Januarska Enterijer Priča: Roze oaza dveju mustri

Ne znam ima li boljeg načina da obeležimo kraj praznične sezone na Brana’s Divine World-u no šetnjom kroz jedan od najlepše dekorisanih stanova domaćeg Instagrama. Jedan letimičan pogled na nijanse koje preovlađuju na fotografijama ovog posta biće vam dovoljna asocijacija da pretpostavite u čiji smo dom ovog puta zavirili. Jer, ako ste iole prelistali domaće Instagram profile posvećene enterijeru, DIY projektima i dekoraciji, onda vam je onaj pod imenom @mustraa zasigurno privukao pažnju. Da, dobro ste pretpostavili – ovog januara zavirujemo u pastelni raj Jovane Jovanović, poznatije kao Mustra, i Milana Miletića, poznatijeg kao Mustra iza Mustre.

Čini mi se da mi nikada nije bilo teže da broj fotografija koji će pratiti post svedem na razumnu cifru. Na kraju sam digla ruke i odlučila da u ovom slučaju važi parola ”više je više”. Sigurna sam da mi niko na tome neće zameriti.

Pre nego započnemo listanje svih tih fotografija, htela bih da vam detaljnije predstavim naše domaćine. Jovana (31) je grafički dizajner, dok se Milan (37) bavi softverskim inžinjeringom. Ona je autorka bloga Mustra i stoji iza istoimenog Instagram profila, a ovih dana uveliko pripremaju i svoj zajednički sajt Us Two and The View, koji će biti posvećen njihovim putešestvijama. Dok sajt ne bude bio live, Jovanu i Milana možete pratiti na Instagram profilu @us.two.and.the.view. S obzirom na to da im je plan da 2019. godinu provedu putujući i radeći po svetu, zanimljivog sadržaja neće izostati, zato iz ovih stopa kliknite na ”Follow”.

U stanu u kojem smo ih Jovana Tomašević i ja posetile, žive pet godina. Stan je iznajmljen i ovo ističem zbog svih onih koji iz nekog razloga i dalje veruju da se iznajmljeni stanovi ne bi trebalo bog-zna-kako sređivati. Jedna od najčešćih i najvećih zabluda u našem narodu. I ako smem da dodam – jedna od meni najneshvatljivijih.

Jovana mi je detaljno prepričala prvi susret sa stanom: U stanu nije bilo nameštaja. Sve je bilo ofarbano u dve nijanse ljubičaste boje. Čak su i radijatori delimično bili prefarbani. Bila je to zaostavština prethodnih stanara. Sa sređivanjem smo, dakle, krenuli od nule. Sve smo promenili. Da smo mogli i parket bismo menjali, ali to već nije imalo smisla. Počeli smo od crno-belog spoja sa detaljima u žutoj boji. Još tada sam predložila roze detalje, ali se Milan nije slagao. Odlučili smo se za žutu kao kompromisno rešenje. Sve dok mi se svi ti žuti detalji nisu smučili. Tada sam polako i spontano počela da izbacujem žute momente i ubacujem ciklama i roze. Ciklame sam se takođe zasitila, ali me roze opsesija, kao što primećujete, i dalje drži.

Bila je to zamka, dodao je Milan smejući se i objasnio nam da je roze faza zapravo sada suptilnija no što je bila pre određenog vremena. I zaista, kada obratite pažnju, shvatite da se roze boja provlači samo u detaljima. Nema većih komada nameštaja u ovoj boji, ako ne računamo jednu od stolica za trpezarijskim stolom koju su iz sive prefarbali u roze.

Kada smo se dotakli DIY momenta Jovana mi je objasnila da je ključna stvar u vezi sa njihovim domom upravo to da su većinu stvari u njemu napravili ili restaurirali sami: Sve što je pleteno, mojih je ruku delo. Milan je pravio na terasi sve što je bilo neophodno da smestimo naše biljke. Policu je takođe sam napravio. Sto i stolica u dnevnoj sobi su bakini, a drugi sto nam je poklonila moja mama. Sve te komade smo ofarbali u mat belu nijansu i tako ih učinili modernijim. Tim modernim momentima dodali smo i one retro i postigli stil koji nam najviše odgovara.

