Kao i prethodnih godina, 28. Festival autorskog filma prikazaće našoj publici niz pažljivo izabranih ostvarenja kako svetske tako i evropske produkcije. Manifestacija nam pruža priliku da od 25. novembra do 2. decembra ispratimo preko 70 filmskih ostvarenja šarolike tematike, podeljene u 14 programskih celina od kojih se izdvajaju: Takmičarski program, Glavni program, Sirovo, Bande à part, Hrabri Balkan, Mreže festivala Jadranske regije i Istorija večnosti.
Sve filmofile koji žele da isprate priče novih, ali i dobro znanih autorskih glasova FAF će ugostiti na sledećim lokacijama: mts Dvorana, Dom omladine Beograd, Dvorana kulturnog centra, Jugoslovenska kinoteka, Cinegrad u Rakovici i Dom kulture Studentski grad.
Omaž Godaru na 28. Festivalu autorskog filma
Vizuelnim identitetom manifestacija je posvećena jednom od najznačajnijih reditelja tzv. francuskog Novog talasa – Žan-Liku Godaru, revolucionaru filma koji je inspirisao kako svoje savremenike tako i reditelje novije generacije.
U čast njegovog lika i dela, 30. novembra u 16:30h, u sali broj 6 mts Dvorane održaće se tribina koju će voditi Miroljub Stojanović, ulaz će biti besplatan. Istog dana u istoj sali, nakon tribine, publika će biti u mogućnosti da odgleda projekciju njegovog ostvarenja Zbogom jeziku 3D, dok će 1. decembra od 17:30h biti prikazana projekcija autorovog magnum opusa, osmodelnog video projekta, Istorije filma u Jugoslovenskoj kinoteci u Uzun Mirkovoj.
5 ostvarenja koje ne smete propustiti
Prelazimo na naše filmske predloge koji su deo nekih od 14 programskih celina manifestacije. Ostvarenja na koja skrećemo pažnju bave se porodičnim i prijateljskim (dis)harmoničnim odnosima, te rušenjem stereotipa, tabua i predrasuda. Svakako, teme koje smo naveli nisu lake, ali su, uz svu težinu koju nose, ipak neophodan i neizostavan deo društvenog diskursa.
Nakon filmskih festivala u Veneciji, Torontu i Londonu, najnoviji film reditelja Martina Mekdone biće predstavljen i našoj publici, te je imao čast da otvori ovogodišnji Festival autorskog filma u Velikoj sali mts Dvorane. Usled velikog interesovanja, karte za ovu projekciju brzo su se rasprodale, ali budite bez brige, zakazano je još nekoliko projekcija (spisak istih možete videti ukoliko kliknete na naslov iznad). Film je deo glavnog programa festivala i po drugi put pred objektiv rediteljeve kamere postavlja glumce Kolina Farela i Brendana Glisona.
Radnja filma smeštena je na udaljeno ostrvo zapadne Irske i usmerena na višegodišnje prijateljstvo Kolma i Podrika, te nagli prekid istog koje će neočekivano inicirati Kolm. Nakon prvobitnog šoka, Podrik će nastojati da, uz pomoć sestre i mladog ostrvljanina, spase odnos sa prijateljem. Njegovi neumorni napori ubediće Kolma u ispravnost odluke o prekidu prijateljstva sa Podrikom, te ga navesti da doskorašnjem prijatelju postavi ultimatum koji će po obojicu imati uznemirujuće posledice.
Prelazimo na takmičarski program manifestacije i debitantski film Šarlot Vels, o čijem ostvarenju smo u dva navrata već pisali na portalu. Prvo u vidu preporuka za Sarajevski filmski festival, a potom ga je Brana uvrstila u svoj tekst o utiscima sa samog festivala. Ovaj film zaslužuje da se o njemu govori. Učesnik mnogih ovogodišnjih festivala, i pobednički film Nedelje kritike na Kanskom festivalu, donosi nam priču o roditeljstvu sa dvadesetogodišnje vremenske distance, iz vizure devojčice Sofi. Prateći stare video snimke sa odmora, koje je sa ocem provela u Turskoj, Sofi će publici prikazati aspekte roditeljstva koje sada i sama razume.
