Enterijer priča: od promene nameštaja do promene života

Sve je počelo od jednog udobnog Simpo kreveta, čija se specifična narandžasta boja više nije uklapala uz ostatak naše dnevne sobe. Nisam želela da se odreknem njegove udobnosti, ali me je pomenuta nijansa poprilično nervirala. Kako su se Instagram priče nebrojeno puta pokazale kao odličan način da podelim, ali i dobijem korisne informacije, odlučila sam da preporuku za kvalitetnog tapatera potražim upravo tamo. Nekoliko sati kasnije, među brojnim odgovorima, ugledala sam poruku koja je stigla sa profila @restylebysanjapetrovic. Na suptilan način Sanja mi je predstavila sebe i posao u koji je polako ali sigurno ulazila, a koji se ticao restauracije starog nameštaja. Zaintrigirana njenim rečima bacila sam pogled na profil. Nekoliko ”skrolova” kasnije znala sam da će Sanja biti idealan sagovornik na temu ”novog odela” za moj krevet. Međutim, nije mi se samo ta tema motala po glavi. Videvši nekoliko fotografija njenog divno uređenog doma, znala sam da sam na pragu nove ”Enterijer priče”. Tako je i bilo.

Moj krevet je dobio novo ruho u divnoj tamnosivoj nijansi (o čemu sam više napisala OVDE), a Jovana i ja smo dobile priliku da zabeležimo i sa vama podelimo još jednu priču o domu uređenom sa mnogo ljubavi i pažnje. Ta priča svakako mora početi od naše domaćice. Sanja Petrović je po obrazovanju vaspitač ali i menadžer za odnose sa javnošću. Naime, nakon završene Više pedagoške škole upisala je Fakultet za kulturu i medije, i to smer Odnosi sa javnošću. Tako se obrela u svetu marketinga, ali i novinarstva i kulture. Radila je u marketinškoj agenciji, zatim na RTS-u gde je bila deo Muzičke produkcije i vodila je emisiji “7 RTS dana”. Ipak, za sve to vreme njena ljubav prema slikarstvu (u kojem je vrlo, vrlo vešta, u šta ćete se i sami uveriti), dizajnu, uređenju enterijera nije jenjavala. Štaviše, godinama se samo povećavala. A onda je jedno renoviranje porodične kuće u Kraljevu, u koje se upustila zajedno sa svojim suprugom, promenilo sve.

Bilo je to 2014. godine. Renovirali smo kuću u Kraljevu gde smo zatekli mnogo starog, ali kvalitetnog, očuvanog, upečatljivog nameštaja kojeg nismo želeli da se odreknemo. Ipak, bilo je jasno da mu je neophodno osveženje. Zaintrigirala me je pomisao da bih sama mogla da ga restauriram i učinim modernijim, novijim, ponovo ”živim”. Počela sam da istražujem o toj temi, prvenstveno na Instagramu, i pronašla sam pregršt inspiracije, ali i mnogo korisnih informacija. Čak sam stupila u kontakt sa ženama iz inostranstva koje su se bavile restauracijom nameštaja. Od njih sam saznala za chalk i milk boje i tehnike koje se mogu koristiti. Osmelila sam se i samostalno upustila u sređivanje jednog stočića. Nažalost, to ni na šta nije ličilo. Ipak, nisam odustajala. Raspitivala sam se dalje i saznala za radionice na kojima sam mogla da naučim više o ovoj veštini. Upisala sam i završila jednu, drugu, treću radionicu i tako polako, ali sigurno ulazila u svet starog, a novog nameštaja – pričala mi je Sanja dok smo sedele u dnevnom boravku stana u kojem živi sa svojim suprugom Slobodanom i sinčićem Petrom. Stana za kojim su tragali godinama.

Naime, najpre su želeli salonac. Nije me iznenadila ta informacija. Od prvog momenta mog poznanstva sa Sanjom njena pojava i rad asocirali su me na visoke plafone, stilski nameštaj, male balkone i atmosferu koja se vezuje za takve stanove. Ipak, ta potraga nije bila baš uspešna. Suočili su se sa čestom situacijom kada su beogradski ”salonci” u pitanju: nailazili su ili na stanove u izuzetno lošem stanju, baš kao i zgrade u kojima se nalaze, ili na sređene stanove koji su bili izuzetno skupi. Izbor je zato ipak pao na novogradnju. Nakon višegodišnje potrage i obilaska više od 50 stanova, naišli su na stan u koji sada zavirujemo. Oduševljeni njegovom prostranošću, osvetljenjem, rasporedom prostorija, energijom, ali i cenom, krajem 2016. godine konačno su se preselili u svoj današnji dom.

