Naučene radnje
Juče su prolaznici u čudu gledali
kako ispred ulaznih vrata
cepam kartonsku kutiju
Ovde ljudi nemaju
strah od hladnih površina
***
Puni koferi i kartonske kutije. Zagrljaji na aerodromu. Nesanica i praskozorje u nepoznatom gradu. Potrebno je samo navići se na drugačiji rokovnik Sunca i Meseca i novi, obećani život je tu.
Da li je zaista tako? U pesmama Višnje Begović, džet-leg nije samo početak avanture koji nestaje nakon prospavane noći. Nesanica i nelagoda u telu tiho bruje u balansiranju između dva doma, dva grada, dve strane okeana.
Autorka zbirke Džet-leg se obrela u SAD-u kao studentkinja pevanja na prestižnom Berkliju, te je put njene lirske junakinje inspirisan ličnim iskustvom podeljenosti između dve zemlje, i to u ranjivim dvadesetim godinama. Za mnoge je to period kada konačno odbacujemo teške skute autoriteta iz detinjstva dok istovremeno čeznemo za sigurnošću i izvesnošću koju su nam pružali. Između ova dva identiteta, ko smo bili i ko ćemo postati, leži poezija.
Roditelji
Juče na Skajpu
pokazujete mi novi šporet
O svakodnevici govorim
samo kada lažem
Svoju usamljenost krijem
u detaljnim opisima grada
Uglavnom postavljam pitanja
koja traže opširne odgovore
Propuštam čitave rečenice
mapirajući vaša lica
Plodovi vaspitanja
Ostala sam na fakultetu do ponoći.
Vetar je pravio pauzu. Na putu do keja, bežala sam od besne guske.
Reka Čarls je bila sasvim zaleđena.
Razmišljala sam o tome da je prepešačim.
Grupa dečaka grudvala se na sredini ledenog pokrivača.
Pomislila sam na svoju majku koja ima pristup nevidljivim osmatračnicama.
Nisam htela da joj remetim san.
Heroina čiju priču pratimo istovremeno je devojka koja ne traći beton koji se pred njom prostire i koja čak i miljama daleko želi da njen deda zna da ona jedina diže pogled prema krošnjama. Ona ne može da priušti sebi da je nostalgija preplavi, već ona izvire iz crtica iz života uhvaćenih uvežbanim okom. Sa distance mnogo jasnije prepoznaje potrebu za toplinom zajednice i zato lirska junakinja traži svoje jato čak iako će sa njima cele noći kljucati mrve ispred ulaza u džez klub.
Osim pogleda u unutrašnja previranja, autorka, takođe, otvara mapu zemlje gde uvek imaš mesta da se vrtiš ukrug ispruženih ruku. Ne beži od toga da oboji svoje slike svetlucavim popom Endija Vorhola, Peti Smit i Džoan Didion i preda se maštanju o zelenim kadilacima koji jure pašnjacima. Međutim, kako knjiga napreduje, sve je spremnija da obriše šljokice iz očiju i vidi paralelne realnosti gde u gepeku zarđalog kamioneta spava tročlana porodica, kilometar nizvodno plantaža organskih artičoka. Odavno znamo da je “američki san” jedan od većih podviga marketinga, ali ipak volimo da čujemo svaki put kad ga neko raskrinka.
U Holivudu
Nema ničeg romantičnog u napuštenim benzinskim pumpama.
U napuklim izlozima vidim izgubljene poslove i cene na tržištu nekretnina.
Vrućina je i kontejneri zaudaraju.
Ljudi spavaju u šatorima.
Sede na zlatnim zvezdama rasutim po pločnicima.
Rekli su mi da izbegavam javni prevoz.
Nisam poslušala.
Forsiram autobuse i evropsku logiku.
Sedam ispred čoveka koji puši krek.
Palme mirno čuvaju stražu.
Mislim na Kaliforniju Džoun Didion i na glamur, sav taj glamur.
Život između dve zemlje neminovno donosi i poređenja, često pristrasna. Džet-leg nas vodi kroz ulice neskromnog grada gde su ljudi nezadovoljni što voz kasni zbog pokušaja samoubistva i daje viziju Beograda gde se ljudi drže za ruke. No, autorka je vrlo svesna da je u ljudskoj prirodi da hrlimo ka poznatom dok sve nepoznato posmatramo sa podozrenjem. Veština je pronaći momente i ljude koji i tamo daleko mogu da izazovu i uzvrate osmeh.
Sve treba pojedinačno imenovati
po Leni Petrović
Svaku primedbu progutanu
pred nadređenima na poslu
bat micvu na kojoj ti je slavljenica
pljunula kanape u ruku
odlazak na roštilj u srpsku crkvu
gde je šifra za wi-fi: kosovo
savete zemljaka
za uspešnu borbu sa birokratijom
osećaj nostalgije kad na trotoaru
slučajno ugaziš u dudinje
Treba imenovati uigranu razmenu
rečenica sa zadatom melodijom
ime koje koristiš u Starbaksu
prodavnicu u kojoj se ajvar
prodaje za trinaest dolara
činjenicu da ga ipak kupuješ
Ova zbirka je za vas ako…
vas golicaju usne za ukusom života na drugoj obali,
osećate da ste na uzici između dva doma,
vas zanima kako rodoljubiva poezija izgleda danas.
O autorki
Višnja Begović rođena je 1995. u Beogradu. Studije pevanja završila je u Bostonu, a master studije menadžmenta u kulturi u Njujorku. Pesme su joj objavljivane na više internet portala, u zborniku Tajni grad (PPM Enklava, 2022), kao i u zborniku Nova BHCS poezija, drugi tom (Slavitude, 2023) u prevodu na francuski jezik.
Dodatni izbor pesama
Englesko govorno područje
Na rođendanu mladog bubnjara, svi se sapliću o suglasnike zgurane u moje ime. Devojka
u crvenoj fotelji pita me da li ljudi u Srbiji koriste mobilne telefone.
Posle je pijana i ne seća se Srbije. Ne objašnjava mi gde je Ohajo kada spomene svoj
rodni grad.
Koristim vreme za vežbu. Proveravam svako slovo pre nego što odškrinem usta. Savetujem slogove kako da opuste ramena. Puštam ih da obiđu prostoriju. Ocenjujem im lakoću kretanja.
Ako ih u povratku niko ne primeti, častim piće. Večeras igramo do potpune nevidljivosti.
Jamaha od pola tone
Ovo sam ja na nosilima
utegnuta kaiševima
medicinska sestra se izvinjava
zbog smrada u ambulantnim kolima
Abir se smeje
pravi foru koju ne razumem
zabrinuta lica ostaju
iza zatvorenih vrata
Ovo mene unose
u urgentni centar
Abir odgovara na pitanja
ime, prezime, adresa
Ovo je ruka nekog doktora
anestezija
pobeđuje njegove prste
pet nežnih
svilenih buba
Deset minuta kasnije
noga mi je u gipsu
Abir prepričava osoblju
kako me je zamalo
spljoštio koncertni klavir
kako sam se izmakla
kao mačka
a ne čovek
Svima su lica staložena
čak se i smeju
niko osim mene
ne gleda u smrt
koja u dnu kreveta
pakuje torbe
Roditelji u poseti
Ne znaju koliko košta hleb
gde je istok, a gde jug
Ulaze u pogrešan autobus
Na pešačkom prelazu
čekaju moj znak
