Kada govorimo o velikim inovacijama i izumima, uglavnom se prvo setimo muških imena poput Nikole Tesle, Aleksandra Bela ili Tomasa Edisona. Njihovi doprinosi su neosporno značajni, ali istovremeno, mnogi izumi koji su revolucionisali naš svakodnevni život potekli su iz briljantnih umova žena. U ovom tekstu osvetlićemo deset izuzetnih izuma koje su kreirale žene, a koji su promenili način na koji živimo, radimo i komuniciramo. Od brisača za vetrobranska stakla do bežične tehnologije, ovi inovativni doprinosi su pravi dokaz ženske genijalnosti i upornosti.
Meri Anderson – brisači za vetrobranska stakla
Američka preduzetnica i inovatorka, Meri Anderson, rođena je 1866. godine u Alabami, a preminula 1953. u Tenesiju. Najpoznatija je po pronalasku brisača za vetrobranska stakla, bez kojih danas ne možemo da zamislimo većinu vozila. Ipak, uprkos njegovom značaju, Anderson nije uspela da unovči svoj izum.
A kako je došla do istog? Tokom boravka u Njujorku 1902. godine, dok se vozila tramvajem po snežnom vremenu, primetila je kako vozač mora da zaustavi vozilo i nagne se kroz prozor kako bi očistio sneg sa stakla. Po povratku kući napravila je skicu uređaja kojim bi vozači mogli iznutra da očiste staklo. Već sledeće godine, prijavila je patent za svoj izum i dobila ga. Međutim, zbog nerazvijenosti automobilske industrije, njemu tada nije data odgovarajuća vrednost. Tek nakon 1920. godine, kada je patent istekao, brisači za vetrobranska stakla postali su standardna oprema u automobilima.
Margaret Najt – papirne kese sa ravnim dnom
Margaret Najt, poznata i kao „ženski Edison“, bila je darovita američka inovatorka. Rođena je 1838. godine u Jorku, a preminula je 1914. Tokom svog života imala je preko 20 patenata na različite izume, uključujući mašine za rezanje, uređaje za sklapanje i mašine za brojanje, ali je njen najpoznatiji izum mašina za pravljenje papirnih kesa sa ravnim dnom.
Tokom rada u jednoj fabrici za izradu papirnih kesa uočila je da su te kese bile jako slabe i nestabilne, što ju je navelo na duboko razmišljanje. Iako su kese sa ravnim dnom i tada postojale, bile su skupe i nepristupačne mnogima, jer su ručno izrađivane. I tako je 1868. godine Najt izumela mašinu koja automatski seče, savija i lepi papir kako bi napravila vreće sa ravnim dnom. Tri godine kasnije dobila je patent za svoju mašinu, ali pre toga jedan muškarac je pokušao da ukrade njenu ideju smatrajući da jedna žene nikako nije mogla da kreira tako nešto. Margaret je pred sudom ipak uspešno dokazala da je ona prava izumiteljka mašine.
Bet Nismit Grejam – tečni korektor za papir
Bet Nismit Grejam bila je sekretarica i izumiteljka iz SAD. Rođena je 1924. godine u Dalasu. Pošto je radila kao sekretarica, često je morala da koristi pisaću mašinu. U to vreme, greške prilikom kucanja ispravljale su se pomoću trake za brisanje, što je bilo nezgrapno i neefikasno. Inspirisana umetnicima koji su svoje greške na platnima ispravljali bojenjem preko njih, Bet je počela da eksperimentiše sa različitim formulama bele boje koje bi se mogle koristiti za prekrivanje grešaka na papiru.
Prvi tečni korektor napravila je u svojoj kuhinji 1956. godine, koristeći mešavinu tempere i drugih sastojaka. Nazvala ga je Mistake Out. Nakon 2 godine usavršavanja, dobila je patent i osnovala Mistake Out Company, kasnije preimenovanu u Liquid Paper Corporation i tako je proizvodnja prešla iz njene kuhinju u profesionalnu laboratoriju. Nakon uspeha kompanije, Grejam je osnovala i fondaciju za pomoć ženama u poslovanju i umetnosti.
