Gotovo špijunski ih krijemo u zadnjem džepu na putu do toaleta, kao da je najveća sramota na svetu da nam neko vidi uložak koji se spremamo da iskoristimo. Taj tabu koji nosimo iz kuće, jer se o menstruaciji pred tatom nikad nije pričalo (opet, sramota), logično se prenosi i na sveopštu stigmu u društvu i medijima.
U maju je obeležen Međunarodni dan menstrualne higijene, ali kada govorimo o menstruaciji, u prvom planu u javnom prostoru je bila polemika izazvana time što će Španjolke, po zakonu, moći da imaju tri slobodna dana tokom ciklusa. Izostala je sa velikih click-bait naslova činjenica da će ove slobodne dane moći da dobiju samo one kojima lekari to odobre.
Nije ni to loše. Ali, to bi trebalo da bude samo početak i vetar u leđa da se radi i na rešavanju problema menstrualnog siromaštva. No, o kakvom je to tačno problemu ovde reč?
O menstrualnom siromaštvu, nemogućnosti stanovništva da sebi priušti proizvode poput higijenskih uložaka, tampona i menstrualnih čašica, retko kad se govori.
Neko je negde rekao – da muškarci imaju menstruaciju, sve bi bilo drugačije. Ulošci bi se delili “džabe”. Stvarnost je potpuno drugačija. Preko 500 miliona žena na svetskom nivou živi u menstrualnom siromaštvu.
Dok za Srbiju nemamo konkretne podatke, jer se menstrualnim siromaštvom ozbiljnije nije bavila nijedna ustanova na nivou zemlje, bližu sliku o stanju u regionu možemo da steknemo na osnovu istraživanja sprovedenog u Hrvatskoj u februaru 2021. godine.
Ono kaže da je trećina žena prisiljena da štedi kako bi sebi priuštila osnovne potrepštine za menstrualnu higijenu, dok čak 10% građanki ove proizvode sebi ne može priuštiti uopšte. A, nakon pandemije i sve veće opasnosti od inflacije, ne treba da čudi ako siromaštvo, a sa njim i menstrualno siromaštvo, u Srbiji postane svakodnevni problemi velikog dela stanovništva.
Na ovom polju svakako uvek ima prostora za pomak zahvaljujući enormnom trudu lokalnih aktivistkinja. Svi smo čitali kako su studentkinje Filozofskog fakulteta u Novom Sadu obezbedile uloške za svoje koleginice, a da je ta inicijativa praćena podrškom i novom inicijativom studentkinja Filozofskog fakulteta u Beogradu. Međutim, ostaje pitanje da li će fakulteti nastaviti sa ovim praksama, kada aktivistkinje završe studije, i kada se potroše sredstva obezbeđena projektom.
Ako na to još dodamo i faktore neadekvatnog pristupa toaletima, pranju ruku i higijenskom upravljanju otpadom, kao i takozvani Pink tax o kojem smo već pisale ovde, jasno nam je da je pred nama veliki put za smanjenje problema menstrualnog siromaštva.
Kao podsticaj da se o ovoj temi informišete još više, te da zajedno načinimo prvi korak u detabuiziranju jedne biološke pojave s kojom se nosi polovina stanovnika i Srbije i sveta, ovog vikenda, 4.juna, s početkom u 17 časova, u Dunavskom parku u Novom Sadu imaćete mogućnost da se upoznate sa radom nevladine organizacije Gender Knowledge Hub, i saznate nešto više o globalnom fenomenu menstrualnog siromaštva.
Tim povodom nastao je i sledeći intervju, a naša saradnica Angelina Popović razgovarala je sa sociološkinjom Višnjom i pedagoškinjom Dušicom koje stoje ispred organizacije Gender Knowledge Hub.
Angelina: Hvala vam puno što ste izdvojile vreme za čitateljke BDW portala. Prvo bih želela da se naše čitateljke malo bolje upoznaju sa vašom organizacijom Gender Knowledge Hub. Opišite nam na koji način radite, i čime se bavite?
Dušica: Iza projekta osvešćivanja stanovništva o menstrualnom siromaštvu stoji Gender Knowledge Hub, odnosno Višnja i ja, i još par osoba u udruženju. Naša organizacija je deo mreže za društveno rodno odgovorno budžetiranje koje čine zemlje zapadnog Balkana i Republika Moldavija – Gender Budget Watchdog Network.
Trenutno svi zajedno radimo na ispitivanju stepena menstrualnog siromaštva u našem regionu, i paralelno krećemo sa kampanjom za smanjenje PDV-a na higijenske proizvode neophodne u toku menstruacije. U svakoj zemlji stopa poreza je drugačija, trenutno je u Srbiji 20 % a mi težimo tome da se ta stopa smanji na 5 %. Od zemalja u regionu, samo u Crnoj Gori je porez veći i iznosi 21 %.
Višnja: Mi smo osnovale Gender Knowledge Hub kao istraživačice i konsultatkinje koje žele da omoguće da se specifična znanja vezana za rod, rodne odnose, rodno uslovljene politike prošire. Uvidele smo neophodnost uvođenja rodnih perspekitva i na našim prostorima i zamislile naš Hub kao Think Thank.
