Muzej Macura, lociran nadomak Srema i svega dvadesetak kilometara udaljen od Beograda, koga zbog neobične arhitekture meštani često zovu ”kućom bez prozora”, zaokupio mi je pažnju još pre nekoliko godina. Više ni ne znam kako sam tačno saznala za njega, ali ono čega se sećam je velika želja da ga posetim. U mojim mentalnim beleškama ostalo je da ću sigurno kad-tad obići ovo magično mesto i ta ideja se konačno realizovala ove godine. A evo zašto i vama preporučujemo da se odlučite na isti potez.
Od beogradskog nadrealizma do jugo-dade
Muzej Macura je zapravo privatni muzej, osnovan 2008. godine, za čije je otvaranje ”odgovoran” Vladimir Macura – kolekcionar rodom iz Knina, ali duži niz godina stanovnik Beča. Ovo je mesto na kojem je i počeo da se bavi kolekcionarstvom i gde mu se vremenom rađala i sazrevala ideja o sopstvenoj galeriji. Zanimljivo je i što je inspiraciju za arhitektonsko rešenje Muzeja Macure Vladimir pronašao u slici Julija Knifera ”Meandar”, pa je tako arhitektonska osnova kuće u stvari u obliku ćiriličnog slova P.
U ovom muzeju u Novim Banovcima nalaze se umetnička dela iz perioda avangarde dvadesetih i tridesetih godina i moderne umetnosti šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka, koja su nastala na tlu Jugoslavije. Ako ga posetite, moći ćete da vidite i neka originalna dokumenta iz ovog perioda ili izdanja čuvenog časopisa ”Zenit”, po kome je ceo pokret zenitizma i dobio ime. Veliki deo muzejske zbirke čine i dela koja pripadaju beogradskom nadrealizmu, gorgoni i jugo-dadi.
Izložbeni prostor se prostire na dva nivoa, a Muzej ima i depo, stambeno-radni prostor i kafe-bar sa prodajnim pultom. Takođe, posetioci ne moraju da brinu zbog parkinga jer muzej ima sopstveni.
Kako do Muzeja i šta vas tamo čeka?
Kako biste posetili Muzej, potrebno je da se prethodno najavite pozivom na broj telefona koji se nalazi na sajtu. Pričala sam sa izuzetno ljubaznim čovekom koji mi je pred kraj razgovora napomenuo da mu u poruci još jednom pošaljem naša imena, kao i vreme u koje dolazimo.
Do Muzeja se stiže za otprilike 30 minuta iz centra Beograda, ali je svakako preporuka da dođete kolima jer ne postoji direktan prevoz autobusom – tačnije, po izlasku iz autobusa broj 700, trebalo bi vam još 5km peške kako biste stigli do Muzeja. U vrelim letnjim danima ovo možda nije baš najbolja ideja, ali ukusi su različiti – tako da vas ohrabrujemo da svakako odaberete način dolaska koji vama više odgovara.
Po ulasku u dvorište Muzeja, shvatila sam koliko je ono u stvari veliko i prostrano. Sveži, i dalje prolećni mirisi širili su se baštom i zaokupljali mi sva čula.
Pogled na Dunav koji se pruža ispred Muzeja me je dodatno oduševio, a da ne govorim o domaćem soku od zove za dobrodošlicu. Tada sam shvatila koliko ovo mesto ima dobru energiju i koliko ću u narednih nekoliko sati uživati, pogotovo kada imate u vidu da ste na samo nekoliko kilometara udaljeni od gradske vreve i gužve, u miru i tišini bašte Muzeja Macura.
Kada zakoračite u prostorije samog Muzeja, ne možete da odolite utisku da ste se našli na setu nekog filma. Zahvaljujući brojnim eksponatima – neobičnim predmetima poput skulptura, instalacija, fotografija i crteža, ali i knjiga koje su pripadale umetnicima, ličnih pisama, predmeta primenjene umetnosti – Muzej će vam gotovo zagarantovano probuditi interesovanje. Bolje rečeno, nećete biti sigurni gde prvo da gledate i čemu prvo da posvetite svoju pažnju.
Pored bogate muzejske postavke, Muzej Macura predstavlja, kako i sam vlasnik voli da kaže, svojevrsno društveno čvorište – pa se tako na ovom mestu održavaju kulturni događaji poput koncerata, pozorišnih predstava, filmskih i video-projekcija, tribina i predavanja. O tome šta je trenutno u planu, možete saznati na njihovom sajtu u sekciji ”Aktuelnosti”.
Kada uđete dalje u kuću, prvo na šta naiđete je neobično lepa i skladna kuhinja koja odiše duhom prošlosti. Kao da, na neki čudan način, možete da osetite sve te ljude koji su pili iz starinskih, izuzetno očuvanih čaša, na kojima je i dalje trag života. Pomislila sam koliko li je teško očuvati predmete do te mere da prenose energiju i priču samo posmatranjem.
Potom se ulazi u prostoriju sa ogromnim klavirom, koja je dovoljno obasjana suncem zahvaljujući staklenom plafonu, ali i dovoljno prijatna za boravak zbog biljaka koje su dodatno ulepšale ovu oazu.
Zatim se prostorije nižu jedna za drugom, a vi imate utisak kao da će domaćin svakog trenutka iskočiti iz nekog skrivenog kutka i ponuditi vas nečim – bilo to pričom o istorijatu onoga u šta upravo gledate ili pićem, kolačem ili jednostavno – osmehom. To je zapravo jedini detalj koji mi je u obilasku nedostajao – vodič ili neko koga biste mogli da pitate sve što vam padne napamet. Jer sva dela i prostorije koje obilazite su toliko različiti i na svoj način karakteristični da je šteta da ne čujete njihov kontekst. Na svu sreću, na zvaničnom sajtu Muzeja čekaju vas dodatna obrazloženja ako želite da saznate još.
U Muzeju ćete takođe moći da vidite eksponate koji pripadaju pravcima kao što su beogradski nadrealizam – inspirisan nadrealizmom koji je od 1924. počeo da se širi direktno iz Pariza, a koji su činili umetnici poput Dušana Matića, Oskara Daviča, Marka Ristića; ili zenitizam – pravac koji je pokrenut 1921. godine osnivanjem časopisa Zenit, čiji je glavni urednik bio Ljubomir Micić, koji predstavlja umetnika na čiji ćete lik i delo često nailaziti prolazeći kroz Muzej.
Magacin Macura - nastavak obilaska
Nastavljajući uzvodno Dunavom, nekoliko kilometara od Muzeja Macura nalazi se i Magacin Macura – na mestu gde se nekada skladištilo žito. Magacin Macura, kako piše na sajtu, jeste ”mesto za arhiviranje najrazličitijih umetničkih postupaka i za reviziju svega što nam se događalo”.
Ovaj simbolički opis sa sajta je potpuno odgovarao situaciji jer je osećaj prožimanja različitih kultura i naroda na jednom mestu bio posebno jak u Magacinu. Na ovom mestu pronaći ćete još jednu zbirku predmeta, knjiga i umetničkih dela i po završetku obilaska uživati u pogledu na Dunav, iz malo drugačijeg, ali opet jednako nestvarno lepog ugla.
Muzej i Magacin Macura su zaista vredni vaše pažnje i izdvajanja vremena za posetu. Pogotovo su naredni dani i meseci pogodni za to jer je Muzej otvoren od maja do oktobra svake godine, tako da ne čekajte predugo već se prepustite neobičnoj lepoti ovih mesta.
