Gatara
Veronika Klačar
nije važno, reče
koliko budeš dobra
i u sledećem ćeš biti žena
nije važno, rekoh
nisam ni kanila
biti dobra
***
Često zavidimo pesnicima i pesnikinjama na spontanosti, slobodi i lakoći kojom stvaraju. No, iako stvaranje često počinje “puštanjem ruke”, bez previše razmišljanja o uređivanju, kvalitet leži u pažljivom i istrajnom brušenju stihova, kao u kakvoj majstorskoj radionici. Ako imate sreće da vas ovi kreativci upoznaju sa svojim procesom, saznaćete da je talenat samo deo mozaika koji zapravo na mestu drži posvećenost zanatu.
To je naročito očito među onima koji su tek zagazili u poetske vode, jer pred sobom imaju težak zadatak da prihvate i oproste sebi razliku, tj. udaljenost između sopstvenog ukusa i svoje veštine. Često te prve pesme, pa ni druge ni treće ni osme, nisu ni blizu uzorima na pijedestalu. Ipak, oni koji imaju zdravu dozu samokritike i strpljenja, mogu izuzetno da napreduju i postanu omiljeni pesnik ili pesnikinja neke nove generacije.
Upravo ova duboka svest o pisanju kao procesu prisutna je među autorima i autorkama koji su okupljeni u zborniku Signali u noći. U pitanju je zbirka pesama polaznika radionice kreativnog pisanja koju već duže vreme uspešno organizuje PPM Enklava. Nakon zbornika Tajni grad i Sunčana strana ulice, Signali u noći nastavljaju da osvetljuju savremenu domaću poetsku scenu svežim glasovima.
U okviru pomenutih radionica, pesnici i pesnikinje se grupišu u male, duboko angažovane grupe, i svake nedelje pod mentorskim okom Zvonka Karanovića zajednički analiziraju svoje pesme. Takođe, učesnici imaju priliku da se upoznaju sa širokim spektrom poetskih stilova i pravaca kroz čitanje eseja o poeziji i pesama savremenih pesnika poput Fernanda Pesoe, En Sekston, Alena Ginzberga, Frenka O’Hare, Silvije Plat i drugih. Upoznavanje sa etabliranim imenima različitih pravaca obogaćuje njihov pesnički vokabular i pomaže im da razviju svoj jedinstveni jezik. Pokazalo se i da se polaznici brzo povežu i sprijatelje, te da nastavljaju da se druže i nakon radionica, stvarajući nove pesničke družine i događaje.
svadba u steni
tanko svetlo seče
sise i butine speleologa
mokri stalaktiti se tope
nad užarenom kožom
dok krvavi zidovi
vitlaju krilima
vreme je za smrt u ženskim ustima
iz kojih će izaći muževi
gotovo da čujem
mreškanje riba u podzemnom jezeru
neko je zapao između dva kamena
Miljan Jelić
Tri, dva, jedan, osmeh!
beskrajni nizovi
zabeleženih trenutaka
kruže društvenim mrežama
boje pastelne
predmeti savršeno poređani
lica nasmejana
biljke u punom cvatu
ljubimci pozivaju na milovanje
milioni fotografija klize
niko ne pita zašto
na ovoj iz Gaze
dečak nema glavu
Snežana Stojanović
Iako govorimo o svojevrsnoj školi za pisanje, zbornik Signali u noći ne bi trebalo ograničavati etiketom “mladih pesnika”. U njemu učestvuju autori različitih godišta, obrazovanja i profesija iz gradova širom Srbije, pa čak i regiona. Ovi pesnici i pesnikinje hrabro istražuju različite teme i forme, od porodice preko rata do erotike; od minijatura do pesama u prozi. Kroz svoja dela, oni pokazuju da je stvaranje mnogo više od spontanog izliva emocija — to je plod vežbe, istraživanja, eksperimentisanja i, konačno, igre. Takođe, urednici zbornika su nekadašnji polaznici radionica, Tamara Ereš, Milana Grbić i Danilo Đoković, koji su pokazali izuzetan smisao i za ovaj deo procesa pisanja, pomažući autorima i autorkama da dođu do najboljih verzija svojih pesama.
Prijava
čovek u uniformi gleda u mene
beton mi zalio stopala
grč stegao grlo
rekla sam da bude
anonimno
Nevena Savković
Ono što je posebno impresivno jeste da mnogi od ovih pesnika već pripremaju svoje rukopise, učestvuju na čitanjima i objavljuju svoje radove, postepeno gradeći svoje ime i prisustvo na poetskoj sceni. Signali u noći za mnoge od njih predstavljaju prvo prisustvo u javnosti, a zasigurno će biti inspiracija i motivacija za sve koji žele da se okušaju na istom putovanju. Zbornik možete nabaviti u knjižarama Beopolis i Bookastore.
Ova zbirka je za vas ako…
želite da istražujete modernu domaću poeziju,
tražite novog omiljenog pesnika ili pesnikinju,
verujete da iza magije pisane reči stoji rad koliko i muze.
Izbor pesama
uništiti nakon čitanja
prije nego što kreneš obavezno
ponovi sebi za šta se boriš
siđi na pretposljednjoj stanici
svakom prolazniku uputi jurodivi pogled
steži kofer dok ti ga ne otrgnu
ponavljaj da je sve ovo samo film
otvori dokument na stranici s fotografijom
udaraj čelom o pleksiglas dok te ne odvedu
na saslušanju im reci da sumnjičiš oblake
da te prate ljudi u mantilima
ostave li te samu iskezi se ogledaju
trljaj o ćošak stola govoreći Očenaš
kada se vrate okači im se o nogavicu
ne puštaj dok te ne pomiluju po glavi
uđi u taksi bez tablica
na zadnjem sjedištu odvrni drvenu nogu
sačekaj nimalo slučajnog prolaznika
izdrži da ne pogledaš za njim
u hotelskoj sobi zaključaj brave
redoslijedom od najviše ka najnižoj
spusti se na koljena pred hladnu kloaku
pusti da iz tebe navre sloboda
sjedni na krevet i uključi televizor
sačekaj vijest o čudotvornom isceljenju
Dario Hajrić
Počeću da umirem brižljivo
plivaću kroz slivnike
grliti se sa gušterima
pružati ruke pacovima
poželeću dobrodošlicu
svakoj bubi koja mi zađe u prostor
praviću se da ljudi ne postoje
počeću da umirem brižljivo
bez gubljenja vremena
na idealizovanje sveta.
Jovana Tošić, po stihu Tadeuša Ruževiča
Tvoj otac gleda televiziju
Simonida Dević
Koža ti tektonski puca
atomi se ubrzano raseljavaju
nemiri trajno nastanjuju
ti postaješ žena.
Ali tvoj otac gleda televiziju.
Dok gradi kuću
urušava mu se dom.
U vestima kažu
Biće rata!
Televizor se pojačava
ti i ton rastete zajedno.
Dok ti brojiš
zube koji se menjaju
ljude koji odlaze
leta koje provodiš u sobi
otac broji
dugove, cigle, račune.
Sećaćeš se zauvek njegovog
profila
dok okreće glavu od požara.
Čela
dok se krije iza jutarnjih novina.
Potiljka
dok odlazi na službena putovanja;
Ali nikada
njegovog lica
ono je uvek bilo
visoko, daleko, nedostižno.
Svog glasa
on je uvek morao da bude
tih, tiši
od večernjeg Dnevnika.