Melita Benc – papirni filter za kafu
Jedna nemačka domaćica, Melita Benc, značajno je unapredila način pripreme kafe. Rođena je 1873. godine u Nemačkoj u preduzetničkoj porodici. Krajem 19. i početkom 20. veka, kafa se uglavnom pripremala tako što se kafa kuvana u vodi cedila kroz metalne filtere i platno. Međutim, ovi metodi su često ostavljali talog u kafi, što je Meliti smetalo i podstaklo je da eksperimentiše sa različitim materijalima kako bi našla najbolji način za filtriranje kafe. Jednom prilikom je uzela list iz školske sveske svog sina i stavila ga u limenu šolju sa probušenim rupama. Te iste 1908. godine, dobila je patent za svoj izum i osnovala kompaniju pod nazivom Melitta. Ta porodična kompanija je danas još uvek globalni lider u industriji kafe i opreme za pripremu kafe.
Džozefina Kokrejn – mašina za pranje sudova
Džozefina Kokrejn je američka inovatorka, rođena 1839. godine, možda nam je najviše olakšala obavljanje kućnih poslova. Kako je volela da se druži i često priređuje večere svojim prijateljima, bila je frustrirana načinom na koji su njeni skupoceni porcelanski tanjiri bili ručno prani, što je često i dovodilo do njihovog oštećenja. Takođe, pranje sudova je smatrala zamornim i neefikasnim poslom. Shodno tome postoje navodi da je izgovorila sledeću rečenicu – Ako niko drugi neće da izmisli mašinu za pranje sudova, uradiću to sama!
Tako je i bilo. Dizajnirala je mašinu u šupi iza svoje kuće i zatim je konstruisala uz pomoć mehaničara Džordža Batersa. Dobila je patent 1886. godine, a prvi put je prikazala svoju mašinu na Svetskoj izložbi u Čikagu 1893. godine, gde je i dobila nagradu za najbolje mehaničko izlaganje. Osnovala je kompaniju Garis-Cochran Manufacturing Company koja je kasnije postala deo kompanije KitchenAid, koja je sada u vlasništvu Whirpool Corporation. Prve mašine za pranje sudova bile su pretežno namenjene hotelima i restoranima zbog svoje veličine i cene. Tek kasnije, šezdesetih godina 20. veka, postale su pristupačnije za domaćinstva.
Hedi Lamar – bežična tehnologija
Hedi Lamar, rođena 1914. godine u Beču, bila je poznata holivudska glumica, ali i talentovana izumiteljka. Tokom Drugog svetskog rata, zajedno sa kompozitorom Džordžom Antejlom, razvila je sistem za radio komunikaciju sa frekventnim skakanjem. Ova tehnologija je prvobitno bila namenjena za torpeda kako bi se sprečilo ometanje i prisluškivanje. Njihov patent je registrovan 1942. godine pod nazivom Tajni komunikacioni sistem.
Iako njihov izum nije odmah bio primenjen u vojnoj tehnologiji, kasnije je postao osnova za razvoj mnogih bežičnih komunikacionih sistema uključujući Wi-Fi, Bluetooth i GPS, koji se danas koriste u svim domovima, kancelarijama, školama, kafićima, aerodromima i mnogim drugim mestima. Dakle, taj Wi-Fi na kojem ste trenutno direktna je posledica izuma jedne holivudske glumice.
Florens Parpar – moderni električni frižider
Florens Parpar je još jedna u nizu američkih inovatorki, koja je rođena 1873. godine. Iako ona nije prva patentirala frižider, njen doprinos razvoju modernog električnog frižidera bio je ključan za evoluciju ovih uređaja. Pre nego što je ona 1914. godine patentirala moderni električni frižider, ljudi su koristili ”ledene kutije” koje su uz pomoć prirodnog leda i mnogih toksičnih gasova hladili hranu. Njena inovacija je omogućila široku primenu frižidera u domaćinstvima širom sveta, značajno poboljšavajući kvalitet života i čuvanje hrane.
Alis H. Parker – gasna peć
Alis H. Parker, afroamerička pronalazačica, rođena je 1895. godine u Nju Džerziju. Pohađala je Univerzitet Hauard, gde je stekla obrazovanje koje joj je pomoglo da razvije svoje inženjerske sposobnosti.
