Dom Jevrema Grujića jedan je od najlepših izložbenih prostora u Beogradu posvećen srpskoj tradiciji, avangardi i umetnosti. Tokom 19. i 20. veka, ovaj salon okupljao je društvenu elitu Srbije, pruživši tako priliku za druženje, učenje i razmenu ideja nekih od najvećih mislilaca, stvaralaca i intelektualaca naše zemlje. Ono što je, međutim, manje poznato, jeste da su među njima bile i brojne žene koje su nam svojim briljantnim doprinosima u amanet ostavile čitavo jedno bogatstvo.
O izvanrednim ženama naše istorije, na našu veliki štetu, sve do danas ne govorimo dovoljno. Upravo je zato, kao veliki podsetnik da su u našim redovima živele, da i dalje žive i da će tek živeti hrabre, inteligentne i neverovatno talentovane žene, u kući nekadašnjeg diplomate i predvodnika moderne Srbije organizovana izložba pod nazivom “Velikanke srpske kulture”. Krajnje je vreme da im posvetimo pažnju koju i više nego zaslužuju.
U Domu Jevrema Grujića do 22. marta moći ćete da posetite možda i jednu od najboljih i najvažnijih zbirki o gotovo zaboravljenom ženskom stvaralaštvu koje ćete imati priliku da vidite u skorije vreme. Od slikarki, filozofkinja i arhitektica, pa sve do balerina, dramaturškinja i lekarki, ova izložba upoznaće vas sa radom pojedinki o koje se školstvo, zajedno sa mnogim drugim oblastima, tragično ogrešilo time što ih još uvek nije uvrstilo u kanon.
“Uloga žena u stvaranju kulturno-istorijskog nasleđa čitavih država i nacija najveća je porodična tajna ljudskih civilizacija”, rekle su svom katalogu autorke izložbe Branka Conić, dr Gordana Bekčić i Ružica Opačić.
"Nevidljive, skrajnute i ućutkivane, žene su tokom istorije mahom bile samo tihi pratioci muških biografija. Srbija u tome nije nikakav izuzetak. Nedovoljna vidljivost žena koje su obeležile istoriju Srbije, pa čak i onih koje su delale tokom 20. veka, dokaz je dubinskog nedoživljavanja žene kao ravnopravne učesnice istorije i kulture."
I, mada je broj imena i biografija ovih borkinja daleko veći, izložba “Velikanke srpske kulture” obezbedila je prostor da u divnoj atmosferi kroz pažljivo kuriran skup predmeta iz njihovog ličnog i profesionalnog života saznamo nešto više o osamnaest naših istaknutih žena.
U Domu Jevrema Grujića upoznaćete se sa Milicom Stojadinović Srpkinjom, Minom Karadžić, Poleksijom Todorović, Dragom Ljočić, Betom Vukanović, Nadeždom Petrović, Isidorom Sekulić, Jelisavetom Načić, Marijom Magom Magazinović, Vidosavom Kovačević, Anicom Savić Rebac, Zorom Petrović, Desankom Maksimović, Leposavom St. Pavlović, Milenom Pavlović Barili, Ljubicom Marić, Ljubicom Cucom Sokić i Sojom Jovanović.
Tim povodom, u subotu, 5. marta, članice redakcije portala Brana’s Divine World upravo su to i uradile. Nakon sjajnog vođenja izložbe od strane kustoskinje Andree, ovih deset žena su uz kafu i čaj održale svoje prvo neformalno druženje u 2022. godini, okružene uspomenom na neke od najvećih heroina naše zemlje. U susret internacionalnom Danu žena, ovo je bio savršen povod obelažavanja ženske solidarnosti jer ipak, ništa o njoj ne svedoči bolje do odnosa, prijateljstva i mentorstva koje su međusobno gajile i pojedinke čiji je rad izložen u okviru same izložbe.
Ni Vidosava Kovačević, ni Zora Petrović, ni Beta Vukanović, kao ni sve ostale prošle, sadašnje i buduće žene ne bi bile u stanju da razvijaju svoje talente da nisu imale jedna drugu. Kao kakav lajt motiv, ovaj sentiment provlači se i kroz celu zbirku, pa tako u mnogim navratima devedesetominutnog vođenja izložbe iznova i iznova čujemo kako su se ove Srpkinje ne samo između sebe poznavale, već i pomagale i podržavale onda kada to njihovi savremenici, institucije i, na kraju krajeva, država nisu bili spremni da učine.
Dok slušamo, međutim, o Anici Savić Rebac, poliglotkinji, pesnikinji i filozofkinji, Jelisaveti Načić, prvoj arhitektici Srbije zaslužnoj za remek-dela gradnje poput Osnovne škole “Kralj Petar Prvi”, Ljubici Marić, svetski poznatoj kompozitorki i prvoj ženi koja je dirigovala Simfonijskim orkestrom Češkog radija, kao i o preostalih petnaest izvanrednih umetnica i intelektualki, nije moguće a da ne osetimo i bes. Ježeći se nad društvom koje ih je nepravedno gurnulo u stranu, ustupivši plejadi muškaraca mesto koje ove žene s pravom zaslužuju u našem kolektivnom sećanju, malo je onih posetilaca koji će iz Doma Jevrema Grujića nakon izložbe izaći ravnodušni.
Kao prvi korak ka ispravljanju grešaka iz prošlosti, pak, ova izložba nudi još jedan dodatak. Mada se kroz vreme ne možemo vratiti, te ovim velikankama za života odati počast koja im sledi, minimum koji možemo da učinimo jeste da svoju pažnju posvetimo onim ženama koje stvaraju u sadašnjosti. Stoga vas u salama ovog muzeja čekaju i radovi četrnaest savremenih srpskih umetnica, poput Nevenke Stojasavljević, Kristine Ristić i Marine Marković, čija dela uživaju svetsku slavu.
“Zbog toga je izložba Velikanke srpske kulture”, objašnjavaju Conić, Bekčić i Ostojić u svom manifestu izložbe, “tek početak jednog dugotrajnog putovanja, motivisanog vizijom da se kulturna istorija Srbije, u godinama koje dolaze, dalekosežno osvetli iz ženskog ugla.”
Za svoje saradnice, osim sjajnog druženja i prilike da se posle dužeg vremena konačno sastanu uživo, Brana Antović Aleksić, osnivačica portala Brana’s Divine World, pripremila je još jedno iznenađenje.
Svaka od žena prisutnih na sastanku dobila je primerak jednog od dva krucijalna teksta o feminizmu 21. veka u autorstvu nigerijske aktivistkinje Čimamande Ngozi Adiči. Uz “Dragu Idžeavele: ili feministički manifest u petnaest predloga”, kao i esej “Svi bi trebalo da budemo feministi i feministkinje” ovaj gest bio je idealan podsetnik na sve ono čime se BDW portal i sve njegove članice već godinama bave: pričanjem, pisanjem i skretanje pažnje na sva ona polja u kojima ženske glasove svom svojom snagom moramo da pojačamo.
Čini se da se u ovakvom kontekstu sam od sebe nameće jedan jedini zaključak: kultura je ženskog roda. I zaista, uvek će i biti.
Foto: Marijana Janković
2 Responses