Da li ste znali da elektronska pošta globalno generiše toliku količinu ugljen-dioksida (CO2) koliku bi moglo da proizvede sedam miliona dodatnih automobila!? A ako u toku dana pošaljete oko 65 mejlova, to je kao da ste se vozili jedan kilometar automobilom. Iako nam je pisanje mejlova svakodnevna aktivnost, verujem da nikad niste pomislili na to da njihovo slanje ima ikakve veze sa životnom sredinom. Ispostavlja se, kao što možemo primetiti na osnovu gore istaknutih podataka, da pisanje mejlova i nije potpuno ekološki način komunikacije. Za to su krivi izduvni gasovi koji se proizvode kad se pokrene i održava server, ruter, kompjuter.
I to je tek jedna od stavki koja negativno utiče na životnu sredinu, a da nam nije bila ni na kraj pameti. U nastavku delimo sa vama prilično bogatu listu sličnih aktivnosti i rutina koje deluju bezopasno, a zapravo ostavljaju svoj ekološki otisak. Naravno, ne možemo ih sve promeniti ili isključiti, ali nije na odmet da ih imamo na umu jer u ovom slučaju zaista važi ona stara – znanje je moć.
1. Online kupovina
Online kupovina je još jedna digitalna aktivnost koja može negativno uticati na životnu sredinu, a razlog za to je vrlo jednostavan. Kada nešto naručimo na internetu, to nekako do nas mora da stigne. Problem nije kada nam se hrana dostavi biciklom, ali jeste kada naručimo nešto iz inostranstva, i to dalekog, pa do nas dolazi avionima, kamionima i drugim prevoznim sredstvima koji ispuštaju niz štetnih hemikalija.
To ne znači da treba u potpunosti prestati sa kupovinom preko interneta, ali je važno da ne smetnemo s uma ovaj problem. Naš mali doprinos ovde bi svakako mogla biti kupovina proizvoda domaćih brendova. Ako niste dovoljno upoznati sa takvim brendovima, ovaj tekst vam može biti od koristi.
2. Fantomska energija
Koliko puta ostavite punjač u utičnici nakon što napunite telefon? Sumnjam da ljudi razmišljaju o određenim uređajima koje ostavljaju uključene u struju iako ih ne koriste. Ali trebalo bi jer mnogi od njih zapravo štete životnoj sredini. I ne samo to. ”Fantomska energija” koju troše zapravo nas može koštati više nego što mislimo – u prevodu – i to je potrošena struja koju plaćamo. Samo neki od takvih uređaja su set-top box-ovi, ruteri, modemi, televizori, DVD plejer, kompjuter, bežični telefon, štampač, mikrotalasna, električna četkica za zube, mašina za kafu…
Makar je to jednostavno – isključiti ketler, mikrotalasnu ili lampu iz struje kada je ne koristite, ili internet kada niste kod kuće.
3. Osveživač vazduha
A dok smo kod kuće, verujem da svi volimo da nam prostor lepo miriše i odiše svežinom. Da bismo postigli taj efekat, koristimo i osveživače vazduha. Verovatno ste upoznati sa činjenicom da osveživači vazduha nisu najbolje rešenje, ali takođe verujem da niste znali koliko su zapravo štetni.
Osveživači vazduha neretko u sebi sadrže limonen, hemikaliju koja se često koristi zbog mirisa citrusa, a neretko se koristi i za ishranu. Kada se ta supstanca ispusti u vazduh, i reaguje sa ozonom, stvara gasovito jedinjenje formaldehid koji se od 2011. smatra kancerogenim. Svakodnevna izloženost limonenu utiče na povećanje incidencija astme i drugih bolesti kod ljudi. (Inače, ova hemikalija je prisutna u pojedinim nameštajima, jedan je od ”produkta” cigarete koja gori i šporeta na plin.)
Za formaldehid u vazduhu u našim domovima postoji rešenje. Pojedine biljke, kao što su engleski bršljan, a posebno germanijum, lavanda i paprati mogu odlično da ga apsorbuju. Ali ne treba da se oslanjamo samo na biljke. Možemo i mi sami malo da usporimo sa korišćenjem ovih proizvoda, zar ne?
