Odsjaj novogodišnjih lampica kao da svake godine budi potrebu za rekapitulacijom poslednjih 12 meseci. Čemu smo svedočili, šta smo doživeli i preživeli, gde smo napredovali ili nazadovali?
I ove godine se ženama govorilo: Javi se kad stigneš; Nemoj sama, mračno je; Ko te prati kući… Ipak, govorile smo i mi, žene, i to kroz revoluciju. I možda je ova godina bila godina laži, spletki i poskupljenja, ali etiketa koju najpre zaslužuje je – godina ženske solidarnosti.
Iste one žene koje se sa razlogom plaše mraka su svetlima zapalile grad i solidarno prošetale ulicama kojih bi se noću klonile. Njihov bunt probudio je oštar masovni kritički narativ prema režimskim medijima. Izbrisale su prototip žene sa krpom i metlom u rukama i dale glas preduzetnicama. I mnogo toga još. Ovde ne postoje velike i male borbe – svaka je borba velika i jednako važna. Potrudićemo se da istaknemo samo neke koje su ove godine dokazale da je revolucija ženskog roda. Ali pre toga: Žene, HVALA VAM!
Žensko ujedinjenje preko 40 nevladinih organizacija
Godina je otpočela ujedinjenjem aktivistkinja i članica preko 40 nevladinih organizacija koje su pozvale institucije da od 2022. savesno i odgovorno postupaju kada je reč o sprečavanju i suzbijanju svih oblika nasilja prema ženama i devojčicama. Udružene žene iz Bosne i Hercegovine, Srbije i Crne Gore zahtevale su zaštitu preživelih, hitno postupanje i adekvatno kažnjavanje počinilaca.
Akcija se odvijala pod parolom: Svaki minut je važan! Postavljeni su peščani satovi ispred institucija u Beogradu, Vranju, Sarajevu, Podgorici i Nikšiću, koji institucijama poručuju da neodgovorno postupaju. U Vlasotincu, Nišu, Kotoru, Banjoj Luci i Mostaru aktivistkinje su podelile stikere sa istom porukom.
Naš zahtev je da 2022. godina bude godina kad su institucije svojim radom zaslužile poverenje žena jer su im verovale, zaštitile ih, sprečile ponavljanje nasilja i adekvatno kaznile počinioce, objavio je Autonomni ženski centar u januaru na svom zvaničnom sajtu. Sada, na kraju 2022, da li zaista možemo da kažemo da su institucije zaslužile poverenje žena? Ili su nas pak iznova razočarale?
Porođaj nije za sve divno iskustvo – i sada to kažemo naglas
Milica Filipović iz Šapca u januaru je putem svog Facebook profila podelila iskustvo sa indukovanim pobačajem u GAK “Narodni front”. Osim što je alarmirala javnost o problemu o kojem se prethodno nije uopšte javno razgovaralo, Milica je pokrenula i Fejsbuk grupu koja povezuje žene sa iskustvima akušerskog nasilja. Usledio je niz reakcija među kojima i javni poziv žrtvama ginekološko-akušerskog nasilja od strane pravnica Marine Mijatović, Ivane Soković Krsmanović i Jelene Stanković. Time je osnovan prvi pravni tim za borbu protiv akušerskog nasilja u Srbiji.
U septembru, ovaj pravni tim sprovodi prvo istraživanje u vezi sa akušerskim nasiljem u Srbiji. U istraživanju je učestvovalo preko 200 žena, a rezultati su pokazali da su ispitanice iskusile 16 vrsta nasilja tokom različitih medicinskih tretmana u ginekološko-akušerskim ustanovama.
Dva meseca ranije, javnost je uzburkala ispovest Dragane Pandurević Jovović, glavne urednice portala zadovoljna.rs, koja je detaljno opisala svoje iskustvo sa akušerskim nasiljem koje je doživela u porodilištu “Dragiša Mišović”. Nakon ovog teksta, pokrenuta je peticija za omogućavanje besplatne pratnje na samom porođaju. Peticiju je potpisalo preko 75 hiljada ljudi. Podsetimo, pratnja porodiljama je bila omogućena, ali u periodu pre pandemije.
