Dinamika ovog oktobra je posebno uzbudljiva. Brojni značajni događaji nižu se jedan za drugim, te se čini da je jesen koju smo (ne)rado dočekali izrazito vitalna. Na taj spisak od juče smo dodali i tradicionalni Oktobarski salon u Beogradu.
Ovogodišnji 59. Oktobarski salon (Beogradski bijenale) dobio je svoje ”prestupno” predjubilejno izdanje, s obzirom na nemogućnost da se održi prošle godine kako je prvobitno planirano, a zatim otkazano usled tadašnje epidemiološke situacije. Ipak, čini se da je upravo to čekanje i nametnuta nedoslednost donela brojne novine prilikom organizacije, koje će sigurno predstavljati pravo osveženje.
U periodu od 20. oktobra do 4. decembra bićete u prilici da uživate u brojnim izložbama, performansima i dijalozima na polju vizuelnih umetnosti i da se upoznate sa bogatim stvaralaštvom mnogih savremenih domaćih, ali i regionalnih i međunarodnih umetnika. Ovogodišnji Salon se razlikuje od svih prethodnih po tome što su čitav koncept i realizacija povereni Kulturnom centru Beograda, koji je i ranije predstavljao značajan element u organizaciji ove kultne manifestacije.
Nešto više o kompletnoj idejnoj postavci objašnjeno je na konferenciji za medije čiji smo bili gosti, gde su nam se u nedavno otvorenom Salonu Muzeja grada Beograda na adresi Bulevar Kralja Aleksandra 32, obratili predstavnici organizacije, pokroviteljstva i podrške 59. Oktobarskog salona. Tom prilikom je potvrđeno da je Oktobarski salon prepoznat kao jedna od najznačajnih kulturnih manifestacija u našoj zemlji, zbog čega je posebno važno da bude dostupan svim građanima. Stoga je ulazak u sve prostore u kojima će se održavati ova manifestacija besplatan, izuzev Narodnog muzeja, gde je ulaz slobodan nedeljom.
Podsetimo se da je Oktobarski salon likovnih i primenjenih umetnosti Srbije prvi put održan još 1960. godine, i to na inicijativu Narodnog odbora grada Beograda, kako bi se odala počast najznačajnijim umetničkim ostvarenjima u Srbiji. Svake godine otvaran je 20. oktobra, na Dan oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu i taj datum se tradicionalno održao do danas, dok su koncept i način realizacije Salona kroz istoriju bili podložni promenama. Salon je 2004. godine dobio međunarodni karakter, što je umnogome pomoglo razvoju domaćih umetnika kroz razmenu iskustva, ideja i kreativnost u regionalnom i globalnom kontekstu. Već 2007. uspostavljena je nagrada za umetnike koja podrazumeva organizovanje samostalne izložbe u jednom od galerijskih prostora Salona. Deset godina nakon toga, Oktobarski salon dobija status bijenalne manifestacije.
Lokacije i program dešavanja
Ovogodišnja postavka podrazumeva izložbe, predstave, projekcije, hepeninge, performanse, diskusije i dijaloge, predavanja i još mnogo, mnogo toga, rapspoređeno na čak jedanaest lokacija, koje će istovremeno biti obogaćene različitim postavkama i performansima u periodu od 24. novembra do 4. decembra, odnosno do završetka Oktobarskog salona. Samo neke od lokacija koje možete posetiti tokom trajanja Oktobarskog salona su Kulturni centar Beograda, Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”, Galerija Radio Beograda, Salon Muzeja Grada Beograda, Fakultet dramskih umetnosti i Art hub kula, uz glavno sedište smešteno u Salonu Muzeja Grada Beograda.
S obzirom na razuđenost koja se tiče mesta održavanja ovogodišnjeg programa, putem ovog linka možete se detaljnije uputiti u značaj pojedinačnih lokacija i predviđenog programa.
Važno je napomenuti da će deo planiranih aktivnost ovogodišnjeg Salona imati svoj nastavak i tokom decembra, odnosno do polovine januara naredne godine. Završni performans biće održan na platou ispred KCB-a, zatvarajući izložbene prostore Oktobarskog salona, izuzev Salona Muzeja savremene umetnosti i Galerije Biblioteke grada Beograda.
Kompletan program možete pogledati na linku.
5 performansa koje ne smete propustiti
Pod najsjajnijim reflektorom su umetnici, kao glavni akteri oktobarske umetničke scene, odnosno širok opus njihovog stvaralaštva. Umetnička direktorka ovogodišnjeg Salona Zorana Đaković Miniti istakla je važnost položaja umetnika u celokupnoj organizaciji, kao i želju da o Salonu upravo najviše govore stvaraoci.
