Knjiga meseca: “Opaki zalogaji”, Entoni Bordejn

U najnovijem postu iz rubrike ”Knjiga meseca”, Dragana Milovanović, stalna saradnica BDW-a, donosi nam još jedan odličan i informativan osvrt na njoj drago književno delo. Zašto baš ovaj naslov i šta je to što ga izdvaja od ostalih, saznajte u redovima koji slede. Pre toga, zadovoljstvo mi je da sa vama podelim ime dobitnice Irresistible Me seta za uvijanje kose. U pitanju je: Nevena Milićević (IG profil: nensy92). Čestitam Neveni od srca, dok svima ostalima najlepše zahvaljujem na učestvovanju i želim više sreće u idućem nagrađivanju! 

———————

Pošteno ću vam priznati: knjiga iz naslova nije delo koje sam planirala da vam predstavim ovog meseca. Julski kandidat zapravo već neko vreme leži zaboravljen na stočiću pored kreveta i velika je šansa da će biti vraćen u biblioteku ni dopola pročitan. Šta ćete, ne može da vas kupi baš svaki autor! Sa druge strane, iako sam Opake zalogaje (u originalu Nasty Bits) “progutala” pre dve godine u ovo isto vreme, mislim da bi bila šteta da ne podelim sa vama svoje utiske.

Sigurno je većina vas imala prilike da se upozna sa piscem, odnosno kuvarom/svetskim putnikom gledajući emisije No Reservations, The Layover ili seriju Kitchen Confidential, nastalu po njegovoj najpoznatijoj knjizi. Ukoliko jeste, svako dalje predstavljanje je nepotrebno, ali ako niste, imam upozorenje: kao što se može naslutiti iz naslova, Entoni Bordejn je opak. Kao Njujorčanin starog kova, nostalgičan prema vremenima kada je Velika jabuka bila natrula od kriminala, Bordejn se ne usteže da govori o svojim strastima – a pretpostavljate da ne skuplja salvete. On uživa u jakom alkoholu i slasnoj hrani (i ne pita za kalorije), fasciniraju ga mafijaške porodice, neumorno traga za novim ukusima širom sveta, ali sa podjednakim zadovoljstvom se vraća i jelima iz mamine kuhinje. Recimo da ne bi bio preterano oduševljen da se nađe u jednom lifestyle blogu – ali BDW nije bilo kakav blog 😉

Opaki zalogaji su zbirka objavljenih Bordejnovih kolumni i reportaža, od kojih neke čak nemaju nikakve veze sa hranom. Ono što im je zajedničko je potpuna otvorenost i iskrenost koja boji svaku temu tako da znate da niko drugi osim Bordejna nije mogao tako da je napiše. Verujem da skeptici među vama sumnjaju u kvalitet stila pisanja ovog osionog čoveka, te vam odmah mogu reći – ovo nije lepa literatura niti želi to da bude. Međutim, mnogi novinari i pisci bi pozavideli Bordejnu na neposrednosti, humoru, živopisnosti i strastvenosti koja intrigira i osvaja čitaoca. On će bez dlake na jeziku pisati o svakom aspektu savremene gastronomije u kome vidi problem. Meni se naročito dopala oštra kritika velikih lanaca brze hrane čiji su standardizovani, bezukusni obroci direktno krivi za gojaznost američke nacije. Bordejn tvrdi da brzina ne mora biti žrtvovana zarad kvaliteta i objašnjava kako na ulicama brojnih svetskih gradova lokalci prodaju autentična jela, pripremljena od dobrih, svežih namirnica, i u redovima za njihove kioske stoje i radnici i biznismeni.

Bordejn će vam možda raspršiti iluzije koje niste ni znali da imate. Njegov Njujork nije concrete jungle where dreams are made of, već mutan kraj gde ne znate šta će vas sačekati u sledećem sokaku. Rad u ekskluzivnim restoranima daleko je od glamura koji bi mnogi tašti kuvari poželeli, već je to krvav, prljav, gotovo grozan posao, ali sa neverovatno privlačnom energijom. Kuvari su poput pirata koji svake večeri, a naročito vikendom, pokušavaju da spasu prepun brod od naviruće katastrofe. To je banda gerilaca koja pravi krem brule i sluša pank.

Few things are more beautiful to me than a bunch of thuggish, heavily-tattooed line cooks moving around each other like ballerinas on a busy Saturday night.

Možda će vam sve ovo zazvučati previše grubo, ali ova knjiga ima i drugo lice. Čim pomislite da je Bordejn otišao predaleko, već u sledećem tekstu će vas iznenaditi nežnošću s kojom opisuje savršeni zalogaj, ili divljenjem koje oseća prema svetskim majstorima svog posla. On voli da pojede, i to ne krije. Njegova filozofija je da izlazak u restoran nije prilika za poziranje, već za uživanje i zabavu, posebno sa dragim ljudima. Na kraju, to je jedan normalan čovek sa karijerom koja mu pruža fantastične i uzbudljive mogućnosti.

I’ve become some kind of traveling salesman or paid wanderer, both blessed and doomed to travel this world until I can’t anymore. Funny what happens when your dreams come true.

Opaki zalogaji učiniće da malo više obratite pažnju na ukuse i senzacije svojih obroka, ma koliko da su jednostavni. Razumećete bolje koliko je bogatstvo imati recept za maminu zeljanicu. Imaćete novu perspektivu i poštovanje prema radnicima iz kuhinje, a na putovanjima ćete se možda spremnije odlučiti da ipak pazarite domaće jelo na ulici nego da uđete u restoran koji postoji i kod kuće.

Ukoliko se bar jedno od toga desi, znajte da će čak i Entoni biti zadovoljan.

Osim što me interesuje kakvi su vaši utisci o emisijama i knjigama Entonija Bordejna, veoma me zanima i sledeće – kada bi došao u posetu vašem gradu, gde biste ga odveli na klopu? Očekujemo vaše preporuke!

photo by Todd Quackenbush via unsplash.com

_{*ovaj post nije spozorisan}