Search
Close this search box.
Search
Close this search box.

BDW Razgovor – Emilija Milenković: ”Patrijarhat vlada i u aktivizmu”

Iako ima samo 21 godinu i još uvek je na studijama na Fakultetu političkih nauka, Emilija Milenković je jedna od najprepoznatljivijih mladih aktivistkinja Srbije. Inspirirani njenim zalaganjem, odlučili smo da je ugostimo na našim stranicama

Na samom početku ove godine, proglasili smo Emiliju Milenković Ženom meseca decembra. Bila je to laka odluka, zasnovana na Emilijinom predanom aktivizmu u borbi protiv diktature i za demokratiju. Kao studentkinja Fakulteta političkih nauka, Emilija je predano učestvovala u brojnim protestima, neretko kao govornica, a takođe je bila i jedna od organizatorki studentskih blokada nakon izbora održanih 17. decembra. Ujedno, Emilija je jedna od osnivačica neformalne organizacije Borba, koja se izrodila tokom prošlogodišnjih protesta Srbija protiv nasilja.

U januaru ove godine, Emilija je sa svojom koleginicom Stašom Cvetković otputovala u Brisel gde su se, kao predstavnice neformalne organizacije “Borba”, sastale sa šeficom delegacije Evropskog parlamenta za odnose sa Srbijom Alesandrom Moretti, ali i drugim evroposlanicima. Tema razgovora bile su nepravilnosti na izborima 17. decembra.

Ovih dana, bila je i vrlo aktivna i na polju izbora za studentski parlament na Fakultetu političkih nauka. Zato smo odlučili da je ugostimo i postavimo joj par pitanja. Njene odgovore čitajte u novom izdanju rubrike BDW Razgovor.

U našem društvu, nažalost, patrijarhat još uvek suvereno vlada u više različitih sfera, kako je biti mlada politikološkinja u Srbiji?

Patrijarhat vlada u svim porama društva, a prisutan je i na fakultetima, pa čak i na ulici i u aktivističkim organizacijama. Sećam se da je meni u početku bilo vrlo teško da se na protestima izborim za ”svoje mesto” jer se i sfera protesta posmatra kao muška. Nismo navikli da vidimo ženu sa megafonom jer muškarci imaju dublji glas, a i nešto ”pametnije da kažu” i smatra se da muškarci treba da budu ti koji će da se sukobljavaju sa policijom ili učestvuju u nekim gerilskim akcijama. Naravno, ne mislim da bilo ko treba da se bije sa policijom, ni muškarci ne žene, kao i da nam je, u ovom trenutku, potrebniji nenasilni otpor, ali je evidentno da se na ove načine uloga žena u protestima marginalizuje. Takođe, konstantno se tražio neki jak lider studentskog protesta za koga se podrazumevalo da treba da bude muškarac. Nažalost, i mediji su često bili naklonjeniji tom narativu jer se više verovalo muškarcu kada su u pitanju protesti i pobune. Devojke se često odlučuju da ne ulaze u ovakve stvari jer smatraju da, pored muškaraca, nisu dovoljno sposobne, hrabre, odvažne, dok muškarci vrlo često ni ne preispitaju svoje sposobnosti pre nego što urade nešto slično. Međutim, smatram da će žene promeniti ovo društvo i da je najjača revolucija ženska revolucija.

ŽENE ĆE PROMENITI OVO DRUŠTVO

Iz kojih interesovanja i ličnih pobuda si upisala Fakultet političkih nauka i kako si odlučila da želiš da se baviš politikom u državi u kojoj je (politički) sistem ozbiljno urušen?

U srednjoj školi sam se intenzivno bavila aktivizmom, ali uvek u vezi sa nekim specifičnim temama, od ekologije, preko rodne ravnopravnosti, do položaja mladih. Međutim, svaka ”specifična” borba za konkretan društveni problem se uvek svodila na isti, a to je neophodnost promene sistema. Shvatila sam da je neophodno da se reši srž problema kako bismo mogli da se fokusiramo na neke specifičnije probleme i rešimo ih. Bez demokratije i vladavine prava skoro svaki aktivistički poduhvat je vrlo težak, skoro nemoguć.