Neke performanse jednostavno morate ispratiti, a među njima su:
- Dvadesetominutni performans Milice Tomić pod nazivom Beogradska ekstenzija Edinburške izjave: Ko profitira od umetnosti a ko pošteno zarađuje, koja se nadovezuje na ekstenziju rada Dragoljuba Raše Todosijevića, jednog od prvih jugoslovenskih konceptualista.
Naime, 1975. godine organizovan je projekat Oktobar 75, kao kontraizložba u odnosu na Oktobarski salon, u Studentskom kulturnom centru. Godine 2012. nekoliko umetnika ponovo se vratilo preispitivanju vrednosti i aktuelizaciji pitanja postavljenih još tokom sedamdesetih godina, te je tokom Pančevačkog bijenala i simposiona Oktobar XXX izvedena ekstenzija rada našeg poznatog umetnika Todosijevića, dok se u okviru ovogodišnjeg Salona, Milica Tomić iznova vraća na datu temu predstavljajući nam prostorno-semantičku ekstenziju prethodnog rada.
- Performans Milice Rakić, umetnice posvećene ispitivanju načina na koji jezik i kultura oblikuju indentitet pojedinca, najavljen je za 22. oktobar u prostoru Legata Vojislava M. Jovanovića Maramba, pod buntovnim nazivom Lepa sam kao REVOLUCIJA.
Posetioci će imati priliku da se susretnu sa preispitivanjem kulture socijalizma u kontekstu ženske emancipacije, a pored toga dobiće i specijalno pripremljeno izdanje knjižica poezije sa deset pesama savremenih autora i autorki, među kojima su Radmila Petrović, Maša Seničić, Marko Tomaš i Dubravka Đurić.
- Hepening pod nazivom Metež, najavljen za 23. oktobar, kao razgovor na travi na temu ”Umetnost kao iritacija” privući će pažnju svih ljubitelja prirode i poezije.
Književnik i antropolog Božidar Mandić predstavio je svoju osnovnu zamisao koja stoji iza ovakvog druženja u predivnom predelu planine Rudnik, ističući važnosti ponovnog približavanja prirode savremenom čoveku. Broj posetilaca je ograničen, a možete se prijaviti putem mejla adrese: olga.masic@kcb.org.rs.
- U Narodnom muzeju Srbije 3. novembra bićete u prilici da čujete francuskog umetnika i kustosa Erika Korna koji će govoriti o evropskoj umetnosti od 14. do 20. veka, u čemu će mu se pridružiti Dragana Kovačić, muzejska savetnica i kustoskinja Narodnog muzeja.
Razgovor će biti vođen na francuskom i na srpskom jeziku, pri čemu će biti organizovano konsekutivno prevođenje
- U nedelju, 27. novembra imaćete priliku da se na nekoliko sati osetite kao turista u sopstvenom gradu.
Pridružite se šetnji Prostori (za) umetnost koja će pratiti rutu od Ulaza u Radio Beograda i mural Dušana Rajića Dulaita, pa sve do Salona Muzeja savremene umetnosti i pružite priliku ovom interesantnom nedeljnom druženju.
Vreme je za umetnost
U iščekivanju jubilarnog 60. Oktobarskog salona koji je planiran za 2024. godinu, pomenuta je mogućnost formiranja odbora za dijalog sa umetnicima o formi bijenala i njihovim odlukama vezanim za sam koncept ove kultne manifestacije.
Iako se isuviše često čini da su umetnosti i kulturi posvećeni tek neznatni momenti pažnje, Oktobarski salon im definitivno vraća oduzeto.
Verujem da posebno interesantan aspekt Salona jeste približavanje umetnosti ljudima u poznatom prostoru, naročito uzevši u obzir naviknutost na konzumiranje (umetničkog) sadržaja virtuelnim putem. Održavanjem bijenala, festivala i izložbi neguje se neposredan kontakt umetnika i publike, što umetnost čini bliskom i neophodnom u svakodnevnici. Pored toga, Oktobarski salon predstavlja izuzetnu priliku da se upoznaju talentovani umetnici sa kojim se publika možda još uvek nije susrela. S obzirom na predstojeći period tokom kojeg će kreativnost, idealizam, ali i angažovanost umetničkih obeležiti mnoge lokalitete i osvojiti Beograd, sigurna sam da svako od nas može izdvojiti koji trenutak i prepustiti se uživanju i učešću u umetničkom stvaralaštvu.
