Pripreme za dodelu Oskara 2019: kandidati za najbolji film (+ dodatne preporuke)

Oni koji me dobro poznaju često od mene, kao reakciju, čuju izraz “ne padam nešto u nesvest”, toliko često da je ta fraza postala moja uzrečica. Ona mi je dobro došla i kada sam saznala da su filmovi Black Panther, Bohemian Rhapsody i A Star is Born kandidati za Oskara za najbolji film. Već se ”šuškalo” o tome da su ova tri naslova u igri (kad kažem “šuškalo”, mislim – svi su pričali o njima), ali ja taj potencijal u njima ne vidim. Želela sam da otkrijem šta nude ostali kandidati – stoga, ovogodišnja BDW priprema za Oskara dolazi u skraćenom izdanju, ali uz “dodatnu literaturu” u vezi sa svakim filmom.

BlacKkKlansman

_{Režija: Spajk Li
Scenario: Čarli Vahtel, Dejvid Rabinovic, Kevin Vilmot, Spajk Li; zasnovano na knjizi Rona Stalvorta
Glavne uloge: Džon Dejvid Vašington, Adam Drajver
Nominacije (6): najbolji film, najbolji adaptirani scenario, najbolja režija, najbolja montaža, najbolja sporedna muška uloga (Adam Drajver), najbolja muzika}

Afroamerikanac u Ku Kjuks klanu – kako je to uopšte moguće? BlacKkKlansman je zasnovan na ingenioznom istraživanju detektiva afroameričkog porekla, Rona Stalvorta (Džon Dejvid Vašington), koji uspeva da uđe u redove lokalne grane KKK-a. Kroz telefonske razgovore sa glavešinama Klana, Ron vrlo ubedljivo govori o svojoj mržnji prema svim “crnjama”, a kada dođe trenutak za upoznavanje uživo, u misiju se uključuje Flip Zimerman (Adam Drajver), Ronov kolega jevrejskog porekla, ali srećom, bele puti.

Dvojac Stalvort-Zimerman je glavno težište ovog filma – obojica su žrtve diskriminacije, s tim što jednog boja kože otkriva, a drugog može da sakrije. Film predstavlja niz drugih paralela, od kontrasta u odnosima i motivacijama između “bele” i “crne” zajednice do sličnosti prošlosti i sadašnjosti. Kada je tema toliko polarizovana, nema mnogo prostora za nijansiranje, pa su članovi KKK-a predstavljeni gotovo karikaturalno. Ono gde činimo grešku kao društvo jeste ismevanje stereotipa i potcenjivanje opasnosti fanatizma. U tome je snaga ovog ostvarenja – veoma je zabavno, ali nosi jasnu poruku o brutalnom rasizmu od kojeg se američko društvo još uvek nije izlečilo.

Zašto vredi pogledati?

Zato što ovaj film zna šta hoće da kaže i to radi kroz dinamičnu, uzbudljivu priču od koje je jedino neverovatniji trenutak kada se film prelije u sadašnjost.

Dodatna literatura:

Do the Right Thing, jedan od najpoznatijih i, po mišljenju mnogih, najbolji film Spajka Lija, koji se takođe bavim problemom rase.

The Favourite

_{Režija: Jorgos Lantimos
Scenario: Debora Dejvis, Toni Meknamara
Glavne uloge: Olivija Kolman, Ema Stoun, Rejčel Vajs
Nominacije (10): najbolji film, najbolji originalni scenario, najbolja režija, najbolja montaža, najbolja kinematografija, najbolja glavna ženska uloga (Olivija Kolman), dve najbolje sporedne ženske uloge (Ema Stoun i Rejčel Vajs), najbolja produkcija, najbolji kostim}

Džejn Ostin. Balovi. Haljine visokog struka. Izuzetni maniri. To su moje prve asocijacije na Englesku XVIII veka. Film The Favourite ih je poljuljao u prvim minutima i do poslednje scene ih sasvim izbrisao. Iako govori o naizgled klasičnoj dvorskoj spletki, ovo ostvarenje je pretvorilo uredan i otmen svet plemstva i velikih državnika u prljavu, gotovo čudovišnu igru

U filmu, za “miljenicu” kraljice Ane (Olivija Koulman) bore se Lejdi Moulberi (Rejčel Vajs), njena dugogodišnja bliska prijateljica, i Ebigejl (Ema Stoun), novopridošla sluškinja. Sve tri glumice su nominovane za Oskara, i to sasvim zasluženo – one vode svoje likove kroz dramatičnu evoluciju, ali tako prirodno i vešto da vi kao gledaoci nikad niste sigurni za koga da “navijate”. Na početku, kraljica Ana je ekscentrično, obesno derište, Lejdi Moulberi okrutna plemkinja, a Ebigejl iskrena i hrabra seljančica. Prepustiću vam da sami otkrijete njihovo pravo lice.