Ideja sa ovim projektom je bila da se pokrene neka regionalna kampanja u okviru mreže, ali je ta mreža važna jer je to zapravo mreža organizacija civilnog društva koje prate reformu javnih finansija, odnosno rodno-odgovornog budžetiranja koje nije toliko popularno, ali je jako važno.
Važno je da mi kao civilno društvo pratimo kako se troši državni novac i kako on doprinosi položaju žena i osetljivih grupa. Zanima nas kako se taj novac troši u odnosu na političke prioritete kao što je natalitet.
Angelina: Možete li da objasnite zašto je odlučeno da cilj kampanje bude 5% poreza na higijenske potrepštine? Zašto da ne budu besplatni?
Višnja: Tih 5% je minimum koji je ustanovila Evropska komisija, tako da se zbog toga i mi fokusiramo na taj broj. Slovenija je uspela da kao deo Evropske unije ovaj porez smanji na 9,5%, a Hrvatska na 13%. Tako da je očekivano da mi možemo spustimo PDV na negde oko 10%.
Mi smo izvukli iz zakona o PDV-u šta je to sve što je oslobođeno PDV-a u našoj državi, i to su jako zanimljivi podaci (npr. avio saobraćaj i pomorski saobraćaj koji nisu higijenska neophodnost).
Ono što je nama zapravo ovde važno, je da se povede razgovor na temu menstruacije, i da to prestane da bude tabu tema. Nama je bitno da ukažemo na rodno slepilo i stalno zanemarivanje žena u javnim politikama i javnim finansijama. Zbog toga nam je bitno da utvrdimo zbog čega se osnovna potreba žena, smatra luksuzom.
Danas se mnogo govori o reproduktivnom zdravlju i to se smatra isključivo ženskom temom, muški pol je isključen iz ovog diskursa. Isto tako trenutno je vrlo vrela tema i tema abortusa, i ženske genitalije, ali se baš retko uzimaju u obzir interesi žena i finansije koje se u tu svrhu koriste, pa smo mi rešile da to malo razdrmamo.
Angelina: Koji su naredni koraci u vašem radu?
Dušica: Naša prva akcija je akcija upoznavanja novosađana i novosađanki sa pojmom menstrualnog siromaštva. Plan nam je da sa našim volonterkama izađemo na ulice, tačnije u Dunavski park i od 17h razgovaramo sa sugrađanima i sugrađankama i pokušamo da im damo što više podataka na ovu temu.
Kako još uvek ne postoje jasni podaci o razmerama menstrualnog siromaštva, smatramo da će ovakvi razgovori biti nešto što će pogurati dalja istraživanja, i podići svest o ovom problemu.
Za tu svrhu pripremljena je anketa sa pitanjima tipa: “Da li ste nekada bili u nemogućnosti da priuštite higijenske uloške?” “Da li ste nekada morale da ostavite uložak mnogo duže, kako ne biste kupovale novo pakovanje?” “Da li ste pozajmljivale novac kako biste kupile uloške”, “Da li ste pozajmljivale uloške” i tako dalje…
Okvirna suma novca potrebna za menstrualnu higijenu na godišnjem nivou:
Nadamo se da ćemo se videti 4.juna, i da ćete imati priliku da se još bolje upoznate sa našim radom, kako bi i vaše čitateljke i čitaoci podigli svest o menstrualnom siromaštvu i posledicama koje ono ima.
Angelina: Da li ćete dalje u ovom projektu uključivati neke organizacije, kako biste ukazale i na problem menstrualnog siromaštva u Romskim naseljima?
Višnja: Svakako, nama je ideja da ova kampanja ide u tri pravca, jedan će se ticati srednjih škola (ovaj deo planiramo da radimo kao partnerke sa udruženjem za mlade BalkanIDEA Novi Sad), kao i obezbeđivanje određene količine higijenskih uložaka od strane grada Novog Sada za romska naselja, ali nam je i bitno da na ulicama razgovaramo sa građankama i građanima o ovoj temi.
Angelina: Kakva je situacija u Srbiji sa institucijama, čitali smo nedavno da je postojala akcija upravo na Filozofskom Fakultetu u kojoj su obezbeđeni ulošci. Ima li još takvih primera?
Dušica: Ono što je bitno da istaknemo je da je ta inicijativa potekla od grupe studetkinja koje su obezbedile sredstva, i da nam čak i za taj svetao primer ostaje da vidimo da li će ga fakultet usvojiti kao svoju incijativu, ili će to smenom generacija biti vraćeno na početak. Čuli smo da se sličan scenario desio i u Beogradu, i u nekim privatnim školama. Nemamo uvid u to koliko su održive ove prakse, ali svakako da su svetli primeri i da će ukazati na neophodnost ovakvih rešenja.
Angelina: Za kraj, recite nam kako mogu čitateljke i čitaoci našeg portala da pomognu u smanjenu menstrualnog siromaštva?
Dušica:: Ono što je nama najveća pomoć jeste deljenje informacija o menstrualnom siromaštvu, kako u online tako i realnom prostoru. Naravno, pozivamo ih da nam se ovog vikenda pridruže u Dunavskom Parku.
One Response