Dok posmatramo kadrove koji su od zaborava sačuvali bezbrižan i srećan period njenog detinjstva, uočavamo i sve izazove i dileme sa kojima se tiho suočava i bori njen otac Kalum. Slika roditeljstva, lišena glorifikacije, donosi nam verodostojan prikaz korenite promene koju ova uloga ima po život osobe, te segmente njegove neprekidne adaptacije na svakodnevicu čija fokusna tačka postaje usmeravanje i savetovanje deteta, kako u periodu odrastanja tako i u daljem životu. Usmeravajući objektiv kamere na Kaluma, rediteljka nam sa puno pažnje i preciznosti predočava svojevrsno lice i naličje očinstva tj. roditeljstva. Prvom svedoči Sofi, a drugom isključivo publika. Upravo ovaj suptilan uvid u Kalumov (su)život sa njegovom najznačajnijom ulogom podstaći će i navesti nas na razmišljanje. Zapitaćemo se ko su naši roditelji van okvira uloge koja ih čini osnovom na kojoj nam počiva život.
Islandski kandidat za ovogodišnjeg Oskara za najbolji strani film, koji je svoju svetsku premijeru imao na Berlinaleu na kom je i nagrađen, poput prethodno pomenutog filma, donosi nam priču o roditeljstvu. Međutim, ono publici postavlja suprotno pitanje: Znamo li šta se zapravo dešava u životima naše dece? Kada na samom početku priče čujemo dobro znane note Čajkovskog, komponovane za drugi čin Labudovog jezera, postaje nam jasno da ćemo svedočiti mračnoj strani ljudske psihe i njenih poriva.
U fokus ove priče postavljeno je vršanjačko nasilje. Van sveta odraslih, u tinejdžerskom uzrastu, odvija se dvočasovna borba za prevlast između ispravnih i loših odluka, čije posledice prete da definišu ceo život, a ne samo period odrastanja za grupu ozloglašenih dečaka.
Eksplicitne scene nasilja i (seksualnog) zlostavljanja potvrdiće Vam u startu stečeni utisak da roditelji zaista ne žele sebi da priznaju da njihove loše odluke utiču na živote dece i pred njih postavljaju loš primer koji se lako sledi. Prepušteni sami sebi, tinejdžeri će nastojati da se rukovode načelima tipičnim za njihov uzrast, ali i da sami pronađu rešenja za naizgled nepregledni niz problema sa kojima su suočeni. Vođeni impulsivnim odlukama preduzeće drastične mere ne bi li pomogli jednom od članova svoje družine da reši porodični problem. Ovakav potez dovešće ih do kobnih posledica.
Prelazimo na film iz programske celine Mreža festivala Jadranske regije, koji je premijeru imao na filmskom festivalu u Lokarnu. Ovo gruzijsko ostvarenje donosi nam priču o selu na obali Crnog mora u kom žive ljudi koji se međusobno dobro poznaju, ili bar misle da se dobro znaju. Ogrezli u mržnji i predrasudama, vreme provode u ogovaranju svojih komšija u lokalnom baru, smeštenog kraj same obale, čiji je vlasnik sredovečni Amnon.
Kada se jednog običnog dana pročuje vest o samoubistvu Elika, čestog gosta Amnonovog bara, kog je većina smatrala nadobudnim, seljani će, maltene svi do jednog, ispoljiti oštar talas zlobe prema upokojenom i odbiti da mu pruže dostojanstvenu sahranu. Nakon što predloži da se u njegovom baru održi daća, Amnon će na sebe preuzeti i zadatak obaveštavanja Elikove unuke Mo o njegovoj smrti. Njen boravak u selu biće za seljane trn u oku, istom merom kojom je to bio i njen deda.
