Kako pronalazim vremena za čitanje: 5 trikova za vraćanje u čitalačku kondiciju

Pripremajući se za ovaj post, analizirala sam svoja najranija sećanja u vezi sa književnošću i svojom naklonošću prema ovom vidu umetnosti. Scena u kojoj sedim za stolom na terasi babine i dedine kuće u Kosovskoj Mitrovici, mama je sa druge strane, u ruci joj je kašika kojom pokušava da me nahrani (bila sam jako teška u tom pogledu) i kako bi taj proces olakšala obema, čita mi jednu od bajki ili basni iz knjige ”365 priča”, moja je najranija uspomena na susret sa književnošću. Sećam se vrlo jasno da je prva priča u knjizi bila o princezi na zrnu graška, da je za njom sledilo nekoliko kraćih bajki i basni, a da je među njima bilo i nekih čiji me je sadržaj u to vreme prilično plašio. Ipak, od te knjige se nisam odvajala iako nisam imala više od tri-četiri godine.

Sledeća upečatljiva uspomena vraća me u proleće ’99. godine. U tim ratnim mesecima moja mama je došla na genijalnu ideju da me zaokupira ljubavnim romanima Milice Jakovljević Mir-Jam. Sećam se sa kakvim sam uživanjem čitala te naivne ”ljubiće” smeštene u međuratne srpske palanke, kako sam zbog romana ”Nepobedivo srce” zavolela ime Ninoslav, kako sam sanjala o ljubavi poput onih koje su doživljavale Miličine junakinje, ali i kako sam bila beskrajno tužna čitajući o sudbini ”Male supruge” (možda je baš tada u meni bila rođena mala feministkinja). Iako sam rat u celosti provela u Aleksincu, gde je bombardovanje ostavilo ozbiljne posledice, zahvaljujući maminoj tezi da u životu svake žene postoji period kad treba da sanja o ”ljubavima iz romana”, ja sam uspela da ta tri meseca ne pamtim samo po bombama, već i po knjigama.

Brzo sam prevazišla fazu ”ljubića” i postala sam opsednuta istorijskim romanima. Obožavala sam Slavomira Nastasijevića i pročitala sam njegov kompletan opus do kraja osnovne. Na tragu te ljubavi, u srednjoj sam postala opsednuta Ćosićem i nakon njegovih ”Korena” i ”Vremena smrti” ništa više nije bilo isto. Štaviše, mislim da je ”Vreme smrti” možda i najznačajniji momenat u mom književnom razvoju i da zbog toga tu knjigu i dalje ističem kao svoju omiljenu, odnosno onu koja me je zauvek promenila kao čitaoca.

Studentske dane obeležila je Platonova ”Država”, Makijavelijev ”Vladalac” i Le Bonova ”Gomila”. Čitajući ih ne samo da sam ispunjavala svoje studentske obaveze, već sam osećala kako istinski sebe nadograđujem i kao osobu, ali i kao čitaoca.  Analizirajući sve ove uspomene, shvatila sam da je svaki ključan period mog života obeležio po neki književni naslov. Neverovatno je kako je moja ljubav prema knjizi kroz ceo dosadašnji život bila konstanta i po intenzitetu stabilna. Od početka blogovanja tu ljubav sam materijalizovala u vidu postova posvećenih književnosti, a od marta prošle godine i u vidu književnog kluba. Kada sam pre nekoliko dana shvatila da i u periodu u kojem pripremam svoje dve svadbene proslave, upis na master studije i redizajn bloga povodom njegove devetogodišnjice, ja i dalje uspevam da na dnevnom nivou čitam, pomislila sam kako bi zapravo bilo sjajno da sa vama podelim načine na koje to uspevam. Zašto? Jer je čitanje, poput svih drugih stvari u životu, zapravo samo stvar navike koja, jednom kada se stvori, postane deo rutine bez koje ne možete da zamislite dan. Kako sam i sama umela da budem van čitalačke forme (jer ma koliko voleli knjige to može da se desi) rešila sam da sa vama podelim trikove kojima sam sebe vraćala u kondiciju.

• Brana’s Book Club

Ništa nije tako efikasno uticalo na moju čitalačku disciplinu koliko činjenica da sam prema sebi stvorila obavezu da na mesečnom nivou pročitam zadati naslov i u dogovorenom terminu ga analiziram sa vama. Osećaj obaveze i krivice ukoliko to ne ispunim ovde sam koristila kao svoje pokretače da na dnevnom nivou pročitam makar 15 strana. Kada sam jednom sebe uvela u formu, sve drugo je postalo rutina. Čak i u najhaotičnijim mesecima, kada sam bila primorana da zakasnim koji dan sa diskusijom, znala sam da do nje ipak mora doći i ispunjavala bih svoju slatku obavezu. Zahvaljujući njoj, od marta prošle godine, nije prošao mesec, a da iza sebe nisam imala makar jedan pročitan naslov.

• uspavljuvanje uz knjigu

Ništa ne opusti moj um tako efikasno kao knjiga. U potpunosti fokusirana na njenu radnju, zaboravljam na sve što mi inače odlaže san: obaveze, planove, rokove, ideje. Zbog toga svoj dan umesto uz ekran, završavam sa knjigom u ruci. Tih 20, 30 minuta pred spavanje su sasvim dovoljni da održim svoju čitalačku formu, ali i da sebe odvojim od ekrana telefona ili laptopa i tako na zdraviji način sebe relaksiram. Inače, tezu o efikasnom uticaju knjiga na opuštanje naših moždanih ćelija potvrdila su i istraživanja koja su dokazala da jednočasovno čitanje knjige blagotvornije deluje po naš um u odnosu na jednočasovan spa tretman.

• knjiga pri ruci, svuda i uvek

Ovo je izuzetno važna stavka za sve vas koji nedostatak čitanja opravdavate manjkom vremena. Sigurna sam, ali sigurna da u svom danu imate nekoliko minuta praznog hoda. U mom slučaju to je najčešće vreme provedeno u vožnji ili u periodima između sastanaka. U tim situacijama koristim se dvema metodama: klasičnim ”knjiga u torbu” pravilom ili pak korišćenjem Bookmate aplikacije, koja je posebno dobra za momente vožnje, besomučnih saobraćajnih gužvi ili traženja parkinga. Reč je o aplikaciji koja raspolaže sa više hiljada pisanih i audio knjiga. Ove druge su nam u pomenutom kontekstu važnije jer je sjajno da slušajući ih ispunite vreme provedeno u saobraćaju. Međutim, ogroman izbor pisanih knjiga razlog je više da ozbiljnije razmotrite ovu aplikaciju i koristite je i u drugim okolnostima. Posebno će vam biti lako da postanete deo Bookmate ekipe ukoliko ste korisnik Telenorovih paketa Play Plus, Total 2, Total 4, Total 8, Total 15, Total 30 ili Premium. Naime, u okviru Moj Telenor aplikacije ili portala Moj Telenor korisnici ovih paketa mogu da se odluče za Bookmate kao servis i da ga koriste bez dodatne nadoknade. Za sve druge postpejd i pripejd korisnike Bookmate aplikacija je dostupna kao tarifni dodatak i to po ceni od 499 RSD mesečno (sa porezom). Aplikacija je user-friendly u svakom svom segmentu usled čega je njeno korišćenje i više nego jednostavno. Vrlo lako možete da prilagođavate svetlinu ekrana, font i boju pozadine kako bi vam iskustvo čitanja bilo što prijatnije. Takođe, možete da napravite svoje ”police” sa knjigama i da imate uvid u tuđe. Na kraju, ali nikako zanemarljivo, aplikaciju možete da koristite na telefonu, tabletu i računaru uz lako sinhornizovanje usled čega nastavljate knjigu tamo gde ste stali, bez obzira na uređaj kojim ste se prethodno služili. I upravo tako, knjiga će vam zaista uvek biti pri ruci, odnosno na par klikova od vas i onda više nema opravdanja.

• dnevnik čitanja

Kao neko ko obožava planere, agende i dnevnike raznih vrsta, sebi sam osmislila zanimaciju koja podmiruje ljubav prema svemu navedenom i onu koju osećam prema književnosti. Ime zanimacije je “dnevnik čitanja” u okviru kojeg ispisujem naziv upravo pročitanog naslova, ime njegovog autora, period u kojem je knjiga pročitana, kratak sažetak, meni najupečatljivije citate, ali i sve one zanimljive reference koje su me naterale da dalje istražim određenu temu. Na ovaj način ne samo da se detaljnije bavim knjigom i onim što mi je u njoj bilo najzanimljivije već i sebe odmaram jednom divnom, analognom zabavom. I najlepše od svega, kreiram lepu uspomenu kojoj se već sada rado vraćam i koju ću sa zadovoljstvom ostaviti u nasleđe svojim potomcima.

• izazov #poezijapredspavanje

I za kraj, još jedan izazov, ali nešto drugačije prirode no onaj prvi pomenuti. Ovaj se tiče poezije koja je neopravdano skrajnuta i zanemarena. I moj odnos prema njoj je bio takav sve dok jedne večeri nisam naprasno rešila da pročitam jednu od pesama divne zbirke srpske ljubavne poezije. Užitak koji sam tada osetila naterao me je da započnem jednu od meni dražih Instagram rubrika, odnosno Instagram Story izazov koji prati haštag #poezijapredspavanje. Kada god bih se setila, pred spavanje bih, pored onih standardnih proznih stranica, pročitala i po jednu pesmu, fotografisala bih je i objavila u vidu storija tako pozvavši svoje čitatelje da mi se pridruže. I mnogo njih je to učinilo. Te objave su postale mali rituali koji su me još bliže povezali sa knjigoljupcima među mojim čitaocima zahvaljujući čijim preporukama sam otkrila mnoštvo mladih i vrlo zanimljivih pesnikinja i pesnika. Ljubav prema poeziji je oživljena, a samim tim pronašla sam još jedan način da se što češće i redovnije družim sa knjigom.

Ovo bi bilo mojih pet trikova za vraćanje u čitalačku kondiciju. Sada želim da čujem vaše.

Na koji način vi uspevatae da pronađete vremena za čitanje. Da li preferirate digitalne verzije knjiga ili ste ljubitelji tradicionalnih, štampanih izdanja? I za kraj, otkrijte mi šta to trenutno čitate. Možda me baš vaš predlog inspiriše za jednu od narednih Brana’s Book Club diskusija.

Do idućeg posta, uživajte u čitanju…

fotografija: Branislava Antović Aleksić

_{*ovaj post je urađen u saradnji sa kompanijom Telenor}