U suret 12. Beogradskom festivalu igre – izložba fotografija Aleksandra Antonijevića

Pre nešto više od godinu dana, na istom ovom mestu imala sam prilike da vam dočaram i iz svog ugla približim jednu izuzetnu domaću, kulturnu manifestaciju – Beogradski festival igre, tada jedaneasti po redu. Ovog marta ta prilika i čast ukazala mi se iznova. I ne mogu biti srećnija zbog toga. Jer ništa lepše i važnije (pogotovo u Srbiji, gde je svaki sistem vrednosti odavno poljuljan i narušen) od skretanja pažnje na one istinske vredne događaje i ljude koji stoje iza njih. A BFI jeste jedan od takvih. Što najbolje dokazuje broj godina njegovog postojanja (ovog marta napuniće tačno dvanaest) ali i kredibilitet i veličina samih učesnika.

Međutim, još jedan segment ovog festivala zavređuje posebnu pažnju. Reč je o nagradi Vip poziva, koju već petu godinu dodeljuje stručni žiri Beogradskog festivala igre i kompanije Vip mobile, koja je i glavni sponzor ovog događaja. Nagrada je ustanovljena ne bi li se odalo priznanje domaćim plesnim umetnicima koji su izgradili zavidne svetske karijere i na taj način ovdašnjoj publici pružila prilika da upozna ove velikane.

Zašto posebno ističem ovo priznanje? Jer je opšte poznato da smo skloni da previdimo i zaboravimo talente koji potiču iz ove zemlje a koji su uspeli da izgrade ime u svetu. I to ne samo u plesnoj umetnosti, već i u svakoj drugoj. Stoga, nagradu Vip poziva, vidim kao divan i efikasan način da se takva praksa promeni i započne jedna sasvim drugačija tradicija.

Upravo na ovu temu razgovarala sam i sa ovogodišnjim laureatom nagrade, Aleksandrom Antonijevićem, koji je iz Kanade stigao u Beograd, ne samo kako bi preuzeo svoje prizanje, već i kako bi predstavio svoju izložbu autorskih, umetničkih fotografija. Kako mi je sam rekao u razgovoru, koji sam imala prilike da vodim sa njim dan pre otvaranja izložbe, izuzetno mu znači činjenica da će ga kroz nagradu i izložbu domaća publika konačno malo bliže upoznati:

”Iskreno se nadam da je ovo lep početak jednog druženja između mojih fotografija i domaće publike. Neizmerno znači činjenica da će meni bliski ljudi, porodica i moji nekadašnji mentori biti u prilici da budu svedoci čitave ove priče. Ujedno, neizmerno mi je drago što će i domaća publika konačna imati prilike da me malo bolje upozna i što je nagrada zapravo segment Boegradskog festival igre za koji imam samo reči hvale, a za Aju Jung, koja i stoji iza njegove organizacije, reči divljenja.”. 

Inače, Aleksandar je baletski umetnik svetskog renomena i višegodišnji prvak Nacionalnog baleta Kanade, koji je pre pet godina počeo da se profesionlano bavi umetničkom fotografijom. Uspehe koje je ređao na pozornici u svojoj dvadeset i pet godina dugoj baletskoj karijeri (igrao je glavne uloge u većini repertoarskih naslova Nacionalnog baleta Kanade, ali je često nastupao i sa drugim, slavnim inostranim trupama; dobitnik je nekoliko međunarodnih priznanja), zamenio je uspesima na polju fotografije, kroz koju je nastavio da beleži svoju strast prema baletu. Naime, njegovi radovi su tematski isključivo povezani sa igrom, pokretom, ljudskim telom i odnosom koji se stvara između dva ili više igrača. Kako sam ističe poznavanje igre iz ugla igrača, izuzeto mu je pomogla u njenom sagledavanju iz ugla fotografa:

”Igrači na sceni su u određenom smislu dvodiemnzionalni prikaz, baš kao što su i fotografije. Nemamo publiku oko nas već samo ispred nas. Pazimo na svetlo, pazimo na ugao u kojem smo i na to kako se izražavamo kroz pokret. Fotografija na sličan način pokušava da dočara trodimenzionalnu priču na dvodimenzionalan način. Ta zajednička karakteristika za ove dve umetnosti i činjenica da jako dobro poznajem pokrete ljudskog tela dok je u igri i da mogu da predvidim svaki sledeći potez, izuzetno su mi olakšali rad na mojim fotografijama. Verujem da je upravo iz tog razloga pokret toliko vidljiv na njima, što je i karakteristika koji mnogi ističu kao najupečatljiviju kada se prvi put susretnu sa mojim radovima”.

I zaista, neverovatno je kako je Aleksandar na svojim fotografijama uspeo da zabeleži ono što će svaki fotograf istaći da je najteže ”uhvatiti” – pokret. I to pokret svakog mišića i svakog dela tela i lica. Tako zabeležen on je zapravo najvažniji segment priče i najdublja emocija koju je autor uspeo da prenese kroz spoj svog objektiva i modela. Otud i moj prvi i najjači utisak nakon što sam se u petak, 13. marta, premijerno susrela sa Aleksandrovim fotografijama u Galeriji Progres, gde će izložba biti otvorena sve do 21. marta, kada se seli u Novi Sad (tamo će biti izložena u Srpskom narodnom pozorištu sve do 31. marta). 

Inače, izložba je bila i posebna vrsta uvertire u pomenuti Beogradski festival igre, koij će zvanično početi 25. marta, o čemu će takođe biti reči na blogu.

Zato, ne propustite priliku da svratite do Galerije Progres i sebe počastite upoznavanjem sa Aleksandrovim fotografskim radom. Verujte mi, imaćete u čemu da uživate. Kako bih vas dodatno zaintrigirala u nastavku vas čekaju i Jovanine fotografije sa samog otvaranja. Iskreno se nadam da ćete nakon svega ovde viđenog i pročitanog u svoje agende upisati ne samo posetu izložbi već i samom festivalu. A ja mogu samo da vam obećam da se tamo vidimo. Do tada, srdačno vas pozdravljam. Vaša B.

JT__7488JT__7479JT__7498JT__7536JT__7541JT__7478JT__7544JT__7568Aleksandar_Antonijevic_nagrada_Vip_pozivaJT__7594JT__7564JT__7480JT__7619JT__7581JT__7623JT__7578JT__7588JT__7627JT__7558a

ALL PHOTOS BY JOVANA TOMAŠEVIĆ
wearing: shirt: SHEINSIDE; pants: ZARA; bag: LINDEX; shoes: ZARA;
watch: TOMMY HILFIGER; bracelets: ALDO; ring: H&M;
Written By

Thank you for sharing some love! I really appreciate every single word from you!

More from Brana

Izazovi radost – Preporuka: Sajt o kulturi, film & izložba

Rizikovaću da me ”optužite”  da se ponavljam jer sam i u prošlom...
Read More

14 Comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Enter the number *