Zloba će dostići svoj vrhunac kada seljani saznaju za tajnu koju su preko dvadeset godina čuvali Amnon i Eliko. Predrasuda i, prevashodno, homofobija navešće ih da dvojicu muškaraca, sa kojima su do juče sedeli pod barskom tendom, posmatraju kao anomaliju koju je, po svaku cenu, neophodno odstraniti sa seoskog tla. Mo će, zahvaljujući vremenu provedenom u toj neprijateljski nastrojenoj sredini, zaključiti da bežanje od socijalizacije predstavlja i ignorisanje društvenih stereotipa i pogubnih predrasuda koje je nephodno iskoreniti.
Poput prvog filma sa ove kratke liste, za ovo ostvarenje možemo reći da je u pitanju tihi film čija radnja nam je prikazana na sporiji, brižno odmeren i upečatljivo liričan način. Kadrovi koji obuhvataju talase Crnog mora i vlažan pesak koji oni za sobom ostave podsećaju nas iznova na nesputanu slobodu postojanja. Slobodu koja je Eliku i Amnonu svakodnevno pred očima dok slušaju vulgarne i zlonamerne opaske ljudi koji ih okružuju. Ljudi koji su na sebe preuzeli uloge kako sudija tako i dželata ljudske sudbine.
Venecijanski filmski festival će ove godine, pored brojnih ostvarenja, kako nagrađenih tako i premijerno prikazanih, ipak ostati upamćen prevashodno po sledećim događajima: drami koja je pratila ekipu debitantskog ostvarenja Olivije Vajld i šestominutnim ovacijama koje je publika, nakon premijere psihološke drame Darena Aronofskog, uputila Brendanu Frejzeru za njegovu povratničku ulogu.
Ovo je priča o kajanju, osećaju krivice i griže savesti. Priča o želji za iskupljenjem i pomirenjem. Još jedna priča o roditeljstvu na našoj listi. Čarli je otac sedamnaestogodišnje Eli, sa kojom je u lošim odnosima otkad je napustio porodicu zarad veze sa muškarcem, koji je nakon izvesnog vremena preminuo. Ophrvan osećajem krivice i tuge, utehu je pronašao u prejedanju koje je rezultiralo morbidnom gojaznošću od 270 kilograma. Distanciran od sveta, Čarli će se posvetiti uspostavljanju komunikacije i pomirenju sa svojom otuđenom ćerkom.
Kao najveći adut ovog ostvarenja izdvaja se i, od premijere, hvali glumački performans Brendana Frejzera, ali i performans Sejdi Sink, mlade zvezde u usponu, kojoj je reditelj poverio ulogu Čarlijeve ćerke. Upravo ovom projekcijom biće zatvoren 28. Festival autorskog filma, 2. decembra u Velikoj sali mts Dvorane u 19 časova.
Debitantski film Dušana Zorića i Matije Gluščevića, Da li ste videli ovu ženu?, koji je svoju premijeru imao na Venecijanskom filmskom festivalu, našoj publici će po prvi put biti prikazan u subotu, 26. novembra u Velikoj sali mts Dvorane u 19 časova. Prenosimo Vam sinopsis ovog ostvarenja, preuzet sa sajta festivala, jer mi to zaista ne bismo bolje i primamljivije opisali.
U vrelini letnjeg dana, Draginja pronalazi telo mrtve žene koja podseća na nju. U vrelini letnjeg dana, Draginja unajmljuje lažnog muža kako bi se pokazala pred prijateljima. U hladnoći zimske noći, Draginja luta ulicama grada u potrazi za izgubljenim pamćenjem. Kroz tri različita života, jedna sredovečna žena pokušava da iskoči iz svoje kože.
Ekipa koja je radila na filmu Da li ste videli ovu ženu? predstavila nam se i na konferenciji za medije, te smo tom prilikom saznali nešto više o inspiraciji za ovo ostvarenje, ali i o izazovima koje je imala glumica Ksenija Marinković kao glavna protagonistkinja.
Kako sami režiseri kažu, teško im je da žanrovski pruže strogu odrednicu za ovo ostvarenje. Interno ga nazivaju egistencijalnom dramom sa elementima nadrealnog, ali im je jedna od osnovnih ideja bila da se žanr filma može redefinisati tokom vremena, čemu definitivno doprinosi specifičan ritam rada na ovom delu — film je sniman u prekidima tokom čak pet godina.
