Septembarska enterijer priča: netipičan hostel u srcu Beograda

U uvodu avgustovske enterijer priče spomenuh vam da sam nakon juna i jula (poprilično baksuznih kada je ova rubrika u pitanju) prošlog meseca konačno imala više sreće u planiranju novih postova ovog tipa. Sve je počelo kada mi je Vanja Đurić, diplomirana slikarka, poslala mejl u kojem me je pozvala da pogledam fotografije enterijera sveže otvorenog beogradskog hostela White Owl, koji je upravo ona uređivala.

U prvi mah bila sam skeptična i delimično zbunjena, s obzirom na to da hosteli, makar u mojoj glavi, nisu bili sinonim za pažljivo uređene prostore, sa mnogo detalja, sitnica i zanimljivih momenata, što inače tražim kada su enterijer priče u pitanju. Međutim, fotografije koje mi je Vanja poslala demantovale su me u trenutku. Listajući ih nijednog trenutka nisam videla hostel, već fanstastično uređen dom, opremljen u skandinavskom stilu sa primesama industrijskog dizajna. Moj odgovor na njen mejl bio je kratak, potvrdan i sa samo jednim pitanjem: ”Kada možemo fotografisati hostel?”. ”Kada god odgovara tebi i Jovani”, stigao je odgovor, a ja sam konačno mogla da odahnem jer je nova enterijer priča bila na pomolu.

Koji dan kasnije, na beogradskih 36 stepeni, spustile smo se do samog centra Beograda, preciznije Skadarlije, gde se nalazi hostel. Dočekala nas je Vanja, ali i prvi strani turisti koji su odlučili da tokom posete Beogradu budu smešteni upravo u ”Beloj sovi”. Razumela sam ih odlično, jer ni sama ne bih ostala imuna na tako zanimljiv prostor.

Mala recepcija blizu ulaza bila je jedino što je odavalo utisak da nismo u privatnom stanu. Sve ostalo je istinski podsećalo na dom. U razgovoru sa Vanjom, shvatila sam da to i jeste bio cilj jer je parola hostela ”vaša kuća daleko od kuće”. I zaista, osećala se ta toplina doma, koja se postiže pažljivo biranim detaljima i komadima. A njih je bilo u izobilju. Od specifične slike-skulpture koju čine stare cipele koje je Vanja prefarbala krečom i sprejem i zalepila na podlogu obojenu akrilnim bojama, preko okačenog skejta, borda, starog kofera na kojima su ispisani citati posvećeni putovanju, do zanimljivih jastučiča, tepiha, lustera. Sve je ukazivalo na to da se neko vrlo detaljno bavio uređenjem ovog prostora. To je upravo bila talentovana Vanja, koja inače nema nikakvih profesionalnih iskustava sa uređenjem enterijera, već je iz prijateljskih razloga pomogla vlasniku  hostela.

Vrhunac mog oduševljenja usledio je kada mi je Vanja otkrila da je sve komade u hostelu napravio njen prijatelj stolar, dok je ona sama ručno napravila većinu detalja. Tek jedan tepih, nekoliko lustera, i komadi u kuhinji su kupljeni, i to pretežno u Ikei. Sve ostalo je samostalno napravila ili prepravila. Tako su fantastične sive fotelje kupljene na Limundu za sitne novce, nakon čega ih je ona išmirglala i presvukla uz pomoć tapetara i dobila fenomenalan trendi komad koji ju je na kraju koštao manje od 50 evra. Čak su i komadi u kupatilu, poput betonskog lavaboa izuzetno interesantnog izgleda ručno urađeni. Baš kao i ogledalo sa lampama, naručeno od gospodina iz Novog Sada, koji se bavi njihovom izradom.

U drugom delu hostela, trpezariji i kuhinji, još primera izuzetno zanimljivih detalja. Pažnju su mi posebno privukle šoljice, koje su okačene o položene merdevine iznad trpezarijskog stola. Tako upečatljiv a zapravo vrlo jednostavno i lako izvodljiv detalj. U jednoj od spavaćih soba opet merdevine, ali ovaj put imaju ulogu čiviluka. Kreativno, originalno a opet lako primenljivo. Baš kao i automobilske gume koje u dnevnom boravku čine deo stola za televizor. Druga guma u jednoj od spavaćih soba iskorišćena je kao osnova za tabure oko kojeg je u više navrata obmotan konopac. Reč je o komadu koji izuzetno lepo izgleda, ali za koji mi je Vanja rekla da je poprilično naporno i skupo izraditi ga, te da ne zna da li bi se opet upustila u takav projekat. Sa druge strane, ono što je bilo daleko lakše izvesti a podjednako je upečatljivo jeste farbanje skejta i borda i ispisivanje zanimljivih citata. Sve sa ciljem kako bi se ti komadi, zajedno sa automobilom na drugoj strani, koferom i cipelama okačili na zid i simbolisali pokret, putovanje, odlazak i povratak. Sve ono što ima veze sa hostelom. Baš kao i glavni natpis na jednom zidu koji kaže: to travel is to live. Sa čime se u potpunosti slažem. Pogotovo, ako putovanje podrazumeva i ovako inspirativan smeštaj, iz kojeg se može iscrpeti bezbroj ideja. Nadam se da će na sličan način na vas delovati ovaj post, koji je, ako sve bude išlo po planu, prva od dve enterijer priče u septembru. Do te druge, najlepše vas pozdravljam i želim lep vikend… Vaša B.

JT__1406 JT__1399 JT__1427JT__1410 JT__1431JT__1454 JT__1433 JT__1436 JT__1415 JT__1452JT__1468 JT__1440 JT__1442 JT__1449JT__1530 JT__1532 JT__1541 JT__1525 JT__1521 JT__1478 JT__1474 JT__1484JT__1513 JT__1498 JT__1512 JT__1495 JT__1494 JT__1490

 

ALL PHOTOS BY JOVANA TOMAŠEVIĆ
camera used: Canon 5D Mark III, lens: 50mm 1.4
more information: Canon Srbija
Written By
More from Brana

10 stvari koje su me radovale u decembru

Ovog januara rešila sam da sebe ne opterećujem velikim brojem novogodišnjih odluka....
Read More

16 Comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Enter the number *