Ako ste u prethodnim mesecima u nekom od gradskih autobusa u Beogradu videli crvenu nalepnicu na kojoj ćiriličnim slovima piše “zabranjeno seksualno uznemiravanje”, nesvesno ste bili deo aktuelne postavke u Podroom galeriji Kulturnog centra Beograda. Videli ste, doduše, samo delić izložbe “InFLUenca #2”, na kojoj je svoje radove imalo priliku da predstavi 16 studenata sa Odseka za Nove medije Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu.
Inače, u galerijama Kulturnog centra Beograda do 7. aprila su otvorene tri izložbe. Jedna od njih je izložba “Pepa i tačka!”, postavljena u Likovnoj galeriji. Njen autor Nikola Velicko se kroz popularni dečji crtani lik poigrava sa crtačkim i grafičkim postupcima. Druga izložba jeste izložba fotografija “Odd times” Mirjane Vrbaški koju publici predstavlja fotograf i snimatelj Aleksandar Kostić.
Treća izložba je pomenuta “InFLUenca #2” koja je na nas ostavila poseban utisak zbog čega smo odlučili da vas povedemo na virutalnu pripremnu turu za vaš odlazak na ovu izložbu.
Zabranjeno seksualno uznemiravanje, Lila Jezdović
Kako se Brana’s Divine World portal iz sve snage trudi da pokreće teme važne za žensko osnaživanje i da ukazuje na probleme kao što su akušersko nasilje, femicid, rodna seksualizacija u sportu, jasno je zbog čega krećemo upravo od projekta umetnice Lile Jezdović.
Malo ko nije čuo makar jednu priču o pribijanju i trljanju o tela žena i devojaka u autobusima, tramvajima i trolejbusima, ili masturbiranju i vršenju drugih nedoličnih radnji pred njima. Na ovim nalepnicama pak ne vidimo klasičan prikaz žene u suknji i muškarca, već piktogram bez ikakve naznake pola. Vešto iskazana poruka da je svako nasilje, pa i ovo, nešto što može da se desi pripadnicima oba pola.
Projektom se aludira na jednu od 26 nalepnica koje su izlepljene u gradskom prevozu i na stajalištima, poput onih da se ne sme naslanjati na vrata ili uznemiravati vozač tokom vožnje. Jezdović je želela da baš ovakve nalepnice na subverzivan način “intervenišu u prostoru u kom se nalaze”, baš kao što to rade pomenute nalepnice GSP Beograda. Zato su one i lepljene po javnom prevozu.
Umetnica je otišla i korak dalje, pa su linije i serijski brojevi vozila u kojima je izlepljeno preko 200 nalepnica zapisani. Iako je većina već skinuta, Jezdović nije propustila priliku da sve nalepnice fotografiše na lokaciji, pa je arhivu fotografija moguće pogledati ovde. Od velike pomoći da ovaj projekat uspe bio je kolektiv “Ženska solidarnost”.
Ako i vi želite da budete deo ove priče, na izložbi možete uzeti ove nalepnice i zalepiti ih u neki od prevoza kojim se budete vozili.
Igračke sa glasovima, Mina Jovović
Šta se dešava kada igračka progovori realnim glasom – jedno je od pitanja koje postavlja Mina Jovović u svom radu “Igračke sa glasovima”. I odgovorila je na njega, ali glasom dece iz Svratišta za decu ulice.
Rad je realizovan tako što su deca govorila u uređaj za snimanje, nakon čega je on ubačen u igračke koje su izložene u Podroom-u. Kada pritisnete dugme, najpre čujete njihovu sramežljivost, ali ujedno i ushićenje i radost jer su primećeni. Jovovićeva je tako dala glas deci iz Svratišta, omogućivši im da se obrate posetiocima izložbe i podsete ih na njihove nimalo lake dečije sudbine.
Ja kao zvučna pojava, Viktor Cvejić
Pre nego što se detaljnije upustimo u druge važne teme, zadržavamo se još samo kratko na zvuku. Ovaj put kroz set fotografija Viktora Cvejića iz 2022. godine, jednostavnog naziva “Ja kao zvučna pojava”. Ovaj rad nam je bio prilično interesantan jer su fotografije izuzetno artističke, a ujedno tako jednostavne. Kada ih gledamo, skoro možemo i da ih čujemo. Tačnije, gotovo da možemo da čujemo krckanje kostiju prilikom istezanja nakon što smo se dobro ukočili. I jedan uzdah koji prati tišina promišljanja. Naziv ovog dela izložbe postaje nam i te kako jasan.
Intimacy, Sofija Milošević
Na našem mini-vođenju našao se i jedan video zapis. U pitanju je rad Sofije Milošević iz 2020. godine. Intima je, jasno je, nešto što teško delimo sa drugim ljudima. Možda i onim koji su nam najbliži. Sofija se u videu poigrala sa ovim terminom na specifičan način. Iskoristila ga je kao ključnu reč iz koje su uz pomoć algoritma proistekli drugi pojmovi, koje je zatim ubacila u video.
Dok gledamo video, kao da “kopamo” po nečijoj intimi. Baš kao što je ona, putem algoritama, vršljala po bazama reči povezanih sa rečju ”intima”. Za svaki od tako otkrivenih pojmova pronašla je video, a onda je sve pronađene video zapise spojila u jedan. Tako je stvorila statistički međuprostor u kom se, kako ona to opisuje, “preklapaju ljudska logika i greške algoritama”. Dok gledamo video, zapažamo pojmove poput samoće, veze, ljubaznosti dok se u pozadini velikom brzinom prepliće i stapa sijaset scena.
Plants/ plænts / industrijska postrojenja, Milica Bilanović
Pripremnu turu pred odlazak u Podroom završavamo prvim prizorom koji ugledate kada se spustite niz stepenice galerije i uđete u nju. Rad Milice Bilanović – “Plants/ plænts / industrijska postrojenja”.
Umetnica je kroz video formu, fotografije i prave biljke izložene u saksijama ukazala na devastaciju napuštenih prostora bivše industrije. Jedino što tamo nije uništeno jesu invazivne biljke. Bilanović je dolazila na mesta ovih postrojenja i vadila biljke koje su obrasle i prekrile ove lokacije. Umetnica izlaganjem samoniklih biljaka koje je razmnožavala želi da zainteresuje ljude za kolektivnu brigu o njima. Nas je njena instalacija motivisala da malo više razmislimo o zapuštenosti tih nekadašnjih postrojenja i štetnosti takve situacije, ali i da podsetimo na ekološke probleme sa kojima se planeta suočava. I baš kao što je Milica pronašla biljke, presadila ih i prenela na sigurno, tako i mi predlažemo da načinite korak više kada je ekologija u pitanju. Koliko god on mali bio, može pomoći da se smanji naš otisak zagađenja, na šta smo ukazali u ovom tekstu.
Priveli smo kraju ovu virtuelnu turu i jedva čekamo vaše utiske sa izložbe. Do tada, predložite nam dešavanje koje biste voleli da ispratimo ili preporučite neku dobru izložbu.