Pozicioniranjem jedne obične, sredovečne žene u središte radnje, ovo filmsko ostvarenje daje glas svim zaboravljenim i donekle marginalizovanim ljudima u srednjim godinama na koje društvo ne obraća pažnju i ne zanima se za njihove potrebe i osećanja.
Da li ste videli ovu ženu? problematizuje priču običnog čoveka u periodu intimne krize, nekog ko u zrelim godinama počinje da preispituje sopstveni život kroz bolne uspomene na prošlo vreme i neispunjene snove, uz podsvest koja kreira halucinacije i sasvim izvesnu nemogućnost bega iz sopstvene kože. Posmatrajući upečatljive kadrove ovog sjajnog ostvarenja pratimo proces redefinisanja indentiteta i preobražaje duha čoveka koga su svi zaboravili.
Sjajna glumačka ekipa okupila se oko ovog ostvarenja, te ćete pored popularne hrvatske glumice Ksenije Marinković sresti i Isidoru Simijonović, Gorana Bogdana, Jasne Đuričić, Radoja Čupića, Borisa Isaković, Alex Elektru, Ivanu Vuković i Vlastu Velisavljevića.
Ovaj film će već od 1. decembra postati deo bioskopskih repertoara i projekcija u kulturnim centrima širom Srbije, a priliku da ga pogledate na FAF-u imaćete sve do 2. decembra, kada će biti prikazan u Domu omladine Beograd.
Ističemo:
U okviru filmske celine Istorija večnosti, koja će biti prikazana u Jugoslovenskoj kinoteci u Uzun Mirkovoj, FAF će svoju publiku obradovati projekcijom remasterizovane i restaurirane trilogije Tri boje: Plavo, Belo i Crveno, renomiranog reditelja autorskog filma Kšištofa Kišlovskog, u subotu 26. novembra od 17:30 časova. Publici koja je željna režije Larsa fon Trira, omogućen je svojevrsni autorski maraton u vidu projekcije njegove mini-serije Kraljevstvo: Egzodus, 1. decembra od 17 časova u Velikoj sali mts Dvorane na istoj lokaciji.
Takođe u kinoteci, festival je za sve ljubitelje dokumentarne filmske forme pripremio autorsko veče Želimira Gvardiola, čija ostvarenja, Javne optužnice – ode istini i Mali i veliki, će prikazati u ponedeljak, 28. novembra u 19:30h. Ulaz će biti besplatan.
Za svakog poštovaoca lika i dela pionira sovjetskog dokumentarnog filma i teoretičara filma, Džige Vertova, FAF je omogućio projekciju njegovog dokumentarnog filma Istorija građanskog rata, 29. novembra u 19:30 časova. Film će se nakon 100 godina, zahvaljujući pažljivoj rekonstrukciji, ponovo naći u bioskopima.
Festival nastavlja seriju razgovora započetu na manifestaciji prošle godine. Razgovaru reditelja Slobodana Šijana i Ivana Ikića možete prisustvovati u četvrtak, 1. decembra, u Dvorani kulturnog centra u 19 časova. Ulaz će biti besplatan. Sedmi put u sklopu festivala, od 28. novembra do 2. decembra, održaće se Francusko-Srpski filmski susreti.
Da zaključimo…
Nadamo se da će Vas neko od navedenih ostvarenja podstaći da na nekoliko sati postanete delom festivalske magije i euforije kojom će Beograd, dvadeset i osmi put zaredom, slaviti svet film kroz autorska dela svetske i evropske kinematografije. Za više informacija o festivalu, bogatom programu i satnici svih njegovih projekcija posetite sajt Festivala autorskog filma. Uživajte u slobodi umetničkog stvaralaštva koju nam svet autorskog filma bez ustručavanja pruža. BDW tim vas pozdravlja i sa nestrpljenjem iščekuje Vaše utiske i preporuke.
Naslovna fotografija: Vladimir Opsenica
2 Responses