Kakav je vaš odnos prema prostoru u kome živite? Da li on za vas predstavlja utočište, udobnu i sigurnu zonu ili vam služi samo kao usputna stanica? Da li posedujete svoj dom ili on poseduje vas i koliko ste sebe uložili u njega – u izgradnju, renoviranje, uređenje, održavanje? Kolika je vaša stvarna investicija?
Na razmišljanje o odnosu koji gradimo sa svojim domom inspirisao nas je Tas Careaga, multimedijalni umetnik i vlasnik marketinške agencije Taslab, koji je renovirao baroknu crkvu iz XVI veka u blizini Bilbaoa u Španiji i pretvorio je u kuću u kojoj danas živi. Tas je za BDW odgovorio na nekoliko pitanja koja su nam se vrzmala po glavi i otkrio nam neke od svojih planova za blisku budućnost.
Tas Careaga Irazabal je tridesetsedmogodišnji fotograf, grafički dizajner i dizajner enterijera, skejter, slikar, putnik i osoba koja voli pse. Rođen je u Karakasu, ali se iz Venecuele vratio u Španiju, u Bilbao, odakle njegova porodica vodi poreklo. Sa samo dvadeset godina osnovao je svoju agenciju Taslab, koja se razvijala zajedno sa njim. Zahvaljujući svom poslu, dolazio je u kontakt s različitim prostorima koje je uređivao po potrebi, što ga je navelo na ideju da se baci u potragu za objektom koji će preurediti po svojoj meri i u njemu živeti i raditi.
Nakon nekoliko godina traganja, naišao je na oglas u kome lokalna biskupija u Sopuerti, malom mestu u blizini Bilbaoa, prodaje oronulu crkvu s okolnim zemljištem. Uslov je bio da kupac tu crkvu mora da renovira, što je bila savršena prilika za Tasa. Zajedno sa Carlosom Garmendiom, svojim prijateljem koji vodi arhitektonski studio Garmendia&Cordero, od 2016. do 2019. godine je radio na preuređivanju i prilagođavanju objekta svojim potrebama, vodeći se idejom da intervencija treba da bude što manje upadljiva da bi se očuvao izvorni izgled crkve koliko god da je to moguće. Krajnji rezultat je bio impresivan, Tasova nova kuća (ili Tasova crkva, kako je zovu u Španiji) postala je nezaobilazna tema arhitektonskih i dizajnerskih magazina i prava instagram poslastica.
Prvo što nas ostavlja bez teksta dok gledamo fotografije Tasove crkve jeste veliki, otvoren i veoma svetao prostor, okružen brdima i bujnom vegetacijom. Kada pažnju usmerimo na detalje, zadivljuje nas veliki trpezarijski sto koji je Tas sam izradio, restaurirani nameštaj, umetnost na zidovima, osvetljenje, skejterska rampa u dvorištu i DIY hidromasažna kada na otvorenom. Stari kameni zidovi crkve su zadržani kao osnova na koju se nadovezuju novi elementi. Sačuvana su takođe i ulazna metalna vrata koja predstavljaju kontrast enterijeru u kome dominiraju drvene površine i strukture, kao i veliki broj savremenih umetničkih dela koja odražavaju Tasov identitet i udahnjuju novi život ovoj staroj građevini. Originalna visina crkve je pametno iskorišćena, tako da se kuća sada prostire na tri sprata. Na prvom se nalazi kuhinja otvorenog tipa, na mestu gde se nekada nalazio oltar. Kuhinja se nadovezuje na trpezarijski prostor i dnevni boravak koji izlazi na prostranu terasu. Glavna spavaća soba se nalazi na mezaninu, a soba za goste smeštena je u nekadašnjem zvoniku. Na spratu iznad je prostor koji Tas koristi kao kancelariju, nasuprot koje se nalazi još jedna mala soba do koje je moguće doći jedino pomoću slackline-a koji se nalazi na deset metara visine.