Verujemo Danijeli Štajnfeld
U dva navrata, tokom februara meseca, ispred Jugoslovenskog dramskog pozorišta i Zvezdara teatra održani su protesti podrške glumici Danijeli Štajnfeld. Naime, u ta dva pozorišta prikazivale su se predstave u kojima glumi Branislav Lečić. Proteste je organizovao aktivista Miloš Urošević, u saradnji sa predstavnicama feminističke inicijative Verujem ti i feminističkog kolektiva Ženska solidarnost.
Pored mnogih koji su glumici pružili podršku izlascima na proteste ili reagovanjem onlajn, određene kolege i koleginice su to učinile i odbivši da igraju sa Lečićem do daljnjeg. Ipak, Branislav Lečić je sada ponovo stalni član ansambla Narodnog pozorišta.
''Jedna milijarda'' ustala u Bujanovcu i Vranju
Globalna kampanja Jedna milijarda ustaje protiv rodno zasnovanog nasilja nad devojčicama i ženama održana je u Vranju i Bujanovcu sredinom februara u organizaciji Odbora za ljudska prava Vranje, a u partnerstvu sa Građanskim inicijativama.
Moto ove kampanje bio je: Plesom protiv nasilja. Pedesetak aktivistknja Odbora, Udruženja Romkinja Bujanovac i OCD BeYond nosile su transparente sa porukom na srpskom, albanskom i romskom Nasilje nije ljubav, Devojke menjaju svet i plesale u centru Vranja i Bujanovca.
Petodelni serijal posvećen emancipaciji žena
Nedostatak javne diskusije na temu rodne ravnopravnosti u Srbiji podstakao je Miu Bjelogrlić da režira petodelni dokumentarni serijal Ona se budi.
Bila mi je želja da napravim emisiju koja će biti dostupna i razumljiva svima, koja će po prvi put otvoriti neke teme koje su u ovom društvu tabu ili o kojima, još gore, niko i ne razmišlja – izjavila je tada autorka.
Tako se serijal bavio odnosom društva prema ženi kao majci, kao osobi na rukovodećoj poziciji, kao društveno angažovanoj osobi, ali i načinima na koje su se te uloge menjale u poslednjih pet decenija. Serijal je okupio žene iz raličitih sfera i svaka od njih je iskreno govorila o izazovima sa kojima se suočavala u svom profesionalnom i privatnom životu samo zato jer je – žena.
Uz kakve stihove se veselimo?
Kazni me, kazni; Robinja sam tvoja; Za nju je tip da je psuje i bije… Ovakvi stihovi ne smeju da deluju bezazleno ni uz čašu vina, pa ni dve-tri. Kada je reč o nasilju, ništa ne sme da bude bezazleno, a na to nas je podsetila Ana Ninković, studentkinja Fakulteta dramskih umetnosti Univerziteta u Beogradu, i to svojim ispitnim radom Nasilje nad ženama u domaćim pesmama.
Nakon što je rad javno objavljen, pokrenuta je rasprava o motivima nasilja nad ženama u porodično-partnerskom odnosu koji se često mogu naći u domaćim numerama narodne, zabavne i rep muzike.
Slučaj seksualnog nasilja u Konjičkom klubu MBM
Nakon još jednog serijala ispovesti žena koje su preživele seksualno nasilje, ovaj put u Konjičklom klubu MBM u Barajevu, uhapšen je Miloš Đurić, šezdesetosmogodišnji kaskader i instruktor jahanja. On se tereti da je od 2010. do 2021. izvršio krivična dela silovanje, silovanje u pokušaju i pet krivičnih dela nedozvoljene polne radnje nad polaznicama njegove škole jahanja.
Katarina Šolaja prva je javno progovorila o nasilju koje je preživela tokom treniranja jahanja u ovom konjičkom klubu. Nakon njene ispovesti objavljene u dnevnom listu “Blic”, istupile su i druge preživele javno govoreći o nasilju koje je nad njima vršio Đurić. Ubrzo nakon objave ovih članaka, Đurić je uhapšen.
Bio je ovo još jedan važan momenat ne samo u borbi protiv nasilja prema ženama, već i u borbi da se o ovakvim temama glasno progovori i da se osobe koje trpe neki vid nasilja ohrabre i osnaže da isto prijave.