Podsticaj da dizajnira prvu gasnu peću za nju je bio to što klasični kamin na drva i ugalj nije bio dovoljan da zagreje njen dom. Njen patent je registrovan 1919. godine i kasnije je poslužio kao osnov za razvoj savremenih sistema centralnog grejanja. Osim što je efikasniji, on je i sigurniji jer je smanjio rizik od požara i zagađenja vazduha unutar zgrada.
Marion Donovan – jednokratne pelene
Marion Donovan je bila američka izumiteljka, koja je rođena 1917. godine u Indijani. Završila je engleski jezik na koledžu Rozmont u Filadelfiji. Po završetku studija radila je kao urednica u modnom časopisu Vogue, a paralelno je radila i za Harper’s Bazaar. Posle Drugog svetskog rata se udaje, daje otkaz i seli u Konektikat, gde se posvećuje porodici i domaćinstvu.
Na izum jednokratnih pelena 1946. godine podstaklo je rođenje njenog prvog deteta. Bila je nezadovoljna tradicionalnim pelenama koje su curile i zahtevale puno pranja. Prvobitno je osmislila ”omot” za pelene koji je napravila od najlonskog padobranskog platna pričvršćenog za pelene zihernadlama i time rešila problem curenja. To ju je inspirisalo da dalje razvije koncept jednokratnih pelena za koje dobila patent 1951. godine. Iako je svoj izum nudila mnogim proizvođačima, oni su tvrdili da za tako nešto neće naći kupce, pa je sama krenula da ih proizvodi. Međutim, ubrzo svoj patent prodaje za milion dolara preduzeću za patente Keko. Pelene za jednokratnu upotrebu prve je počeo masovno da proizvodi Viktor Mils 1961. godine za kompaniju Procter & Gamble pod nazivom Pampers.
Elizabet Megi Filips – Monopol
Elizabet Megi Filips, rođena 1866. godine u Ilinoisu, bila je spisateljica, sekretarica, novinarka, aktivistkinja za ženska prava i socijalne reforme. Ona je 1904. godine patentirala svoju društvenu igru pod nazivom The Landlord’s Game. Cilj ove igre je bio da pokaže negativne aspekte monopola u ekonomiji, jer monopol nad zemljištem obogaćuje vlasnike zemljišta na štetu stanara. Igra je imala dva seta pravila – jedan u kojem samo neki igrači zarađuju bogatstvo, i drugi u kome svi zarađuju, što je trebalo da pokaže prednosti zajedničkog vlasništva. Međutim, Čarls Darou je 1935. godine neznatno izmenio pravila igre i pod nazivom Monopoly je prodao kompaniji Parker Brothers. Ta kompanija je kasnije kupila prava i za The Landlord’s Game od Megi, ali je Monopol ipak stekao veću popularnost i postao sredstvo za razonodu u skoro svakom domaćinstvu širom sveta.
Genijalke uprkos svemu
I pored toga što znamo da su žene imale jako malo prava krajem 19. i početkom 20. veka, one su svojim izumima značajno doprinele unapređenju svakodnevnog života. Inovacije kao što su jednokratne pelene Marion Donovan, sistem brisača vetrobrana Meri Anderson, moderni električni frižider Florens Parpar, kao i mnogi drugi, svedoče o njihovoj sposobnosti da prepoznaju probleme i pronađu praktična rešenja koja su transformisala domaćinstva i industrije.
Mnoge žene izumiteljke suočavale su se s velikim preprekama tokom svog života, a priznanje za njihov rad često je dolazilo tek posthumno. Njihovi doprinosi su neretko bili i pripisivani i prisvajani od strane muškaraca. Ko zna koliko još značajnih inovacija su osmislile žene, ali mi nikada nećemo saznati za njih zbog istorijske diskriminacije i predrasuda. Ove neispričane priče o ženskoj kreativnosti i genijalnosti podsećaju nas na potrebu za ravnopravnošću i inkluzivnošću svih ljudi, kako bi se osiguralo da svi talenti budu prepoznati i jednako vrednovani, bez obzira na pol, rasu, godine i mnoge druge različitosti.