Ono što je najlepše je činjenica da ovaj prostor nije dosegao svoju finalnu formu po završetku arhitektonske intervencije, već se menja i razvija prema Tasovim potrebama i idejama, kako estetski, tako i funkcionalno. S tim u vezi, postavili smo mu nekoliko pitanja na koje nismo pronašli odgovore u njegovim dosadašnjim intervjuima.
Tas Careaga: Skoro svima je drago što je crkva obnovljena
BDW: Imajući u vidu koliko važnu ulogu zvuk i muzika igraju u religijskim objektima, pretpostavljamo da je akustika u crkvi bila impresivna. Koliko ti je ona bila važna u procesu restauracije? Verovatno ti uopšte nije potreban ubistveni sound sistem kod kuće sada, zar ne?
Tas: Akustika je sjajna. Iako mi nije bila najvažnija stvar pri renoviranju, imao sam je na umu. Pošto sam dodao dosta drveta, akustika je sada zapravo još bolja. Što se ozvučenja tiče, imam par studijskih i četiri vintage Sansui zvučnika.
BDW: Jako nam se dopada način na koji si suptilno inkorporirao skejt kulturu u svoj novi dom – da, mislimo na skejtove s religijskim motivima koje vidimo na zidovima. Možeš li da nam kažeš nešto više o tome? Kako si birao ostala umetnička dela koja imaš u kući?
Tas: Vozim skejt oduvek, to je veoma važan deo mog života. Potpuno je ludo što ovi skejtovi imaju religiozne motive jer sam ih imao mnogo pre nego što sam kupio crkvu, tako da su se savršeno uklopili. Što se tiče umetnosti, autori skoro svakog dela su ljudi koje sam upoznavao tokom svog života, tako da je sve veoma lično. Takođe, imam jednu sliku svoje bake i slike i fotografije koje sam sam napravio tokom godina.
BDW: Kako te je prihvatila lokalna zajednica i kako im se dopada to što si staru crkvu pretvorio u svoju kuću?
Tas: Komšije su uglavnom veoma srećne zbog toga, mada postoji jedan par koji smatra da je to što živim ovde izraz nepoštovanja… Ali mi se čini da je skoro svima ostalima drago što je crkva obnovljena i što je na taj način ponovo oživela.
BDW: Postoje li lokalne legende ili priče vezane za tvoju crkvu?
Tas: Postoje neke priče, ali ništa relevantno, ipak je to bila samo mala crkva…
BDW: Koja je tvoja omiljena prostorija i zašto?
Tas: Moj omiljeni deo je sve… Ali ako bih morao da biram, možda bi to bio lounge kod velikog prozora sa bumerang stolicama… Takođe obožavam i tuš na otvorenom i studio!
BDW: Da li ponekad organizuješ dešavanja otvorenog tipa u kući?
Tas: Imam nameru, imao sam jedan koncert pre kovida i gomilu predloga za žurke, ali čekam da se pandemijska kriza okonča i onda bih želeo da radim više stvari poput žurki, kulinarskih večeri i slično.
BDW: Jesi li otvoren za posetioce?
Tas: Pripremam papire za turističku licencu i kada to bude gotovo, iznajmljivaću kuću na noć.
Fotografije: Tas Careaga / @tascareaga
2 Responses
mašta čini svašta .. kreativnost, ideje, inovacije pokreću svet .. a ipak najviše toga je u inspiraciji 🙂
Uradio je neverovatan posao, mada kad su takve građevine u pitanju, nikad ne znam šta da mislim. Kod njih je to sasvim normalno, da nešto što je nekada bila crkva, postane nečiji dom. Valjda zato što kod nas pravoslavaca tako nešto ne bi moglo da se dogodi, teško prihvatam ovakve ideje mada, kao što rekoh, izgleda neverovatno. I sam prostor, a i njegovo uređenje, fenomenalan nameštaj velikih dizajnera, sjajna xenonlight rasveta, a o slikama i da ne govorim.
Svaka mu čast!