Enterijer priča restorana ”JAM”

Podstaknuta vašim već godinama nesmanjenim interesovanjem i podrškom za rubriku ”Enterijer priča”, rešila sam da je proširim, te da u 2019. godini, osim u domove (ne)običnih ljudi, zajedno zavirujemo i u restorane/kafiće/bistroe zanimljivog enterijera. Zašto baš tamo? Zato što je poslednjih godina domaća ugostiteljska scena, osim po gastronomskom užitku, koji nam je oduvek bio svojstven, postala prepoznatljiva i po vrlo specifičnim i upadljivim dizajnerskim rešenjima zbog kojih određena mesta postaju više od prostora u kojem se može lepo pojesti i fino popiti. Ona postaju oaza inspiracije u mnogim segmentima života, pa tako i u onom koji se tiče uređenja prostora. Kako sve ovo ne bi ostalo tek puko zapažanje, rešila sam da kroz postove ove podrubrike i vama otkrijem sva ta divna mesta koja vam mogu postati direktan izvor ideja za uređenje vašeg doma.

Restoran kojim ćemo otvoriti novu seriju ”Enterijer priča” i kroz koji ćemo danas zajedno prošetati nalazi se u samom srcu Donjeg Dorćola, preciznije u Knez Miletinoj ulici na broju 25. Iako mu je puno ime ”Just a Maestro”, poznatiji je po skraćenici JAM. Otvoren je u junu 2017. godine i od samog početka karakterisao ga je nestandardni koncept. Naime, JAM je restoran, koktel-bar i poslastičarnica sa neuobičajenom i originalnom ponudom hrane, vina, koktela i kolača, s tim da se unutar samog prostora nalazi i JAM Shop sa podjednako interesantnom ponudom knjiga, kuvara, komada od porcelana i stakla. Već zvuči interesantno, zar ne? A ovo je tek početak naše priče u kojoj nas posebno zanimaju enterijer tajne ovog prostora.

Sa njima nas je upoznala Tanja Lightfoot (34), devojka koja je jedna od glavnih i odgovornih za sadašnji izgled JAM restorana. Tanja je završila Fakultet primenjenih umetnosti u Beču, smer Industrijski dizajn, stoga i ne čudi što je imala važnu ulogu u uređenju prostora koji je u vlasništvu njene porodice. Tanjina mama je Novosađanka, tata je polu-Englez, a polu-Italijan, dok Tanja danas živi na relaciji Beč–Crna Gora. Kada saznate sve ove informacije, onda vam postane jasno odakle potiču svi ti različiti uticaji i stilovi koji su primetni u uređenju enterijera ovog restorana. A kada na sve to dodate činjenicu da je Tanjin deda bio kuvar u hotelu Ritz u Londonu, te da je kasnije imao svoj restoran u Veneciji, onda je i više nego jasno da je reč o porodičnoj ljubavi prema dobroj hrani i ugostiteljstvu.

Međutim, estetika ništa manje nije bitna u ovoj priči. Od prvog momenta za Tanju je bilo važno da restoran, osim kroz svoju gastronomsku ponudu, na goste utiče i svojim dizajnom, te da to bude razlog više zbog kojeg će se restoranu redovno vraćati.

U realizaciji tog cilja od prvog trenutka imala je pomoć grafičke dizajnerke, Aleksandre Gustin, koja je bila zadužena za dizajn JAM logotipa, menija i drugih pratećih detalja. Želeći da tu grafiku poveže sa dizajnom enterijera, Tanja je vrlo tesno sarađivala sa Aleksandrom, tako stvarajući vizuelni identitet restorana. A taj identitet je sačinjen od jedne specifične mešavine modernih i retro elemenata:

Kad god sam u Beogradu, primećujem da je industrijski dizajn sve popularniji i u restoranima vrlo dominantan. Sa druge strane, u Beču, u gradu u kojem živim, na ceni su mesta koja odišu tradicijom i prošlim vremenima. U njima se uvek traži mesto više. Tako sam došla na ideju da, sređujući enterijer restorana, spojim Beograd i Beč, objasnila mi je Tanja.

