Najvažnije što ćete danas videti: video o indukovanom pobačaju u srpskim bolnicama

Prošlo je tačno čest meseci od kako je Milica Filipović iz Šapca na svom Facebook profilu podelila svoje iskustvo sa indukovanim pobačajem u GAK ”Narodni front”. Taj post videću koju nedelju kasnije i odlučiću da o Miličinom iskustvu napišem kolumnu za Danas. Biće to verovatno najpotresnija kolumna koju sam ikada napisala.

Brzo nakon tog teksta, Milica će biti moja gošća u ”OdaBranoj priči”. Taj razgovor je zasigurno najuznemirujući i najmučniji razgovor koji sam imala prilike da sa nekim javno vodim. U istom periodu, Milica je započela saradnju sa Beogradskim centrom za ljudska prava i pravnim timom sačinjenim od nekoliko pravnica, a sve sa ciljem da skrenu pažnju na ovu problematiku. 

Milica je pokrenula i Facebook grupu putem koje je želela da poveže žene sa iskustvom akušerskog nasilja. Milica je gostovala u medijima pokušavajući da se izbori za svoju i pravdu svih drugih žena koje su prošle isto. Milica je postala moja lična heroina, zbog čega smo joj dali i titulu BDW žene meseca, za mesec februar 2022. godine. 

Milica i njen pravni tim nisu odustali od svoje borbe iako je ona i te kako teška i iscrpljujuća. Nisu naišli na želju za saradnjom niti u samom ”Frontu”, niti na adresama drugih nadležnih institucija, a zanimljivo je da ni brojni medicinski veštaci nisu želeli da učestvuju u procesu istrage ovog slučaja, pa se pojavila potrebe da se angažuju stručnjaci iz inostranstva. 

Sa ciljem da se dodatno alarmira javnost, a samim tim i institucije, Beogradski centar je realizavoa kratak video (uz podršku glumice Svetlane Bojković, Hane Japundžić i glumca Branislava Jevtića) u kojem je u nekoliko scena ilustrovana standardna praksa sa kojom se suočava trudnica koja u poodmakloj trudnoći izgubi bebu i kod koje je indukovani pobačaj jedino rešenje. 

I, dok se u inostranstvu ovaj proces odigrava pod punom kontrolom lekara i medicinskog osoblja, u zasebnoj sobi kako bi i pacijentkinja, ali i druge trudnice bile pošteđene dodatne traume, dok se plod sahranjuje, a majka ima priliku da se od njega oprosti, dotle se u Srbiji sve odvija iza klimavih vrata toaleta, iznad prvljaih wc šolje ili u sobama dok patnju jedne žene posmatra nekoliko drugih trudnica, a na povike niko ne reaguje jer ”mora da boli”.

"Iz njihovih iskustava," piše u zvaničnom saopštenju Beogradskog centra za ljudska prava, "kao i iz razgovora sa zdravstvenim radnicima koji su upućeni u način na koji se pomenuta intervencija u praksi sprovodi na većim klinikama, nesumnjivo proizlazi potreba za podizanjem svesti o važnosti ove teme, za unapređenjem rada pojedinih ginekološko-akušerskih ustanova u Srbiji, kao i za osnaživanjem pacijentkinja, a naročito za njihovim informisanjem o pravima i raspoloživim pravnim sredstvima u slučaju da budu izložene neadekvatnom tretmanu u zdravstvenim ustanovama."
Edukativni materijal za pacijentkinje o njihovim pravima pre i tokom procedure prekida trudnoće u zdravstvenoj ustanovi, kao i o postupcima za zaštitu prava i ustanovljavanje odgovornosti u slučaju njihovog kršenja

Milica je u više navrata istakla da ju je od svega ipak najviše bolelo ophođenje osoblja u bolnici “Narodni front”, osoblja koje ni u jednom trenutku nije pokazalo trunku empatije za ono što se dešava drugom ljudskom biću. A ne zaboravite, to je bolnica u kojoj bi žene trebalo da se osećaju najsigurnije i najnegovanije. Možda u našim mislima i idejama o onome što porodilišta treba da predstavljaju. U Srbiji su ona odavno poprište trauma, verbalnog i fizičkog nasilja, mesto gde se ženama obraćaju sa ”kravo debela” i ”ćuti, kad si se jebala, tad te nije bolelo”. I ne, neću da prekrivam psovku, čitajte onako kako su te žene slušale. Ako ste imale sreće da vaše isksutvo bude bolje i lakše, zahvalite se samo univerzumu, jer ste bili izuzetak, a ne pravilo.

A, ukoliko ste prošli išta slično Milici i hiljadama drugih žena, ne libite se da se javite Beogradskom centru za ljudska prava, jer njihova ideja jeste duga i istrajna borba za bolje uslove u porodilištima. Javite se i Milici, toj modernoj heroini čija snaga zapanjuje. Nemojte ćutati i mislite da ste vi nekako takav tretman zaslužile ili da ste ga na neki način izazvale. Vi ste zaslužulie samo najbolju moguću negu i ništa manje od toga. 

Ne zaboravite na to i ne zaboravite da se borite za svoja prava. Da se borimo zajedno. Dok jednog dana izuzeci ne postanu pravilo, a traume samo deo ružne prošlosti.

Facebook
Twitter
Pinterest
LinkedIn
Email

Pročitajte još

2 Responses

  1. Strašno je sve to, baš strašno. Ali eto, nešto se bar pokrenulo po tom pitanju. Video je odlično predstavio situaciju. I žene koje nisu imale nikakvih problema sa porođajem (sve je proteklo kako treba) imaju traume i negativna sećanja na boravak u porodilištima (i svesno potiskuju to vreme provedeno tamo) a kamoli kad se nešto ovako desi. Žalosno je to jer se tamo rađaju novi životi i to bi trebalo biti najsrećniji period jedne žene započet baš tamo, u porodilištu…

Leave a Reply

Your email address will not be published.