Naravno pored ručno pravljenih ili obnovljenih komada, tu su i kupljene sitnice i krupnice. Radnje za koje se najčešće odlučuju su:  Ikea, Emmezeta, Jysk, Jumbo, ali i Casa Bianca i Home +. Međutim, Jovana mi je posebno skrenula pažnju na radnju koja se zove Ena, koja je stacionirana u Novom Sadu i od koje je dobila božanstvenu šarenu komodu koja ukrašava jedan deo trpezarije. Nemoguće je ne primetiti je i ne oduševiti se jer se lepo uklapa uz ostatak enterijera.

Pažnju mi je privukla i polica u uglu i gomila divnog posuđa i detalja na njoj. Kako se ispostavilo polica je kupljena u Emmezeti sa ciljem da se iskoristi u garderoberu. Imala je i platnene pregrade, ali ih je Jovana sklonila i napravila kutak koji obožavaju svi koji posećuju njihov stan, kako uživo tako i digitalnim putevima.

Zanimljivo je da su trpezarijski sto kupili preko sajta Kupujem Prodajem. Međutim, nije bio posredi polovan sto, već ručno rađen komad nameštaja koji je prodavao gospodin koji se inače bavi izradom nameštaja. To su ta mala, skrivena blaga koja obavezno otkrijem radeći na ovoj rubrici.

Iako su pet godina u ovom stanu, on je tek pre godinu dana poprimio izgled kakav znamo sa Mustraa profila i kakav ćete videti u ovom postu. Milan nam je objasnio da je do zaokruženja te priče došlo nakon prošlogodišnjeg krečenja. Jovana je tada rešila da njen radni kutak, koji je uvek bio sastavni deo dnevnog boravka, zauzme nešto drugačiju poziciju u stanu. Tehnički on i dalje jeste u istoj prostoriji, ali nije u celini koja podrazumeva dnevni boravak.

To nikako ne znači da ne prati tematiku ostalih delova stana. Ovde su možda i najzastupljeniji roze detalji, ali se provlače i zlatni momenti. Jovana mi otkriva da popularna zlatna žica koja služi za kačenje porukica, uspomena, ilustracija, uopšte nije žičana, već drvena. Napravili su je od drvenih tiplova u štapu iz Uradi sam radnje i jednostavno prefarbali zlatnim sprejom. Mini-tapiserija je takođe Jovaninih ruku delo, dok predivne ilustracije u ovom delu stana potpisuje domaća ilustratorka Mina Hura. Pored Mininih radova, zidove Jovaninog i Milanovog doma krase i ilustracije Nataše Jovanić, ali i autorski radovi umetnika koje je nalazila na Etsy-ju.

Važno mi je da posedujem autorske radove i da znam ko stoji iza ilustracija. Kao grafički dizajner osećam potrebu i obavezu da se tako odnosim prema ovoj vrsti umetnosti – objasnila mi je Jovana.

Ovaj kutak, kao uostalom i ceo stan, predstavlja pravu malu izložbu uspešnih DIY projekata koji ne iziskuju mnogo vremena niti novčanih sredstava. Ekonomičnost je zato jedan od obaveznih epiteta kojim moram opisati ovaj dom. A oni koji su redovno uz ovu rubriku odlično znaju koliko mi je važno da tu stavku istaknem i da vam iz priče u priču pružim konkretnu potvrdu da za lepo uređen dom nije potrebno mnogo novca.

Glavna ideja vodilja za pomenuto skorašnje uređenje stana podrazumevala je biljke. Što više njih i to u svakom kutku stana, ali prvenstveno u dnevnom boravku. Tako u jednom ćošku ovog dela imaju pravu, zelenu oazu. Jovana mi je objasnila da za nju biljke predstavljaju toplinu i da bez njih dom ne oseća ”živim”. I nije usamljena u toj ljubavi. Milan je takođe ljubitelj biljaka, ali, kako Jovana ističe, i njena antiteža: Ako mi kaže da ima previše biljaka, kao što mi je rekao pre mesec dana kad ih je izbrojao i došao do cifre od 40 saksija, onda i ja shvatim da smo preterali. Milan je moj glas razuma, jer ja sam takva da hoću sve i u što većem broju. Ispadaju nam šoljice iz kredenca, jer sam ja ta koja kaže – Hajde samo još jednu, neće primetiti. 

Ali stan je ovakav kakav jeste baš zbog tih njenih sitnih kupovina. Sređivanje stana bio je spontan i spor proces u kojem su te njene kupovine bile od ključnog značaja – nadovezao se Milan dajući još jednom do znanja da je ovaj dom uređen sa mnogo međusobne podrške, razumevanja i ljubavi.