I zaista, kada prvi put zakoračite u JAM restoran, jasno vam je da je po sredi moderno uređen prostor sa primesama industrijskog dizajna. Međutim, zaplet u ovoj priči je osetna i vidljiva toplina i ušuškanost koja se retko sreće u tipičnim, modernije uređenim ugostiteljskim objektima. To, između ostalog, možemo pripisati retro elementima koji su više spontani no namerni. Tu je velur, materijal od kojeg su izrađene stolice. Njihov dizajn je moderan, ali upravo velur, materijal koji neretko povezujemo sa nekim pređašnjim vremenima, a čija aktuelnost i skupocenost nikad ne zastarevaju, neočekivan je sastojak ovog recepta. Baš kao i kombinacija mesinga i ogledala ili pak srebrnih i zlatnih tonova.

Zanimljivo je da je Tanja dizajnirala teget i roze stolice i da su one izrađene u Beogradu. Birajući i dizajnirajući stolice, želela je da ispuni nekoliko stavki: da su komotne za sedenje, dovoljno velike, ali ne i prevelike kako ne bi zauzimale previše prostora. Takođe, dizajnirala je i stolove koji su izrađeni u Mađarskoj, u firmi specijalizovanoj za teraco. Zajedno sa teraco podom koji je Tanja lično birala u Italiji i koji je pravljen po njenoj zamisli, teraco stolovi predstavljaju onaj ’’bečki’’ segment ove priče:

Ako zavirite u bečke ili beogradske haustore, videćete po podu ili na zidovima teraco sličan ovom. To je taj tradicionalni momenat koji smo želeli da upletemo u ovu modernu priču.

Kako to obično biva na početku ovakvog kreativnog procesa, sve ideje i zamisli, kojih je bilo pregršt i zato ih je trebalo posložiti u jednu celinu, pretočene su u mood board. Na njoj su dominirale sledeće boje i elementi: plava, roze, razne nijanse zelene boje, hrastovina, highgloss crna, mesing, ogledalo, beli kamen i kamen oniks.

Na osnovu mood board-a prešlo se u detaljniju realizaciju ideja u čemu je Tanji bezrezervno pomagao Miloš Svičević, mladi arhitekta sa desetogodišnjim iskustvom u izradi rezidencijalnih i industrijskih objekata i projekata enterijera stambenih i ugostiteljskih objekata. Zajedno sa pomenutom Aleksandrom Gustin, Miloš i Tanja čine studio ”Sasken” koji funkiconiše na relaciji Beč–Beograd.

Dakle, zajedničkim snagama krenuli su u realizaciju svojih JAM zamisli. Osvetljenje je bilo jedna od važnijih stavki, što je, ako se osvrnete po restoranu, i više nego uočljivo. I u ovom pogledu Tanja je ostavila svoj pečat, s tim da je sada sarađivala sa svojim ocem koji se inače bavi osvetljenjem. Zajedno su radili na osmišljavanju koncepta osvetljenja za čitav lokal, od zidnih lampi, do upečatljivog lustera iznad okruglog stola. Meni jedan od omiljenih detalja u celom restoranu. Pričajući o osvetljenju, nismo mogle da se ne osvrnemo na veliki broj lampi koje na specifičan način dopunjuju restoran, predstavljajući još jedan retro momenat i možda neočekivani zaokret u ovoj enterijer priči. Tanja mi je objasnila zašto je to tako:

Odrasla sam uz majku koja jako voli dizajn. Zahvaljujući tome što je još sa osamnaest godina otišla za Beč, a onda dobar deo života provela putujući i radeći po svetu, odrasla sam pod uticajima raznih kultura. Mi smo u stanu imali moderan kauč iznad kojeg bi na zidu visio uzbekistanski tepih i pored kojeg bi stajala venecijanska staklena lampa, a sve to bi bilo ukombinovano sa komadom nameštaja iz bivše Jugoslavije. Naš dom je uvek bio multikulturalno uređen. Zato sam oduvek povezivala stvari koje na prvi pogled ne bi išle zajedno. Štaviše, bežim od toga da sve paše i ide jedno uz drugo, jer tada osećam uštogljenost prostora. Samo je važno da u toj raznolikosti stilova postoji nit koja ih povezuje. Ovde su to boje, materijali…