Žena rađa i revoluciju
Krajem septembra, nakon objave intervjua sa serijskim silovateljem, ispred sedišta redakcije Informera, na čijem je sajtu i YouTube kanalu intervju plasiran, započeti su istorijski protesti za prava žena. Organizacija “Ženska solidarnost” pozvala je građanke i građane da svojim prisustvom poruče da nasilnicima nije mesto u medijima, već u zatvoru. Na poziv se odazvalo više hiljada građana.
Nakon pet protesta, niza reagovanja novinarskih udruženja i odluke Saveta za štampu da je u pomenutom intervjuu prekršeno čak šest tačaka Kodeksa novinara Srbije, sporan sadržaj je uklonjen sa sajta Informera. Nažalost, i dalje je dostupan na YouTube kanalu ovog medija, kao i na portalima Alo i Blic. Borba nije gotova, ali je revolucija započeta i započela ju je žena.
Od anonimne ankete do suspenzije
Nakon što se na društvenim mrežama pojavio veliki broj svedočanstava o nedoličnom ponašanju docenta Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu (svedočanstvna su prethodno prikupljena putem anonimne ankete), javnost se suočila sa još jednim slučajem seksualnog uznemiravanja u obrazovnim institucijama u Srbiji.
Lično sam imala iskustvo sa dotičnim gde me je na konsultacijama uhvatio za butinu pri čemu je aludirao na to da se na mom radu koji sam donela naziru muški i ženski polni organ, izjavila je tada jedna od studentkinja ovog fakulteta za N1.
Nakon informacije o pokretanju postupka protiv docenta, isti je suspendovan sa te funkcije na fakultetu i ostaće tako do okončanja postupka.
U iščekivanju prava za mame preduzetnice
I preduzetnice su mame. Ipak, one još uvek nemaju pravo na pun iznos naknade u toku trudničkog odsustva, kao ni obavezno socijalno osiguranje u toku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta. Majke preduzetnice koje žele da nastave poslovanje dobijaju samo 50% naknade od države za trudničko odsustvo. Za rođeno treće i svako naredno dete one nemaju pravo na odsustvo u trajanju od dve godine kao zaposlene žene, već samo na godinu dana. Pored svega toga, majke preduzetnice ne mogu ni da prenesu pravo odsustva sa rada radi nege deteta na partnera, kao što to mogu zaposlene žene. I tako, umesto da se finansijsko osamostaljivanje žena pospešuje, za mnoge preduzetnice koje žele da zatrudne to osnovno pravo postaje nemoguća misija.
Ipak, ovaj decembar obeležila je lepa vest – najavljene su izmene zakona koji će doprineti boljem položaju trudnica i majki preduzetnica. Videćemo da li će se i koji deo obećanja ispuniti, ali već sada znamo da mamama frilenserkama preti nova faza borbe jer novim zakonom o njihovom poslovanju prava mama frilenserki biće i te kako ugrožena i to na vrlo sličan način na koji su do sada bila ugrožena prava mama preduzetnica.
Ukoliko vas detaljnije zanima ova tema, predlažemo da pratite aktivnosti organizacije Mame su zakon koja se već pet godina zalaže za rešavanje ovog pitanja.
Opraštanje od 2022. i poruka za 2023.
Dve hiljade dvadeset druga godino, toliko si bila izazovna da nismo sigurne da li bi te bilo koja žena na svetu oslovila sa draga. Ipak, dokazale smo da je solidarnost nadnacionalna, nadrasna i nadbarijerna. Kakvi god da su se košmari pretočili u javu – dokazale smo da smo zajedno. Pokazale smo da nismo inkubatori, da nam je stalo do naših prava i da i te kako znamo da podignemo revoluciju.
Ne biramo da bespomoćno jadikujemo nad nedovoljnom emancipacijom žena, već se ponosno i udruženo zalažemo za svoja prava. Zbog toga ne dozvoljavamo da iko kaže da smo jedna drugoj vuk.
Dve hiljade dvadeset treća godino, nadamo se da ćeš zaslužiti epitet draga. I u jedno budi sigurna – tek smo počele i nećemo stati.
