Search
Close this search box.
Search
Close this search box.

Bile smo na predstavi ”Moj muž” i iz prve ruke se uverile zašto je uvek rasprodata

Naizgled jednostavna, a zapravo kompleksna kritika patrijarhalnog sistema bio bi najkraći opis predstave “Moj muž”, po tekstu Rumene Bužarovske, koja se nalazi na repertoaru Jugoslovenskog dramskog pozorišta i jedna je od onih koje ne bi trebalo propustiti. Režiju potpisuje Jovana Tomić, sjajna mlada rediteljka, dok je dramaturški rad na tekstu poveren Dimitriju Kokanovu. U predstavi igraju glumice Sanja Marković i Jovana Belović.

Knjiga Rumene Bužarovske sastoji se od 11 priča u čijem fokusu je muškarac (samo na površini, priče zapravo zadiru mnogo dublje od muško–ženskog odnosa), a govore ih žene. U tom smislu, nema velikog odstupanja pri postavljanju ovog teksta na pozorišnu scenu, ali je uveden po još jedan ženski lik, što je sjajan postupak u kontekstu vremena u kom živimo – žena je ženi podrška i spas. Rediteljka je obradila pet priča iz knjige – Preljubnik, Otac, Lile, Osmi mart i Supa, a uvezala ih je u jednu homogenu i funkcionalnu celinu. Vrlo je jasna distinkcija između priče Supa i prethodne četiri – Tomićeva je želela da poentira time što narušava ono na šta nas je navikla pre toga – o muškarcu se u ovoj priči jedva i govori, a fokus je na odnosu i komunikaciji između dve žene, majke i ćerke, koje postaju simultane u situaciji koja ih je zadesila.

Junakinje ove predstave su žene iz različitih miljea i socioloških struktura, a svaka od njih je žrtva surovog patrijarhata koji se ne da iskoreniti, posebno u malim i zabačenim sredinama. On živi i pulsira poput kakvog kancera, a svaka žena koja se otrgne čeljustima ove nemani je tračak nade i vere u bolje sutra. 

Knjigu ''Moj muž'' za domaće tržište izdala je izdavačka kuća ''Booka''.

Gledajući ovu predstavu, imala sam neki čudan osećaj olakšanja što nisam nijedna od tih žena, ali i izuzetno opor ukus u ustima zato što sam prepoznavala žene iz bližeg ili šireg okruženja. U tome je njena vrednost – ona provocira, ispituje, govori o problemima, koje bih se usudila da nazovem retoričkim, ali i razrešava i ogoljava ono što je na svetu najčistije – istinu.

U februaru predstava ''Moj muž'' naći će se tri puta na repertoraru JDP-a

Scenografija je minimalistička – jedan bračni krevet je na sredini scene, a rekviziti koji određuju ambijent su oko njega i svi su stereotipno ženski – usisivač, garderoba, kozmetika. Svaka priča skida po jedan prekrivač sa kreveta, što je izuzetan pozorišni znak degradacije žene u socio-političkom okruženju u kom se junakinje nalaze. Glumice izvode promene na sceni, nekada uz muziku, nekada uz tišinu, u zavisnosti od onoga šta prethodna priča donese kao poentu. Iskakanje, odnosno uskakanje u likove je fluidno i precizno. Jovana Belović i Sanja Marković imaju sjajnu energiju, izuzetno su talentovane i predstavu izvode bravurozno.

Komična u momentima kada je to potrebno, a opet obojena i emotivnim nabojem, sasvim sigurno vas neće ostaviti ravnodušnim. “Moj muž” ima neverovatno dobar autorski tim, te je zato i jedna od onih predstava koje, sasvim sam sigurna, žive večno. 

Kako je januarsko izvođenje ove predstave zajednički propratio jedan deo našeg tima, odlučile smo da svaka od nas podeli svoje viđenje predstave, tako da vas u nastavku čekaju utisci još jedne Jovane, Jelene, Nikoline i naše urednice Brane. I jedan važan savet za kraj: budite brzi kada je reč o kupovini karata. Čim saznate da je repertoar objavljen, pohrlite ka sajtu ili blagajni kako biste ugrabili svoju kartu. 

