćete naići usput. Mi smo umesto pauze za pivo rešili da prošetamo do dela Kelna u kojem smo, prema savetima sa TripAdvisor-a, pronašli pregršt zanimljivih restorana, radnjica, galerija… Da, mi smo od onih turista koji u većim gradovima tragaju za ”hipsterskim” četvrtima. Ali ne zato što sebe vidimo u tom svetlu, već zato što ti delovi grada po pravilu obiluju zanimljivim lokalima, kafeima, radnjama sa dekor detaljima (nama omiljeni tip radnji), umetničkim galerijama…

Nakon nekoliko sati šetnje, ukusnog ručka i jednog uzbudljivog šopinga u TK Max-u (neverovatna outlet radnja sa izuzetno bogatom i kvalitetnom ponudom i neverovatno niskim cenama), vratili smo se na brod koji je tog dana isplovljavao tačno u 17h.

Ostao je neposećen Muzej Ludwig, muzej moderne umetnosti i umetnosti 20. veka, poznat po jednoj od najbogatijih kolekcija Pikasovih dela u Evropi,  ali i Muzej čokolade u kojem se mogu probati burger i pizza od čokolade. Ipak je trebalo ostaviti nešto i za sledeći put.

Podigli smo sidro i tada zvanično zaplovili… Ka Kohemu.

 

Kohem

U toku sledeće noći, brod je otplovio uzvodno rekom Mozel, napustivši dolinu Rajne. Vodio nas je pravo ka gradiću prepoznatljivom po kvalitetnom vinu, dvorcu Reichburg i srednjovekovnim kućama sa takozvanom ”fahverk” fasadom.

Iskrcali smo se na obalu Kohema negde u vreme ručka. Usledio je detaljan obilazak grada i upoznavanje sa njegovom istorijom. Sve vreme pogled nam je bežao ka pomenutom dvorcu koji dominira gradom, smešten na steni iznad naselja. U okolini dvorca i samog grada prostiru se perfektno uređeni vinogradi koji se mogu videti sa viših pozicija Kohema. U njima se gaji grožđe od kojeg se kasnije dobija rizling, slavan u ovom kraju. Upravo zbog tog rizlinga Kohem je mesto održavanja brojnih vinskih festivala. Međutim, nisu samo vina ta koja se slave u Kohemu. U kalendaru ovog kraja crvenim slovom je zabeležen i Festival zamkova, Božićni festival, festival u čast grada…

Nažalost, mi nismo imali prilike da osetimo delić te festivalske atmosfere jer nas je tokom najvećeg dela obilaska Kohema i dalje pratila ona kiša sa kojom smo se sreli još u Kelnu. Ipak, uspeli smo da vidimo ono najznačajnije, da se izbliza divimo bojama i detaljima na fasadama građevina u centralnom delu grada, da se izgubimo među uskim i krivudavim uličicama, prošetamo uz i preko Mozela i usput napravimo i koju lepu fotografiju.

U to je prošao još jedan dan našeg krstarenja. Sledila je noćna plovidba ka Koblencu, gradu kod kojeg se reka Mozel i Rajna ukrštaju.

 

 

Koblenc

Probudili smo se u Koblencu. Kišu smo konačno ostavili za nama tako da je sunčano jutro najavljivalo lep dan. Nismo gubili previše vremena već smo odmah nakon doručka krenuli u novi obilazak.

Prvo sa čime smo se susreli bio je 37 metara visok spomenik caru Vilhelmu I, ujedinitelju nemačkog naroda. Spomenik gleda tačno ka mestu na kojem se Mozel uliva u Rajnu. Da, momenat sličan onom kalemegdanskom.

Ovaj spomenik, zajedno sa ostatkom grada, skoro u potpunosti je uništen tokom Drugog svetskog rata. Međutim, od 1993. godine Vilhelm I ponovo nadgleda ušće dveju reka.

U blizini se može videti i žičara koja preko reke Rajne vodi do Erenbrajtštajn citadele, tek jednog od brojnih zamaka u ovom delu toka Rajne. Tako je okolina Koblenca zapravo uvod u onaj deo rajnske oblasti koja se zove ”Romantična Rajna”, a kojom smo prošli istog dana, samo nekoliko sati kasnije.

Pre toga, uživali smo u šetnji mirnim, čistim i lepim ulicama Koblenca. Videli smo Boduenov most iz 14. veka, Crkvu svetog Katora sa četiri tornja, saznali da je ovde živela Betovenova majka i da je njena kuća pretvorena u muzej i divili se lepoti zanimljivih fontana u centru grada. Imali smo još taman toliko vremena da pri povratku na brod prošetamo divnim parkovima duž obale Rajne.


Kada smo ponovo digli sidro, uputili smo se ka slavnoj steni Lorelaj. Sledila je plovidba najlepšim i nekada najopasnijim delom Rajne. O tom delu naše plovidbe i onome što je usledilo potom pisaću vam detaljnije u narednim postovima. Hvala što ste bili uz ovaj. Do idućeg…

 

 

 

 

ALL PHOTOS BY BRANA’S DIVINE WORLD

*ovaj post je urađen u saradnji sa CruiseAway agencijom

Thank you for sharing some love! I really appreciate every single word from you!

Be first to comment

Enter the number *