4. Kreme za sunčanje
Stalno govorimo kako je važno nanositi kreme sa zaštitnim faktorom od UV zraka, i to ne samo leti, već tokom cele godine. Ali da li ste znali da su ove kreme, iako dobre po našu kožu, zapravo toksične po morski život i korale, ako se u njima nalazi neki od 10 kritičnih hemijskih sastojaka. Među naučnicima je posebno izražavana zabrinutost zbog dva: oksibenzona i oktil metoksicinamata koji upijaju UV svetlo.
Oko polovine krema i losiona za sunčanje u sebi ima ove sastojke, a procenjeno je da svake godine između šest i četrnaest hiljada tona kreme koja se spere s ljudi završi u predelima grebena.
Zato, kada sledeći put birate kremu za sunčanje, proverite da li se u njoj nalazi neki od ovih sastojaka.
Inače, zbog toksičnog uticaja krema za sunčanje na korale i podložnosti korala izbeljivanju i smanjenju otpornosti na klimatske promene, država Palau ih je čak zabranila 2018. godine, a zabrana je stupila na snagu 2020. Time je postala prva država na svetu koja je tako nešto uradila.
Nakon Palaua, kreme za sunčanje sa ovim sastojcima zabranili su i Havaji, Američka Devičanska Ostrva, Aruba, KI Vest (Florida), Boner (Holandija), rezervati eko turizma u Meksiku i Tajland.
5. Pilule za kontracepciju
Još jedan stavka na listi proizvoda koji štete vodenom ekosistemu jesu pilule za kontracepciju.
U svojoj doktorskoj tezi na Univerzitetu u Lundu, Lina Nikoleris je 2016. otkrila da sintetički estrogen koji se nalazi u pilulama za kontracepciju – hormon etinil-estradiol (EE2) menja ponašanje i genetiku nekih riba, poput lososa i pastrmke.
Kako EE2 dolazi do riba? Kada popijemo neki lek, u ovom slučaju pilulu za kontracepciju, naše telo će apsorbovati samo malu količinu tog leka. Do 90 odsto leka nakon odlaska u toalet odlazi u otpadne vode.
”Čak i niske koncentracije EE2 imaju uticaj na ribe – i na njihovo ponašanje i na genetiku. Videli smo promenu genetske ravnoteže kod riba, te da teže hvataju hranu. Prethodne studije su pokazale da ribe takođe imaju probleme sa razmnožavanjem. To može dovesti do potpunog nestanka celokupne riblje populacije i posledica po čitave ekosisteme”, upozorila je Lina Nikoleris.
6. Tamponi i ulošci
Na listi je još jedan od proizvoda namenjen ženskoj populaciji. Reč je o tamponima i ulošcima. Glavni problem s ovim proizvodima jesu materijali od kojih su napravljeni, a koji se uglavnom ne recikliraju.
Na primer, jednom tamponu treba 500 godina da se razloži. A koliko samo uložaka i tampona se u proseku iskoristi i baci tokom menstrualnog perioda jedne žene koji traje u proseku 40 godina. Izračunajte.
Za ovo su žene najmanje krive, razume se, jer je to ono što tržište nudi. Srećom, sve su nam dostupnije održivije opcije poput menstrualne čašice koja se može koristiti više puta. Od svih proizvoda, najviše ekološki su ulošci od pamuka koji se peru i ponovo koriste, kao i donji veš namenjen za dane menstruacije. Ovakav veš prave kompanije Thinx i Knix.
7. Krave
Iako nam daju mleko i meso, od krava imamo i štetu. Tačnije, nemamo štetu od njih, već od prehrambene industrije koja maksimalno eksploatiše ove životinje. O čemu se tačno radi? Preživanjem u kravljem želucu stvara se metan, koji je do 20 puta štetniji od ugljen-dioksida. A godišnje, svaka ispusti više od 100 kilograma metana, što dalje utiče na stvaranje efekta staklene bašte. Interesantan je podatak da su u Evropskoj uniji krave odgovorne za ispuštanje više ovih gasova nego svi automobili i kombi vozila zajedno. Razlog za to je ogroman broj krava koje se čuvaju za potrebe industrije mesa i mleka.
Rešavanje ovog problema smatra se šansom za borbu protiv globalnog zagrevanja. Jedan od načina da se u tome uspe je korišćenjem morskih algi u prehrani krava. Nakon što su pet meseci u hranu za krave stavljali malu količinu ovih algi, naučnici su otkrili da takva ishrana može smanjiti ispuštanje metana do 82%. Drugi način je smanjenje proizvodnje mesa i mlečnih proizvoda.
Šta još šteti planeti?
Dok sam istraživala o temi, nisam mogla ni da pretpostavim koliko zapravo proizvodnja nekih nama omiljenih namirnica može imati negativan uticaj na tlo kojim koračamo – što zbog krčenja šuma, što zbog zagađenja vode. Samo neke od tih namirnica su avokado, ananas, kafa, palmino ulje…
Avokado
Avokado je veoma hranljivo voće; bogat je vlaknima, kalijumom, zdravim mastima i smanjuje nivo triglicerida i holesterola u organizmu. Međutim, za životnu sredinu je jako loš. Da izraste jedan avokado potrebno je oko 227 litara vode!
I to nije sve. Kako bi uzgajali avokado, najmanje 65 farmi u Čileu je nelegalno preusmeravalo reke na svoje plantaže, što je izazvalo suše, pa su lokalci morali da biraju da li će koristiti vodu za piće ili pranje, objavila je čileanska direkcija za vodu 2011. godine.
Inače, platforma Water Footprint pokrenula je 2015. godine Water Footprint Calculator koji računa koliko je litara vode potrebno da se proizvedu određene stvari. Tako je navedeno da je za proizvodnju jedne pamučne majice potrebno 2700 litara, za pravljenje hamburgera oko 2500 litara, a za proizvodnju mobilnog telefona 908 litara vode.
Ananas
Kafa
Pored toga što nam i kafa krči šume, ona zagađuje i vodu. U proizvodnim procesima koristi se velika količina vode koja na kraju postaje kontaminirana. U njoj se tada nađu toksične hemikalije kao što su tanin, fenol i alkaloid.
Palmino ulje
Nalazi se u hlebu, margarinu, ima ga i u čokoladi, sladoledu, keksu. Palmino ulje je biljno ulje čija je upotreba toliko raširena, da se nalazi čak i u deterdžentima za pranje, pastama za zube i u kozmetici: šamponima, sapunima, ruževima za usne.
Palmino ulje pak ima svoje mane, upravo zbog toga što se toliko koristi za razne proizvode. Da bi ga bilo, potrebno ga je gajiti, pa se krče šume kako bi se oslobodio prostor za njihove plantaže. A kada se tropske šume ”pretvore” u ove plantaže, ispuštaju se velike količine ugljen-dioksida. Uzročno-posledično, ne samo da se uništavaju staništa nekih vrsta kao što su orangutani, podstiču se i klimatske promene.
Šta (ne) možemo da uradimo?
Znamo, znamo, sve ovo zaista zvuči zastrašujuće i deluje da je sve što radimo na ovaj ili onaj način štetno po našu planetu. I nismo daleko od istine, ali opet, ne smemo ni sebe ograničiti u svakom pogledu jer to onda dovodi do eko-anksioznosti. Reč je o osećaju uznemirenosti usled ubeđenja da sve što radimo šteti planeti i da će upravo zbog naših postupaka doći do ekološke katastrofe. Ovo nije niti zdravo, a ni po planetu blagotvorno razmišljanje.
Dovoljno je da smo osvešćeniji i da pokušamo da nađemo balans. Na primer, da zamenimo kremu za sunčanje onom koja neće štetiti koralima. Da se trudimo da recikliramo proizvode koje koristimo o čemu smo vam detaljnije pisali u ovom tekstu. Ili da se trudimo, koliko je u našoj moći, da izbegavamo brzu modu, a kupujemo od održivih proizvođača (ili second hand i vintage garderobu, a tu je i opcija da napravimo i capsule wardrobe). Ili da se setimo da isključimo neke uređaje iz štekera kada nismo kod kuće. Da gasimo svetla u sobi u kojoj ne boravimo. Dakle, male stvari. I to se računa. A ako imamo volje i želje onda ne bi bilo loše da upzoravamo na štetne prakse velikih zagađivača i da se aktivno borimo da oni preuzmu ogromni deo svoje odgovornosti. Kako? Tako što ćemo pratiti dešavanja na ovom polju, o istima i sami učiti, razgovarati, oglašavati se putem društvenih mreža, ali i pratiti politička dešavanja u vezi sa ovom temom.