Pored netipičnih stilskih spojeva, restoran karakteriše i netipičan 3 u 1 koncept koji spomenuh na početku. Kako mi je Tanja otkrila, inspiraciju za spoj restoran–bar–poslastičarnica pronašla je u jednom do svojih omiljenih restorana u Londonu, restoranu Yauatcha Soho:

Taj predivni dim sum lokal, u kojem prvo što vidite jeste veliki šank sa raznim kolačima, sa komfornim restoranskim delom u kojem sedite nisko, jedete lagano i ne osećate pritisak da što pre odete, to veselo mesto bilo je moja inspiracija. Želela sam da nešto slično postignemo ovde. Da gosti pomisle na JaM i kada bi da popiju dobro vino i probaju nešto od naše specifične kuhinje, ali i kada bi da uživaju u šolji čaja ili se zaslade kolačem. Mislim da smo u tome uspeli.

S obzirom na to da smo razgovor vodile upravo u JaM-u, imala sam dovoljno vremena da se i lično uverim u njenu tvrdnju. Pored toga, uverila sam se i u to da su uspeli da stvore atmosferu ”dnevne sobe” iz koje vam se ne odlazi i odakle vas niko ne tera ni najmanjim gestom. Ovo nije jedina analogija sa ”dnevnom sobom”. Način na koji je Tanja uređivala ovaj restoran vrlo je sličan načinu na koji svi mi uređujemo svoje domove: deo po deo, pažljivo birajući komade tako da oslikavaju našu ličnost i čine da se osećamo prijatno u prostoru u kojem boravimo. Ne samo mi, već i oni koji nam svraćaju. A takav proces zahteva vreme, trud i volju:

Svaki detalj je pažljivo biran. Od abažura za lampe koji su štampani po našoj zamisli i kupovani nezavisno od lampi, preko stolica koje su nam se dopale kao model, ali nam se boje materijala od kojeg su nisu svidele, tako da smo kupovali poseban materijal samo da bismo njih dobili ovakve kakve su, do poda u čijem smo stvaranju temeljno učestvovali birajući svaki tip i boju kamenčića koji će se u njemu naći. Činije koje vidite ispod kuhinjskog šanka donete su iz Japana, dok smo činije za šećer doneli sa nekih drugih putovanja. Sređivali smo ovaj restoran kao da je naš dom, a tako ga i doživljavamo.

I eto ključnog odgovora odakle ona toplota i ušuškanost kojom sam otvorila priču o JaM-u. I više je nego jasno. A kada svemu opisanom dodate radove domaćih dizajnera, poput skulpture ”Beba” Nikole Pešića, šolja Ljubice Knežević koje se mogu i kupiti, autentične ilustracije, zanimljiv držač za novine, onda zaista imate utisak da je ovo mesto više od običnog restorana. I niste u krivu jer ovo je restoran u kojem koktel majstor sam uzgaja biljke koje koristi u svojim receptima, u kojem je kuhinja otvorena tako da svako može videti kako se priprema njegovo jelo, u kojem možete kupiti knjige, staklariju, čajeve, porcelan, u kojem se spajaju Japan, Beč i Beograd i u kojem je nebitno da li ste došli na čašu vina, specijalitet dana ili šolju čaja.

Vi ste tu da uživate i samo je to važno. A uživaćete. Jer, ambijent ovog prostora, njegove boje i detalji rade isključivo u vašu korist. Ako mi ne verujete, uputite se prvom prilikom u Knez Miletinu 25. Mislim da ćete vrlo brzo razumeti o čemu vam pišem.

Nadam se da ste uživali u prvom izdanju nove verzije rubrike ”Enterijer priča”. Ukoliko postoje restorani/kafei/bistroi o čijem uređenju biste voleli da čitate – javite nam. Vaša pomoć u planiranju BDW sadržaja uvek nam je značajna. Do idućih enterijer priča i njihovih tajni…

 

ALL PHOTOS BY JOVANA TOMAŠEVIĆ

*ovaj post je urađen u saradnji sa restoranom JAM

Thank you for sharing some love! I really appreciate every single word from you!

Be first to comment

Enter the number *