Fakultet političkih nauka je u skladu sa mojim aktivizmom meni bio najlogičnije rešenje. Znala sam da za sve što radim negde postoji neko teorijsko objašnjenje, da u svojoj aktivističkoj borbi nisam sama i da sigurno postoje neke utabane staze koje mi mogu pomoći. Nisam se prevarila, na Fakultetu političkih nauka sam dosta naučila i i dalje učim o demokratiji, aktivizmu i politici, što mi svakodnevno daje snage ali i znanja da se borim za ono što je meni važno.

Bez demokratije i vladavine prava skoro svaki aktivistički poduhvat je vrlo težak, skoro nemoguć

Kakva su ti interesovanja tokom studija, o čemu maštaš da ćeš se baviti nakon istih i da li si uvek u sebi osećala da imaš energiju da pokreneš studente i povedeš ih u borbu za bolje sutra?

S obzirom na to da sam treća godina fakulteta i da imam 21 godinu moja maštanja i želje od početka studija pa do sada su se milion puta promenile. Od toga da želim da se bavim istraživanjima, političkim marketingom do akademskog rada, političke analize itd. Svaka od tih želja je uvek pratila aktivizam, jer ne mogu da ceo dan na fakultetu ili na poslu učim o demokratiji i zalažem se za određene vrednosti, a da gledam kako moja zemlja propada u autoritarizam.

Iskreno, nisam mislila da imam energiju da pokrenem studente, čak ni tada kada sam to stvarno uradila. Samo sam pratila svoje emocije i uradila ono što je meni u tom trenutku bilo najsmislenije. Naravno, ne bi imalo efekta da sam bila sama u tome, u tom trenutku su se mnogi studenti osetili kao ja samo im je nedostajao neki poziv za akciju. Mnogo sam zahvalna što sam okružena entuzijastičnim, mladim i pametnim ljudima u koje imam poverenja da će u svakom trenutku da se bore za bolje sutra. Oni mi pružaju energiju i nove ideje i bez te ekipe ljudi ništa ne bi bilo moguće. Volela bih da ih je više, krug se polako širi novim mladim ljudima, posebno brucošima sa kojima se trenutno borimo da povratimo demokratiju u studentski parlament Fakulteta političkih nauka.

Ne mogu da ceo dan na fakultetu ili na poslu učim o demokratiji i zalažem se za određene vrednosti, a da gledam kako moja zemlja propada u autoritarizam

Da li je program na Fakultetu političkih nauka prilagođen aktuelnim političkim dešavanjima u Srbiji? Možeš li i imaš li gde da primeniš znanje stečeno tokom studija?

U većini slučajeva jeste. Profesori su veoma zainteresovani da uzimaju aktuelne političke primere i na taj način razvijaju kritičko mišljenje, ali retko kad pružaju lični primer svog angažmana da to što uče studente zapravo i primene u praksi. To je ono što nam fali i što meni smeta.

Vrlo je interesatno biti student FPN-a u ovakvoj političkoj situaciji. Imam utisak kao da živimo u paralelnom univerzumu. Takav utisak imama kada, na primer, čitam o odlikama autoritarnog režima i kada mogu sve da prepoznam u trenutnoj vladavini Srpske napredne stranke. Znanje primenjujem najviše u svakodnevnom razgovoru sa ljudima sa ciljem da im objasnim da mi živimo školski primer autoritarne države i da je neophodno da se osvestimo i borimo za demokratiju.

Postoji veliko nepoverenje prema politici koje razumem i svesna sam odakle dolazi, ali mi je vrlo važno da prestanemo da politiku gledamo kroz postupke nesavesnih i loših političkih lidera koji su trenutno na vlasti, već kroz ono što mi možemo da uradimo da poboljšamo politički život. Prvi korak ka tome je smena trenutne autoritarne vlasti.

Vrlo je važno da prestanemo da politiku gledamo kroz postupke nesavesnih i loših političkih lidera, već kroz ono što mi možemo da uradimo da poboljšamo politički život.