Retke su predstave koje uspeju da vas nateraju da se smejete od srca, a onda i da od srca jecate. To mi se u pozorištu nije desilo još od ''Velike drame''. A onda sam otišla na izvođenje predstave ''Moj muž'' i od nasmejane gledateljke koja uživa u visprenoj kritici patrijarhalnog sistema, u par minuta sam se transformisala u cmizdravicu koja nije uspevala da zaustavi suze, ma koliko se trudila. Prestala sam da se trudim i prepustila sam se fantastičnom glumačkom umeću dveju glumica koje su tako lagano i tako lagodno prelazile iz lika u lik, svaki dočaravajući podjednako ubedljivo. Iako sam čitala Rumeninu knjigu, ni u jednom momentu nisam imala utisak da gledam nešto ''već viđeno'' ili bolje rečeno ''već čitano''. Knjiga i predstava se izuzetno dobro dopunjuju i jedna drugu ni na koji način ne spotiču. Zato vam od srca preporučujem da ih obe iskusite. Redosled nije bitan. Bitno je da ih ne propustite.
Brana Antović Aleksić
glavna urednica
Kontrast između kompleksnosti teme i jednostavnosti kojom je ona predstavljana na sceni, daje dodatnu jačinu i ozbiljnost dramatizaciji predstave "Moj muž". Ženski odnosi u patrijarhalnom društvu uslovljeni rodnim očekivanjima i očekivanim odnosima sa/prema muškarcima boljka je svake od nas, sakrivena toliko duboko da ogoljenost koju vidimo kroz dramatizaciju može biti katarzično iskustvo. Dok je nas pet žena sjedjelo u publici, na sceni su se smjenjivala iskustva naših komšinica, drugarica, baka, majki, ali i nas samih. Simon de Bovoar je rekla da se žena ne rađa, već postaje, a baš to uporište biće iznova potvrđivano kroz sreću, tugu, bijes, ljutnju balkanskih žena čije su priče postavljene na sceni.
Nikolina
autorka tekstova
 Gledajući predstavu "Moj muž" nisam mogla da se otmem utisku da sam sve to negde već videla, čula, da sam takav razgovor možda i sama s nekom ženom već vodila. Na sceni sam videla život naših žena, u malom. Iz priče u priču pred publikom su se smenjivale naše bake, tetke, koleginice, slučajne prolaznice. Svaku od tih žena, koje su dve glumice izuzetno verodostojno predstavile, mogla sam da smestim u sudbinu neke žene koju poznajem ili za koju sam čula. I možda najupečatljiviji utisak koji je na mene ostavila predstava – muževi su glavni i centralni deo života tih žena, ono što njihovu sudbinu i suštinu postojanja u potpunosti određuje. Najveću knedlu u grlu imala sam u trenucima kada sam osvestila da su scene koje gledam nekim ženama stvarnost. "Moj muž" nije samo predstava već umetnički prikaz teskobne stvarnosti.
Jelena Boljević
autorka tekstova
Ova me je predstava ostavila bez teksta. Iako naziv "Moj muž" može navesti na pomisao da se kritikuju muškarci, zapravo su, iz ženske perspektive, prikazani unesrećeni ljudi, i muškarci i žene, te balkanski mentalitet i njegove stege. Izazov je preneti ovakve priče na scenu, ali je ekipa predstave uspela da nas na autentičan način vodi kroz katkad teške, katkad komične, ali opore situacije. Zahvaljujući dvema izuzetno talentovanim glumicama, otelotvorio se čitav svet likova različitih godina, položaja i sudbina, ali im je svima zajednička nesreća koja vam i tokom predstave i nakon nje ostavlja knedlu u grlu.
Jovana Milovanović
izvršna urednica
Facebook
Twitter
Pinterest
LinkedIn
Email

Pročitajte još

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *