Šta sve (ne) znamo o književnosti za decu i mlade: ili nekoliko preporuka za čitanje

Na margini književnosti živi književnost za decu i mlade, često ocenjivana samo kao pragmatična, maloletna i bez estetskih vrednosti. Ovaj oblik književnosti razvija se uporedo sa razvojem građanskog društva i uočavanjem razlika između odraslog čoveka i deteta. Činjenica jeste da ih iskustvo razdvaja i da literatura koju će mlađi čitati mora biti prilagođena njihovom senzibilitetu, interesovanjima i doživljaju sveta. Zanimljivo je da tek sedamdesetih godina prošlog veka počinje ozbiljnije posmatranje ove vrste književnosti, nauka počinje da se interesuje za nju. Naši prostori nisu zaostajali, naprotiv, uporedo sa svetskim razvojem kritičke misli o književnosti za decu, razvijala se i naša književna kritika.

U nastavku dajemo preporuke koje mogu da dokažu da ova posebna vrsta književnosti zaista nije trivijalna.

Sudbina jednog Čarlija, Aleksandar Popović

Lektira koja to neće da bude

Ovo je roman o odrastanju mačka Čarlija, o njegovim avanturama i potrazi za srećom. ”Mali mačak je bio još mali i zato je bio glup, gotovo ništa nije znao” ali je imao sreću da upozna devojčicu Violetu koja ga je udomila. Imati sreću i tražiti je Čarliju nisu bili isti pojmovi. Stoga, mačak rešava da se otisne u svet pun avantura. On veruje da jedino sam može da odredi šta je za njega najbolje, daleko od svog doma i devojčice Violete. Lakoverno misli da se svaka devojčica zove Violeta, a ne zna da je svet prepun ljubomornih i zlih ljudi koji će to ime iskoristiti samo kako bi ga obmanuli i iskoristili. Čarlija povređuju, ali Čarli tako i sazreva. Ipak, odlučuje da ponovo pronađe svoju devojčicu ali to ne biva lako. Na kraju, kada je Čarli uspeo u tome, Violeta nije uopšte više bila devojčica. A on? Ni on nije bio više ono mače koje je devojčica udomila.

Nekada je Sudbina jednog Čarlija bila obavezni deo školske lektire, a malog mačka se verovatno sećaju samo još deca bivše Jugoslavije. Deca koja to više nisu jer su ona baš kao Čarli i devojčica Violeta odavno odrasla.

Autor: Aleksandar Popović veliko ime srpske drame, svojim komadima je doneo ogromne inovacije u srpski teatar.  Često je bio zabranjivan, cenzurisan i marginalizovan. O njemu, kao piscu za decu i mlade, danas se nedovoljno zna i piše.

Beskrajna priča, Mihael Ende

Mašta deci, mašta odraslima

Bastijan je jedan sasvim običan dečak koji se interesuje za ne tako popularne dečje stvari – čitanje. Čitanje ga je spasavalo od druge dece koja su ga maltretirala, od hladnog doma i zamišljenosti i ćutljivosti njegovog oca. No, da bi čitao bile su mu potrebne knjige koje nije imao. Stoga, dečak krade Beskrajnu priču iz knjižare i tako otvara vrata jednog novog, nepoznatog sveta koji krije ova čarobna knjiga. On prvo čita o tom fantastičnom svetu: Zemlji Fantaziji kojoj preti velika opasnost nestajanja, jer njeni delovi jednostavno iščezavaju. Spasiti je može jedino ljudsko dete koje će kraljici Fantazije nadenuti novo ime. Ljudi su prestali da veruju u Fantaziju smatrajući da je to laž, a Fantazija je počela da se pretvara u ništa. Međutim, kada debeljuškasti, naivni, pomalo nespretni dečak Bastijan uđe u knjigu, u taj čarobni svet Zemlje Fantazije, dobija najvažniju ulogu – ulogu spasitelja. Šta će se desiti? Hoće li uspeti da pomogne ljudima u svom svetu (da ponovo maštaju) ali i drugom – svetu Fantazije (da baš pomoću ljudskog maštanja opstane)? Neka to ostane beskrajna tajna, beskrajna bar dok se knjiga ne pročita.

Autor: Mihael Ende jedan je od najpoznatijih nemačkih pisaca za decu. U početku je imao velike probleme da objavi Beskrajnu priču  s obzirom na veliki broj stranica koji nije karakterističan za dečiju književnost. Kada je ipak objavljena, štampana je u dva dela. To je nije sprečilo da dobije velike nagrade i postane kultna knjiga upućena podjednako i deci i odraslima.

Agi i Ema, Igor Kolarov

Usamljenost u crticama

Roditelji nikada nisu imali razumevanja za Agija. Uvek su imali mnogo obaveza, mnogo posla i uvek bi im nova selidba bila u planu. Agi je za to vreme mnogo razmišljao i mnogo gledao kroz prozor. Usamljenost od njega pravi čoveka. Kratke crtice, kojima je roman napisan, govore zapravo o mislima i emotivnom stanju jednog tužnog deteta. Samo roditelji ne znaju za Agijevu tugu jer nemaju vremena, ali zna Ulica hrastova – nova ulica u koju se Agi doseljava.

U toj ulici živi starica Ema – neobična stanarka Začaranog zamka koja ume da vidi, da razume, da ispuni želje, da mašta, da voli, da motiviše. Ona zna da Agi još nije odrastao i zato mu ispunjava sve dečje želje i zamisli. Odrasli veruju da je Ema luda, Ema vidi da Agi još treba da bude dete, dečak želi da ima bar jednog prijatelja. Nova selidba ipak preti da razdvoji drugarstvo Agija i Eme ili možda ipak ne jer će jednog dana Ema samo pokucati Agiju na prozor. Biće da su taj dan imali baš mnogo toga da obave, a to nije moglo da čeka!