Foto: Nova S

Bila si inicijatorka za kreiranje organizacije “Studenti protiv nasilja”. Šta su za tebe značili protesti “Srbija protiv nasilja”, a šta misliš da su značili za ljude u ovoj zemlji? Šta su nam ti protesti, na kraju, pokazali?

Za mene je taj protest značio definitivno i odlučno usmerenje ka tome da dam sve što je u mojoj moći da svoju državu učinim normalnim mestom za život. Smatram da se tada desila velika prekretnica u našim životima kao građana Republike Srbije i da smo shvatili da se definitivno ne možemo osloniti ni na koga osim na sebe same. Uverili smo se u to da institucije definitivno ne funkcionišu i da je vreme da kao građani preuzmemo stvari u svoje ruke. To, po mom mišljenju, prvenstveno treba da urade mladi i studenti ako žele da ostanu u našoj zemlji.

Sa kolegama studentima si bila vrlo aktivna u dešavanjima nakon parlamentarnih i lokalnih izbora održanih 17. decembra. Jedan od vaših zahteva je bio da se revidira birački spisak, šta misliš da je potrebno uraditi kako bi se taj birački spisak potpuno uredio?

Tako je. Nakon tih protesta birački spisak se kao tema našao u preporukama CRTE, Proglasa, pa i Rezolucije Evropskog parlamenta i ODIHR-a. Zapravo, ODIHR je preporuku u vezi čišćenja biračkog spiska konstantno predlagao još od 2012. godine, međutim, i dalje se ništa povodom toga nije preduzelo. Smatram da birački spisak može da se očisti i revidira do narednih izbora, ali fali političke volje za to. Takođe, u tom procesu, po meni, treba da učestvuju vanstranački eksperti i civilno društvo, kao i međunarodna zajednica.

Uverili smo se u to da institucije definitivno ne funkcionišu i da je vreme da kao građani preuzmemo stvari u svoje ruke.

Pored toga, potrebno je utvrditi odgovorne za manipulaciju biračkog spiska, a to su pre svega Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i Ministarstvo unutrašnjih poslova, kao i pojedine lokalne samouprave. Međutim, mi već svedočimo procesu manipulacije biračkim spiskom i prebacivanju fantomskih birača. S obzirom da pored svih preporuka i pritisaka i dalje nema političke volje da se ovaj problem reši, potrebno je da kao građani stvari preuzmemo u svoje ruke. To znači da, ako smo vlasnici stana proverimo da li je neko prijavljen na našu adresu i podnesemo zahtev za odjavljivanje, kao i da, ukoliko primetimo aktiviste SNS kako sa paralelnim biračkim spiskom idu po zgradama i proveravaju ko gde živi, istim ne dozvolimo da vršljaju po našim zgradama.

U komentarima ispod objave na našoj Instagram stranici u kojoj smo te proglasile ženom meseca naišla sam na komentar koji je napisala Dženet Koko – ”BorbEMA” što te jasno definiše kao simbol neprestane borbe sa sistemom i aktuelnim dešavanjima. Kako ti vidiš aktivizam i borbu za jednakost i koji su tvoji lični ciljevi koje želiš u toj borbi da postigneš?

Veoma mi je teško da reflektujem sve što se izdešavalo u mom životu, posebno nakon majskih tragedija i protesta. Ovo je vrlo intenzivan period za mene u kom se stvari dešavaju veoma brzo i gde sebe često pronalazim u osećaju nestrpljenja, anksioznosti, besa, razočarenja, ali i uzbuđenosti, nade, entuzijazma. Aktivizam je jedan emotivni rolerkoster koji, kada jednom uđeš u njega, ne prestaje da bude takav. Ali svi pozitivni komentari, poruke podrške i zagrljaji ili stisnute pesnice u vazduhu me vraćaju na moj istinski, autentičan razlog mog aktivizma, a to je da, pre svega ja budem promena koju želim da vidim, a onda i da toj promeni doprinesem u društvu.

naslovna fotografija: @kostafotograf