Muški likovi su u ovom filmu gotovo nebitni, što je naročito zanimljivo imajući u vidu period. Primera radi, muž kraljice Ane, danski princ Džordž, uopšte se ne pojavljuje. No, režiser Jorgos Lantimos i scenaristi nisu želeli da se bave rekonstrukcijom dešavanja, iako je film zasnovan na istinitoj epizodi. Umesto toga, oni su se poigrali očekivanjima publike i za to iskoristili dobro poznatu scenografiju. Nećete moći da ne primetite svetlo i kameru koji iz sasvim drugačijeg ugla predstavljaju hiroviti, raskošni i raskalašni engleski dvor.

Zašto vredi pogledati?

Nisam gledala film The Lobster istog režisera, ali sam tokom istraživanja otkrila da je ovaj film zadržao istu mračnu notu, ali uz mnogo razrađeniji scenario. Ako vam je Džejn Ostin previše dosadna ili sladunjava, The Favourite sigurno neće biti.

Dodatna literatura:

All About Eve, holivudski klasik, sa donekle sličnim zapletom, u kojem glume Beti Dejvis, En Bakster, Džordž Sanders i Selest Holm.

Green Book

_{Režija: Piter Fareli
Scenario: Nik Valelonga, Brajan Hejz  Kuri, Piter Fareli
Glavne uloge: Vigo Mortensen, Maheršala Ali
Nominacije (5): najbolji film, najbolji originalni scenario, najbolja montaža, najbolja glavna muška uloga (Vigo Mortensen), najbolja sporedna muška uloga (Maheršala Ali)}

Što bi rekla Ajris u mom omiljenom filmu The Holiday: “I like corny. I’m looking for corny in my life”. U tim rečenicama se može sažeti moj utisak o filmu Green Book. Da, malo je sladunjav i banalan, i da, to je n-ti film o rasnim odnosima u Americi. Ali, posle gledanja ovog filma, ja sam bila nasmejana i meni je to dovoljno.

Naziv filma potiče od naziva vodiča za putovanje za Afroamerikance, koji šezdesetih nisu bili dobrodošli gosti u mnogim motelima i restoranima, naročito u južnim američkim državama. Upravo kroz te države je prolazila turneja trija džez pijaniste Dona Širlija (Maheršala Ali). Bojeći se za svoju bezbednost, on je angažovao batinaša (u nedostatku lepše reči) italijansko-američkog porekla, Tonija Valelongu (Vigo Mortensen). Verovali ili ne, još jedna istinita priča!

Oba glumca se takmiče za zlatnu statuu i bilo bi mi drago da je dobiju. Vigo Mortensen je fantastično neotesan i glasan, nasuprot prefinjenom Maheršali Aliju. Njih dvojica su okolnostima prisiljeni da veruju jedan drugom, iako im celo životno iskustvo govori suprotno. Najveća vrednost ovog filma jeste u tome što obrađuje problematičnu temu na način prihvatljiv široj publici koja, da se ne lažemo, još uvek po razmišljanju nalikuje Toniju Valelongi.

Zašto vredi pogledati?

Ne mora svaki film da ima dubok uvid u izabranu društvenu problematiku, može jednostavno da ispriča nečije lično iskustvo i borbu. Često se dešava da autori uzmu preveliki zalogaj i više se fokusiraju na socijalne uslove nego na likove, čime ne uspevaju da ispoštuju ni široki ni uski kontekst priče. Green Book je jasno sebi odredio granice.

Bonus preporuka:

Ako vam se svideo ovaj film, obavezno pogledajte i The Help o istom periodu američke istorije, ali sa fokusom na Afroamerikanke koje su radile kao dadilje u porodicama belaca.

Vice

_{Režija: Adam Mekej
Scenario: Adam Mekej
Glavne uloge: Kristijan Bejl, Ejmi Adams, Stiv Karel, Sem Rokvel
Nominacije (8): najbolji film, najbolji originalni scenario, najbolja režija, najbolja montaža, najbolja glavna muška uloga (Kristijan Bejl), najbolja sporedna ženska uloga (Ejmi Adams), najbolja sporedna muška uloga (Sem Rokvel), najbolja šminka i frizura}

Satirični filmovi o ekonomskim i političkim dešavanjima me više ne impresioniraju, naročito posle lošeg iskustva sa filmom “Hjuston, imamo problem”. No, kada govorimo o filmu Vice o američkom političaru Diku Čejniju, situacija nije toliko čista. Ovaj film ne zna šta hoće da bude – i drama i komedija, i osuda štetne politike i humanizacija počinioca. Kao prirodno poređenje nameće se The Big Short za koji je zaslužna ista ekipa (i koji mi se veoma dopao), ali ipak mislim da nije isto simplifikovati ekonomske fenomene, koji imaju mnogo jasnije uzroke i posledice, i pojednostavljivati “crnu kutiju” političkih dešavanja.