Autor: Velika emocija, istančan sluh za opažanje sitnica u svetu, apstraktne misli – Igor Kolarov. Ne bez razloga, ovaj autor je dobio sve velike domaće nagrade u domenu književnosti za decu. Kakve sve nežne rečenice bi on ispisivao da ga prerana smrt nije preduhitrila! Zaista, o tome možemo samo da maštamo. Maštu nam je ostavio u svojim knjigama.

Leto kada sam naučila da letim, Jasminka Petrović

Drugosti

Sofija je tinejdžerka koja leto treba da provede na Hvaru sa svojom bakom. No, u tome nema ničeg uzbudljivog, bar ne za Sofiju jer baka hrče, ide rano da spava i zaista ima dosadne teme za razgovor. Svi drugari letovanje provode na nekim interesantnim mestima, a ona na ostrvu sa svojom bakom i njenom sestrom, dakle, sa dve babe. Nema ni internet, a i da ima, sadržaj i društvo nisu odgovarajući za bilo koju socijalnu mrežu. Da li je možda bilo bolje da je ostala u Beogradu? Sofija ne razume običaje, navike i čudni dijalekat kojim nova sredina govori. Ne shvata snažne emocije svoje bake koja na Hvar dolazi posle mnogo godina. Ali Sofija ima prostora da razmišlja, da čita, sluša muziku, da sanjari. Vreme provedeno na Hvaru je menja jer upoznaje ostrvo, životnu priču svoje bake, rodbinu, složene međuljudske odnose postjugoslovenskog vremena. Daleko od bučnog Beograda leti visoko i shvata da joj je ovaj let doneo najbolje leto i nove, zanimljive, posebne ljude koje drukčije nikada ne bi upoznala.

Autorka: Jasminka Petrović je naša savremena spisateljica, a za roman ”Leto kad sam naučila da letim” dobila je čak tri prestižne književne nagrade za decu i mlade.

Čudo, Rakel H. Palasio

”Ne šali se čudo s čudom”

Avgust Agi nikada nije bio običan dečak i pravo je čudo da je ostao živ nakon rođenja. Njegovo detinjstvo nije prosečno jer je od samog početka imao mnoštvo operacija. Jedino su one mogle da mu omoguće približno normalno funkcionisanje – govor, vid, sluh. Stoga, dečakovo lice je izdeformisano. Agijevi vršnjaci bi, on to najbolje zna, jednostavno rekli da je ružan. Dečak čak nije išao ni u školu, a osnovno obrazovanje stekao je kod kuće. U petom razredu prvi put se upisuje u pravu školu, a škola postaje veliki izazov za sve – Agija, njegovu sestru, roditelje, prijatelje i celu školu.

Knjiga prikazuje sliku Agija iz različitih uglova. Pre svega postoji svet viđen Agijevim očima, ali postoji i svet koji gleda ispitivački, začuđeno u Agija. Te perspektive Agi ne zna, ali ih oseća, a mi ih čitamo. Naravno, najmanje je idealnog jer se Avgust suočava sa nerazumevanjem, vređanjem, suvišnim komentarima. Ipak, dečak uči sebe kako da bude prihvaćen, ali uči i druge da vole, da poštuju, da prihvataju različitosti. Kako? Pa to je Čudo o kome se mora čitati.

Autorka: Spisateljici Rakel H. Palasio ovo je debitantski roman. Danas je u Americi roman ”Čudo” obavezna školska lektira. Ipak su lekcije o prihvatanju drugih najbitnija škola jer sa drugima delimo nešto važno – planetu na kojoj živimo.

 

I za kraj, mala napomena: 
ukoliko na knjizi stoji za koji je uzrast namenjena često čitaoci, oni manji, a bogami i oni odrasli, jednostavno izgube interesovanje za njen sadržaj. Zašto? Mlađi misle da nisu dorasli zadatku, a odrasli opet da su neke knjige prerasli. To je stalna priča ili možda više borba sa kojom se susreće književnost za decu i mlade. Na primer, ”Male žene”, knjiga koja je ponovo aktuelna zbog istoimenog filma koji je nedavno snimljen, može da se pronađe i na dečjem odelenju. Veoma je čitana, no, problem ipak ume da bude upravo njena pozicija odnosno to što se nalazi u odeljku namenjenom najmlađima. Kako onda ubediti ljude da je ipak uzmu? Jednostavno – belim lažima!

-Znate u biblioteci nema dovoljno mesta, pa zbog toga ”Male žene” moraju da stoje na dečjem.
-Ah, pa da, jasno. Sasvim logično. Uzeću onda knjigu!

Ne sudite o knjigama po koricama, ali ni o uzrastu za koji su namenjene.


Kolaži: Nevena Mitrović

Written By

Kristina Topić je studentkinja književnosti. Veruje da ne postoji savršeniji oblik umetnosti od onog koje su reči stvorile. Živi u...

More from Kristina Topić

2 Comments

    • Draga Aleksandra,
      Baš mi je drago da Vam se dopala tema i Kristinin izbor.
      Mislim da ne treba biti previše strog prema mlađim generacijama. Rekla bih da su poprilično samosvesni i napredni. Ovo kažem na osnovu više prilika da govorim pred tim istim generacijama i čujem njihovo stavove. Uvek sam bila prijatno iznenađena.
      Veliki pozdrav šaljem,
      Brana

Leave a Reply to Aleksandra Cancel reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Enter the number *