Nošenje bedževa danas ne odražava samo trenutne trendove, već i komentariše društvene tokove. Kako su bedževi nastali, ko ih je i kako nosio pre nas, ali i zašto opet posežemo za njima u kriznim situacijama, pročitajte u sledećim redovima.
Moda i stil oduvek su važili za sredstva izražavanja i prenošenja poruka na svojevrsne etstetske načine. Velika Elsa Skjapareli rekla je da je u teškim vremenima moda često nečuvena/skandalozna/šokantna. Upravo tada, kada ljudi prave hrabre modne poteze, sami komadi odeće, a naročito aksesoari pričaju jedinstvene priče o boli i patnjama, verovanjima i shvatanjima, željama i težnjama onih koji ih nose. Sjajan primer za to je upravo bedž, jedan od najmanjih, ali možda i najekscentičnijih modnih dodataka.
Nastanak aksesoara za revere
Beževi, pinovi, igle za revere ili broševi, varijacije su na istu temu omanjih ukrasa čiji su se nazivi zagubili u prevodu i čija se svrha poistovetila. Nešto nalik ovim aksesoarima prvo primećujemo još u bronzanom dobu, kada su pravljeni od osnovnih matala, kamena ili drveta. Nastali su u vreme potrebe da se komadi tkanine pričvrste kako bi ogrnuli telo, ali čak i tada nosili su neku vrstu poruke o statusu i položaju. Vremenom se puka funkcionalnost ovih ukrasa razvila u koncept modnog dodatka kakav danas poznajemo. Tako ovi statusni simboli postaju sve raskošniji tokom perioda Rimskog carstva, vizantijske ere, ali i viktorijanskog doba. Po bontonu, ovi aksesoari obično se nose na levom reveru sakoa ili na levoj strani haljine. Kako se pretpostavlja da predstavlju nešto što vam je važno i srcu drago, tako se i pozicioniraju.
“Značka u oblku dugmeta”
Popularni, savremeni bedž, na koji biramo da se foukusiramo u nastavku teksta, gotovo primorani njegovim učestalim pojavljivanjem izazvanim društvenim prilikama u zemlji i svetu, zapravo je nastao u Sjedinjenim Američkim Državama krajem 19. veka.
Naime, dva patenta čoveka po imenu Bendžamin S. Vajthed, zaslužna su za postojanje bedža kakvog danas poznajemo. Najpre je 1893. godine patentirao sam način zaštite sličice na bedžu providnom celuloidnom plastičnom folijom, a zatim i zadnju stranu bedža na kojoj se nalazi metalna igla za pričvršćivanje na odeću, kroz patent koji je njegova firma Vajthed i Hoag iz Nju Džerzija dobila 1896. godine. Ovakav način izrade znatno je umanjio cenu i povećao dostupnost bedževa veličine od svega jednog inča, te su se masovno rasprostranili i u narodu su prozvani značkama u obliku dugmića.
Aksesoari masa
Kada se tokom 60-ih, 70-ih i 80-ih godina 20. veka bedž konačno, po svojim specifičnim karakteristikama, izdvojio od brojnih njemu sličnih ukrasa, potražnja za ovim modnim dodatkom nije opala, uprkos njegovoj niskoj ceni i širokoj dostupnosti. Za to je zaslužan njegov senimentalni karkter, te i danas mnogo govori o osobinama ličnosti, interesovanjima, vrednostima ili čak zaslugama onih koji ga nose.
Bedževa se nisu stideli ni oficiri ni gospodari. Šta više, prvi savremeni bedževi u Velikoj Britaniji bili su izrađeni u čast dijamantskog jubileja kraljice Viktorije i podeljeni su Britancima kao suveniri. Upravo u tim masama ponovo je rođena prastara ideja korišćenja aksesoara kao simbola za raspoznavanje sebi bliskih po uverenjima. Tu ideju najhalapljvije su zagrizle političke partije. Međutim, popularizaciji bedževa doprineli su i umetnici poput Džona Lenona, velikog ljubitelja ovog modnog detalja, kao i ikonični Sex Pistols, čiji su bedževi postali simbol alternativnih društvenih i modnih pravaca, ali i rađanja čitavih pokreta mladih pobunjenih generacija – pankera i hipika.
Cirkularni revolucionarni trned
Cirkularnost trendova dolazi do izražaja i na primeru studentskih protesta u Srbiji. Tokom 90-ih bedževi su bili važan simbol otpora generacije koja je tada protestovala, a danas se u sličnom kontekstu vraćaju kao vizuelni znak nove studentske borbe. Ta povezanost i razumevanje grade solidarnu zajednicu oblikovanu sećanjima koja u nama priziva ta mala džidža-bidža zvana bedž. Zato zavirite u kutije sa nakitom i fioke vaših roditelja, pronađite bedž i zakačite ga tik uz srce — kao svoju poruku svetu.
O tome da su aksesoari ovog tipa zaista ponovo u trendu svedoči činjenica da smo ih mogli zapaziti na nekim od najuticajnih modnih događaja u toku godine. Naime, prvog ponedeljka u maju, na Met Gali imali smo prilike da vidimo ukrase od broševa do bedževa na reverima najuticajnijih persona iz sveta mode. Međutim, ni naša zemlja ovog puta nije zakasnila, pa su se na otvaranju prolećnog izdanja Beogradske nedelje mode, pored brojnih simbola protesta poput megafona i prsluka, pojavili i bedževi. Iako trendovi sa pista obično silaze na ulice, ovog puta je situacija obrnuta – mladalačka revolucija inspirisala je modne stvaraoce.
Sitne preporuke – snažne poruke
I ta priča o bedževima danas dobija još jedno poglavlje – na domaćoj sceni. Srpsko tržište bogato je malim biznisima iza kojih stoje autentični kreativci, a mnogi od njih upravo kroz bedževe prenose svoje snažne i promišljene poruke svima nama, ljubiteljima eklektičnih aksesoara.
Savremene modne, i istovremeno društvene poruke stižu iz malih radionica poput Prinku. Tvorci brenda, Tijana i Mia, domišljato i s dozom nostalgije osluškuju stvarnost i pretaču je u male bedževe, ukrašene metaforama i stihovima kultnih ex-YU numera.
Osim za slanje poruke slučajnim prolaznicima, bedževi služe i da nas same podsete da treba Samo nežno prema sebi, kako i samo ime brenda Jane Orsolić kaže, pozivajući na radikalnu empatiju najpre prema sebi, a onda i prema drugima.
A da je biti pinjunkie (zaljubljenik u bedževe koji ih nosi kao način izražavanj) savršen odgovor na minimalističku istovetnost današnje mode, poručuje i mali brend Aleksandra Tipića, pozivajući nas da modu živimo svakodnevno.
U svetu u kojem se trendovi smenjuju brže nego ikad, bedž ostaje mali, ali postojan podsetnik da stil nije samo ono što nosimo, već i ono što poručujemo. Kačimo ga na rever, na torbu, na srce i time biramo da budemo vidljivi, glasni i svoji. A u savremenom trenutku, to nije samo važno, nego i neophodno.
