Mnogo je razloga zbog kojih volimo Booka knjižaru. Sigurni smo da ćemo tamo uvek naći savremena izdanja, aktuelne pisce, besprekoran dizajn korica i, na svakih nekoliko nedelja, nešto novo na njihovim policama. U poslednjih nekoliko meseci, to su čak četiri sveža naslova. Danas pričamo o njima.
U kasno ljeto – Magdalena Blažević
Magdalena Blažević još jedna je od regionalnih autorki koja je nedavno istupila na domaću književnu scenu. Upoznali smo je kroz zbirku priča „Svetkovina“ u kojoj na malo prostora sa mnogo veštine govori o najintimnijim ženskim iskustvima u brutalnom i tradicionalnom svetu Balkana. U ovom maniru, ali sa mnogo brutalnijom premisom, stiže nam i njen prvi roman „U kasno ljeto“, pripovedan iz perspektive mrtve devojčice.
Ubijena tokom rata u Bosni, naša detinja, a opet zrela i svesna protagonistkinja, pruža jedan antiratni narativ kakav do sada nismo imali prilike da čitamo u savremenoj književnosti. Kroz poetičan stil, kakofoniju boja, zvukova i mirisa i mešavinu živopisnih i toplih opisa sa strahotama rata, „U kasno ljeto“ je roman koji, kako javljaju iz Bookinog uredništva, može da vam slomi srce na jedan nežan i neočekivan način.
Zemlja drugih - Lejla Slimani
Lejla Slimani je marokanska autorka koja nam je godinama unazad i više nego poznata. Pratimo je još od 2017. godine, kada je Booka objavila njen literarni triler „Uspavaj me“, nakon kojeg smo željno čekali i onaj drugi, „U vrtu ljudoždera“, koji je u domaće knjižare stigao dve godine kasnije.
Slimanine priče su britke i jezgrovite, pune nesavršenih, kompleksnih ženskih likova i feminizma koji uprkos svemu isijava na svakoj strani. Takve su bile njene prve dve knjige, a takva je i ova najnovija, „Zemlja drugih“, početak trilogije sa kojim je prvi put zašla u žanr istorijske fikcije. Inspirisana sopstvenom porodičnom istorijom, kroz lik Matilde, ova autorka istražuje sudbinu svoje bake i dekolonizaciju Maroka za vreme 50-ih godina prošlog veka.
U „Zemlji drugih“, koja ne može a da nas ne podseća na Margaret Mičel i „Prohujalo s vihorom“, Slimani nas stavlja pred turbulencije koje su sredinom dvadesetog veka uzburkale njenu rodnu zemlju. Kroz pregršt likova i sve kompleksnosti njihovih porodičnih relacija, ova književnica niže slikovite prikaze različitih bolnih, ličnih i traumatičnih konflikta u okviru neemancipovanog društva koje je prema ženama i više nego surovo. Sve dileme i turbulencije, bilo spoljne ili unutrašnje, odigravaju se na pozornici Maroka opterećenog kolonijalnom prošlošću i svojim ponovnim rađanjem – isto onoliko koliko su time opterećeni i sami Slimanini junaci.
Trojica za Kartal - Miljenko Jergović
Zbirka priča „Sarajevki Marlboro“ najpoznatije je delo našeg regionalnog pisca Miljenka Jergovića. Upravo je zahvaljujući njoj postao prepoznatljiv po svom humoru, oštrom razumevanju sudbine jednog grada i njegovih naroda, kao i svakodnevnih međuljudskih drama koje se u njemu odigravaju.
Sveprisutna crta ljudskosti koju Jergović izvlači na videlo kroz dijapazon unikatnih likova, potpuni je kontrast u odnosu na kulise zastrašujućih ratnih konflikta koji vrebaju u pozadini. Baš zbog ove trezvenosti i razumevanja crno-bele realnosti njegova dela toliko rezonuju sa domaćom publikom, a njegova najnovija zbirka, „Trojica za Kartal“, kao omaž poznatom „Marlboru“ nastavlja da korača istim putem.
U ovoj dirljivoj i jedinstvenoj knjizi Jergović se vraća u opkoljeno Sarajevo i još jedan put piše o onim dragim, običnim, često zaboravljenim ljudima koji sa svim svojim strahovima i nadanjima moraju da prežive u posve nenormalnim okolnostima. Kako i sami kažu iz izdavačke kuće Booka, ovo je knjiga koja „bez romantizovanja rata i lažne sentimentalnosti govori, ne o ratu, već o životu.“
2020. - grupa autora
Ko je ovih dana bio na knjiškom delu Instagrama, taj je zasigurno imao priliku da naleti na jedno od najjedinstvenijih izdanja koja je Booka ikada priredila: „2020.“, dnevnik šestoro mladih autora sa prostora bivše Jugoslavije u kojem opisuju godinu koja je zaustavila svet.
Od Danila Lučića i Dijane Matković, preko Lane Bastašić i Luize Bouharaoue, pa sve do Nikole Nikolića i Rumene Bužarovske – ovi mladi talenti regiona, glasovi jedne nove književne generacije, zajedno su stvorili delo sa kojim svi mi, na ovaj ili onaj način, apsolutno možemo da empatišemo. Uz zbunjenost i strah, čežnju, usamljenost i nebrojene frustracije koje su svakog od nas opsedale dve godine ranije u ovo neko doba, nastao je fascinantan književni eksperiment koji meša žanrove koliko i osećanja.
Ako tragate za zaista autentičnim štivom, ne morate otići dalje od Bookine knjižare. Možda je baš sada pravo vreme da je ponovo posetite i vidite šta vas novo u njoj čeka.