Jedina, uslovno rečeno, mana stana bila je činjenica da se direktno sa vrata ulazi u dnevni boravak. Reč je o tipičnom open space američkom sistemu koji ne podrazumeva postojanje hodnika. U prvi mah Sanji je bilo teško da se navikne na ovakav raspored, zato je aktivno razmišljala o pregrađivanju jednog dela dnevne sobe ne bi li tako dobili hodnik. Svesni da bi time drastično skratili dnevni boravak, Sanja i njen suprug odustali su od te ideje, ali su se zato pozabavili preuređenjem manjeg kupatila koje je smešteno tik do ulaza. Naime, kako stan ima dva kupatila, rešili su da manje kupatilo pretvore u garderober i tako ovaj deo stana ekonomično iskoriste. Zanimljivo je da su svi ventili sačuvani, samo su prekriveni montažnim policama što omogućava da jednog dana ova prostorija ponovo postane kupatilo (odličan savet za sve vas koji imate na umu sličan projekat).

Što se tiče uređenja enterijera – od prvog momenta su znali da žele da izbegnu aktuelnu belu boju i sterilan izgled. Težili su toplim nijansama, ušuškanoj atmosferi i drvetu kao dominantnom materijalu. Samo jedan letimičan pogled na pomenuti dnevni boravak ovog doma jasno pokazuje da su Sanja i njen suprug uspeli u svojoj zamisli. Tu je sve što Sanja ističe kao svoje afinitete kada priča o uređenju enterijera: kitnjasti momenti, zlatna boja, shabby chic detalji. Ipak, vidljivi su i moderni elementi i tragovi industrijskog dizajna koji su stilski bliži ukusu Sanjinog supruga. Tako ovaj dom predstavlja primer uspešnog pomirenja naizgled nespojivih stilova.

Slična je situacija i sa koloritom. Kada posmatramo nameštaj u dnevnom boravku i trpezariji, jasna je dominacija drveta i toplijih nijansi. Ipak, zidovi su svetlosive boje čime je postignut koloritni balans i prostoru je dat moderan prizvuk. Ni u ostalim prostorijama u stanu zidovi nisu beli. Zanimljiva svetloplava nijansa zastupljena je u dečijoj i u spavaćoj sobi. Baš kao u slučaju dnevnog boravka, tako i u pomenutim prostorijama, nijansa zida doprinosi modernijem izgledu te bi ovo mogao da bude još jedan dobar savet za sve vas koji želite da na sličan način osvežite svoj dom.

Kada pričamo o upečatljivim komadima u dnevnom boravku, prvo što ugledate jesu dve plave Emmezeta fotelje. Ako vam deluju poznato to je vrlo verovatno zato što ste istu takvu fotelju u više navrata videli na mom Instagram profilu, ali i na blogu. Krevet koji ih prati napravljen je po Sanjinoj zamisli i koloritno se sjajno uklapa uz tepih koji je poklon iz Pariza. Od detalja pogled najpre privlače slike. Prvenstveno ona na kojoj je prikazan prelep, crni konj, a zatim i slika žene sa rogovima ovna i sa jagnjetom u rukama. Autorka obe slike jeste upravo Sanja (da, ovo je momenat na koji sam vam ukazala još kada sam se na početku priče dotakla Sanjine ljubavi prema slikarstvu) i oba rada imaju svoju simboliku o kojoj mi je Sanja detaljno pričala:

Sliku sa ovnicom uradila sam pre tri godine, u ateljeu jedne svoje prijateljice slikarke. U tom trenutku bila sam bez posla zbog čega se nisam najbolje osećala. Posebno što sam vrlo energična, vredna i što volim da sam među ljudima. Tu svoju potištenost, ali i rešenost da se sa njom izborim, pretočila sam u ovu sliku. Naslikala sam sebe kao ovnicu, s obzirom na to da sam Ovan u horoskopu. Dodala sam sebi jake i teške rogove koji simbolišu  moju snagu, ali i teret sa kojim sam se borila, a onda sam dodala i jagnje koje je simbol moje ranjivosti i nežnosti. Ova slika je bila moj način da se izborim sa svime što me je u tom trenutku mučilo. I uspelo je. Drugu sliku, sliku sa konjem, naslikala sam za svog supruga i poklonila sam mu je za rođendan. Izabrala sam konja jer predstavlja simbol snage, energije, moći, stabilnosti. Upravo sve ono što je i moj suprug za mene.  

Odmah ispod slike ovnice nalazi se prelepa komoda u art deco stilu, ali sa ukrasima koji podsećaju na period secesije. Reč je o komadu kupljenom u jednoj antikvarnici u Beogradu. Pričajući o ovoj komodi vratile smo se na priču o restauraciji nameštaja koja je u međuvremenu postala Sanjina glavna preokupacija i posao:

Znanje koje sam stekla na radionicama i kursevima polako sam počela da primenjujem na svom nameštaju. Sređivala sam komad po komad i bivala sve veštija i bolja. Ubrzo su to primetili moji prijatelji, rodbina, komšije i počeli su da stižu prvi zahtevi da nešto slično uradim i sa njihovim nameštajem. Tako je sve počelo i to baš u trenutku kada nisam imala stalni posao. Kako sam napredovala tako sam počela da se igram bojama, tehnikama, metodama. U jednom trenutku moja dobra prijateljica me je posavetovala da napravim svoj Instagram profil i Facebook stranicu i da svoje radove tamo podelim. Tako je preko noći nastao ReStyle by Sanja Petrović. A onda je polako posao počeo da se širi, a sa njim i moj tim. Danas imam stalnu saradnju sa stolarom, tapetarom, majstorom koji je zadužen za boje koje su zahtevnije i jače. Dakle, od želje da promenim detalje u svom domu, došla sam do toga da sam promenila svoju profesiju i svakodnevnicu. Neverovatna stvar. 

Kada smo već kod “neverovatnih” momenata, upravo tako bih mogla da definišem trpezarijski prostor ovog doma. Meni zasigurno njegov omiljeni deo. Ručno pravljen sto od hrasta sa nogarama od kovanog gvožđa, u celosti urađen po Sanjinoj i Slobodanovoj zamisli, dominira ovim delom. Sa njega pogled odmah prelazi na božanstven luster takođe napravljen od gvožđa, inače kupljen u radnji Fero-medika u ulici Cara Dušana (ista radnja se može naći i u Novom Sadu). Na ovaj spoj savršeno se nadovezuje veliko, pravougaono ogledalo koje je takođe napravljeno po Sanjinoj i Slobinoj zamisli s tim da je uramljeno u radnji Injac u Batutovoj ulici. Detalji na zidovima i drvenoj komodi uglavnom su poklon Sanjine mame koja je ljubitelj sitnih ukrasa.

U trećem, zasebnom kutku najveće prostorije u stanu smeštena je kuhinja. Ako pričamo o delu stana u kojem u potpunosti preovladava bela boja i moderan stil, onda je to upravo ovaj. Sanja mi je objasnila razloge za to: U svim prethodnim stanovima kuhinja nam je bila tamna i dominiralo je drvo. Zasitili smo se takvih kuhinja tako da smo od prvog momenta želeli da u ovom stanu ona bude u beloj boji. Što se tiče izgleda kuhinjskih elemanta ja sam ih ovakvim zamislila i nacrtala. Što se tiče materijala odlučila sam se za sjajni medijapan iz praktičnih razloga – izuzetno se lako održava. Ipak, kada smo razmišljali o radnim površinama rešili smo da izbegnemo belu boju i odlučili smo se za hrast, jer je kvalitetan i čvrst i ujedno ga možemo lako prefarbati ukoliko nam jednog dana dosadi njegova boja.

Ono što je meni odmah privuklo pažnju u kuhinji jesu sjajne, bele pločice koje izgledaju kao fasadne cigle. Sanja mi je otkrila da su kupljene u salonu Medini u Beogradu i da su dostupne u mat i sjajnoj nijansi. Ona se odlučila za sjajnu verziju ponovo iz praktičnih razloga i lakšeg održavanja.

Inače, kuhinja jeste mala, ali je svaki njen deo sjajno iskorišćen. Gornji i donji elementi su organizovani tako da pružaju i više nego dovoljno mesta za skladištenje posuđa i namirnica. Još jedan značajan potez na koji se Sanja odlučila bilo je premeštanje radijatora iz kuhinje u dnevni boravak. Tako je dobila mogućnost da radnu površinu poveže po sredini i tako dobije dodatni prostor za rad i odlaganje.

Iz centralne prostorije stana preselili smo se u spavaći deo. Najpre smo obišli Petrovu sobu u kojoj dominiraju svetle nijanse, mnogo šarenih detalja i veliki broj polica za odlaganje igračaka i knjiga. Sanja mi je skrenula pažnju na krevet koji je dva metra dužine i jedan metar širine tako da predstavlja komad koji će mu poslužiti i kada malo odraste (Petar trenutno ima šest godina). Reč je o krevetu domaćeg proizvođača Mobi. I u odabiru dušeka držali su se domaćih brendova tako da su odabrali proizvode firme ”Moja soba” iz Kraljeva. Ostatak nameštaja u Petrovoj sobi uglavnom je iz ponude brenda Ikea, dok su detalji poput mape sveta i globusa kupljeni u knjižarama.

Prvo što sam ugledala u Sanjinoj i Slobinoj spavaćoj sobi bio je veliki krevet u sivoj nijansi. U pitanju je još jedan komad koji je napravljen po njihovoj zamisli. Za izradu je bio zadužen salon nameštaja Aloba iz Kraljeva. Da, još jedan domaći proizvođač i na tome kažem svaka čast jer je divno na ovaj način podržati domaću proizvodnju.

Iznad kreveta još jedna slika koja privlači moju pažnju. Sanja jeste njen autor, ali nije jedina koja je ostavila svoj potpis na slici:

Inspirisana “Zagrljajem” Gustava Klimta počela sam da radim na njoj. Tog dana štafelaj sa slikom je stajao u trpezariji, baš kao i boje koje sam koristila. Nakon što sam pokupila Petra iz vrtića skrenula sam mu pažnju da ne dira tu sliku i boje jer sam za njega kupila manje platno po kojem može da slika. Tri puta sam ponovila isto. Kada smo stigli kući tražio je večeru i dok sam je spremala primetila sam da se ućutao i primiro. Kad sam se okrenula videla sam istisnutu crvenu boju po sred slike i iscrtana četiri srca. Nisam znala da li da vrisnem ili da se smejem. Bila sam ljuta na njega, ali ne zbog slike, već zato što me nije poslušao. Kada me je video takvu upitao me je: Ne sviđa ti se? Rekla sam mu: Ne, uopšte mi se ne sviđa. Tada je počeo da plače. Smirila sam ga i upitala zašto je to uradio. Rekao mi je da je video da se oni vole i da je to ljubav. Time me je razoružao i tada da sam rešila da sliku ostavim tako.

Pažnju mi je zatim privukla komoda u specifičnoj bordo boji. Ispostavilo se da je to jedan od prvih komada koje je Sanja restaurirala. Tada smo se ponovo dotakli njenog posla jer me je zanimalo da li se negde mogu kupiti njeni komadi koji su već gotovi:

Nakon 10 godina od našeg prvog susreta sasvim slučajno sam ponovo stupila u kontakt sa ženom koja stoji iza brenda Kapric Furniture. Tada se dogodio prelep susret, sudar energija, istih interesovanja, istih pogleda na budućnost, na posao, na život. Pri tom susretu došle smo na ideju da zajedno počnemo da izlažemo u jednom prostoru u kojem je ona već bila, samo je trebalo da još neko upotpuni ceo asortiman. Ja sam to oberučke prihvatila i danas je moj i njen nameštaj u istom izložbenom salonu u Galeriji Kapric, Cara Lazara 15 u Beogradu. Tu je riznica ručno izrađenih komada nameštaja koje ne možete naći bilo gde i zaista sam ponosna na našu ponudu. Pored nameštaja tu su i odevni komadi koje potpisuje dizajnerka Aleksandra Lalić. 

Na kraju, Sanja nam je pokazala kupatilo koje smo ovaj put rešili da fotografišemo s obzirom na to da ste mi sugerisali da biste voleli da u enterijer pričama viđate i ove delove domova koje obilazimo. U slučaju ovog kupatila, imamo nastavak priče iz dnevnog boravka i trpezarije, pa drvo i toplije nijanse ponovo igraju glavnu ulogu. Detalji savršeno dopunjuju prostor tako da on deluje ušuškano i prijatno.

Takva je i terasa koju sam ostavila za kraj ove naše šetnje stanom Petrovića. Da, ona je tačka na i ove enterijer priče. Priče za koju verujem da vas nije ostavila ravnodušnima i neinspirisanima. Sigurna sam da ste makar u nekom kutku ovog doma, ali i u nekom pasusu Sanjinog izlaganja, pronašli ideju, motivaciju i podstrek da se i sami posvetite svom domu, ali i svom hobiju/poslu iz snova. Jer, kao što je Sanja rekla: Od želje da menjam svoj dom, došla sma do toga da sam promenila svoj život. Mislite o tome, jer ova spona nije nimalo slučajna.

Uz zvuke numere ”Sunrise”, koju je Sanja odabrala kao muzičku podlogu za ovaj post, pozdravljam vas do iduće priče. Budite mi nasmejani,vredni i kreativni.

^{…naša domaćica Sanja} 

ALL PHOTOS BY JOVANA TOMAŠEVIĆ
camera used: Canon 5D Mark III, lens: 50mm f 1.4
more information: Canon Srbija

_{*ovaj post nije sponzorisan}