Kako nisam dobar poznavalac međunarodnih odnosa, imala sam šta da “naučim” iz ovog ostvarenja, ali i utisak da čujem već dobro poznatu retoriku, kao da je film snimljen da bi publika svesrdno klimala glavom. Mislim da je problematično praviti takve filmove, jer će mnogima, naročito van Amerike, samo biti ojačane predrasude o ponašanju ove države kao svetske supersile. Da li je to ikome potrebno?

Kristijan Bejl je odličan i skidam mu kapu za fizičku transformaciju, mada moram da primetim da Čejni u njegovoj interpretaciji zvuči kao Betmen. Sem Rokvel je dobar, ali mi je žao što umesto njega nije nominovan Stiv Karel, kome toliko bolje leže dramske uloge nego komedije sa kojima je stekao popularnost.

_{Zašto vredi pogledati?}

Vice je samozadovoljno duhovit, ali ako zanemarite njegovu aroganciju, uočićete filmski intersantne trenutke i trikove koje je Mekej iskoristio da ispriča jednu klasičnu biografsku priču.

Dodatna literatura:

Ako vas interesuje američka politika u filmskoj obradi, preporučujemo film Game Change, višestruko nagrađivan televizijski film sa Džulijen Mur u ulozi Sare Pejlin, bivše guvernerke Aljaske i svojevremene kandidatkinje za potpresednicu SAD-a.

Roma

_{Režija: Alfonso Kuaron
Scenario: Alfonso Kuaron
Glavne uloge: Jalica Aparisio, Marina de Tavira, Nensi Garsija Garsija, Horhe Antonio Gerero
Nominacije (10): najbolji film, najbolji strani film, najbolji originalni scenario, najbolja režija, najbolja kinematografija, najbolja glavna ženska uloga (Jalica Aparasio), najbolja sporedna ženska uloga (Marina de Tavira), najbolji dizajn produkcije, najbolja montaža zvuka, najbolji zvučni miks}

Svi ovogodišnji kandidati za najbolji film traju nešto preko dva sata, osim filma Roma. On traje večnost i po. Interesantno koliko mi se ovaj film nije dopao, a na koliko apsolutno pozitivnih recenzija sam naišla, u poređenju sa preostalim kandidatima za Oskara o kojima postoje oprečna mišljenja.

Roma je referenca na istoimeni deo Meksiko Sitija u kome se dešava radnja. Režiser Alfonso Kuaron je posvetio ovo ostvarenje svojoj dadilji i kućepaziteljki, koja se u filmskoj inkarnaciji zove Kleo i čiji isečak života pratimo.

Kritičari su saglasni da film na prelep način predstavlja sitnice svakodnevnog života i odnosa prema ženi koja istovremeno i jeste i nije deo jedne porodice. Oni su bliski i puni ljubavi, ali njena uloga je jasna – ona je tu da služi, kuva i pere. Njena intima je skrivena od njih. Volela bih da je taj asimetričan odnos malo očiglednije i dublje razrađen, jer ja ne mogu da se zainteresujem za likove i njihove odnose samo zato što postoje na ekranu. Kleo kao lik ničim nije kupila moju pažnju, mada priznajem da je Jalica Aparisio, budući da nema iskustva u glumi, odlično uradila posao sa scenarijem koji je imala.

Takođe, film je vizuelno predivan (čak možda isuviše) i veoma pažljivo i nežno se zadržava na sasvim običnim trenucima. Nestrpljivoj meni, pak, nije prijalo da više sekundi nego što je potrebno gledam u podne pločice, treninge borilačkih veština i druge uhvaćene detalje. Vizuelni, ali i zvučni efekat je sigurno umanjen zbog malog ekrana, budući da sam film gledala preko Netflix-a. No, čini mi se da bih se u bioskopskoj sali samo još više dosađivala.

Zašto vredi pogledati?

Nakon svega ovoga, ipak mislim da bi trebalo dati šansu ovom filmu makar zbog “čišćenja nepca” od holivudske kinematografije. Previše smo se navikli na brzinu, dramu i površnost u svemu, a konzumiranje umetnosti ne bi smelo da bude rutinsko.

Dodatna literatura:

Y Tu Mama Tambien – nešto ”pitkiji” film istog režisera (mada tu su i Gravity, Children of Men i 3. deo serijala o Hari Poteru).

https://www.youtube.com/watch?v=6BS27ngZtxg

Koji su vaši favoriti za ovogodišnju dodelu Oskara?

Podelite svoje utiske sa nama komentarima!

naslovna fotografija: Branislava Antović
_{*ovaj post nije sponzorisan}