Kada smo se još jednom osvrnuli na početak tog procesa, ali onom od pre pet godina, otkrili su mi da je prvi detalj koji su uneli u stan bio ”ulov” sa buvljaka. U pitanju je ram za goblem koji je sada beo i na jednom mestu polomljen, ali kako Jovana kaže ta pukotina mu daje dodatni šmek. Nalazi se u jednom od lepših kutaka dnevnog boravka (ako uopšte ima manje ili više lepih). U tom trenutku bio je okružen gomilom presimpatičnih prazničnih detalja. Zapravo, kompletan dom je odisao prazničnom atmosferom, što i ne treba da čudi s obzirom na to da smo Jovanu i Milana posetili sredinom decembra.

Baveći se ovim delom stana ponovo smo se dotakli kolorita i činjenice da je u stanu sve tako svetlo, nežno i pastelno. Jovana mi je objasnila razloge za to: Čak i kad ubacim malo zlatne, već počinjem da razmišljam kako je previše tamno, tmurno. Što je besmisleno, znam. Ali ne mogu protiv sebe. 

Dok smo se bavili dnevnim boravkom, Jovana mi je skrenula pažnju na još nekoliko njenih DIY projekata: ukrasnu čarapicu i kućice okačene na zidu iznad jelke.  Tu je i irvas kojeg je prefarbala u roze. Kako  sama ističe, ubedljivo omiljeni komadi su oni koje je sama ”iznedrila”. Tačnije, ne baš sama, već uz obaveznu Milanovu ”tehničku” pomoć. On je zbog svoje volje da pomogne Jovani u realizaciji njenih ideja i dobio interni nadimak ”Mustra iza mustre”. On je zadužen za one faze rada koji iziskuju strpljenje i preciznost. Sve ono u čemu Jovana, kako sama kaže, nije vešta.

Inače, najbolje od svega je to da su mnogi od pomenutih projekata detaljno prikazani na Jovaninom blogu tako da ih svi možete lako ”prekopirati”.

Komadi koje smo zatekli i koje vi vidite na fotografijama nisu uvek tu. Jovana enterijerom svog stana prati aktuelno godišnje doba, ali i atmosferu većih praznika. Kao što sada svuda imamo zavejane grane, tako u leto na njihovo mesto dođu tropske grane, ilustracije flamingosa ili devojaka koje se kupaju – pojašnjava mi.

Mogućnost za takvo poigravanje daje joj osnova koja je u neutralnim bojama. Nameštaj, tepih, zidovi, sve je u bojama koje trpe česte promene. Jovana ističe i značaj zidova koji nisu čisto beli. Preferira sive, posebno u kombinaciji sa belim komadima koje toliko voli. Ističe da tada sve izgleda daleko interesantnije i daleko od jednoličnog.

S obzirom na to da smo se u nekoliko navrata dotakli DIY projekata, interesovalo me je gde pronalazi inspiraciju i materijale za iste. Pinterest je bio odgovor na prvo pitanje, a pozamanterije i knjižare na drugo, s tim da je posebno istakla pozamanteriju Kaja u Starom Mercatoru. Takođe, kao obaveznu ”adresu” navela je i AliExpress na kojem kupuje najrazličitije stavke, pa čak i predivan escajg u zlatnoj boji.

Na kraju, dotakli smo se i emotivnog značaja koji ovaj stan ima za njih.

Tek kada smo se doselili u ovaj stan dogodilo se i to da sam Beograd nazvala svojom kućom. Pre ovog stana postojala je samo jedna kuća, ona u mojoj rodnoj Jagodini. I pre njega uvek sam išla u nečiji stan. Sa ovim stanom spoznala sam šta znači imati prvi dom – ispričala mi je Jovana. I tako nesvesno dala zaključak ovoj priči. Jer bolju definiciju doma u ovom trenutku ne mogu da dam.

Iskreno se nadam da ste uživali u ovoj virtuelnoj šetnji kroz pastelnu, novobeogradsku oazu dvoje sjajnih ljudi koji su zaista ”mustra” svoje vrste. U to da ste inspirisani ne sumnjam ni najmanje. Kao što rekoh na početku – mislim da nije bilo lepšeg načina da se oprostimo od praznične sezone no uz kadrove njihovog doma.

Hvala našim domaćinima, Jovani i Milanu, što su nam to omogući.

Do iduće priče.

ALL PHOTOS BY JOVANA TOMAŠEVIĆ

_{*ovaj post nije sponzorisan}