Mnoge društvene mreže mere koliko vremena na njima provodimo. Verujem da smo svi odavno prestali da se čudimo tom broju sati. Svako od nas ima neku, optimalnu, brojku koju toleriše kao sastavni deo svoje svakodnevice. Ukoliko, bar na tren, poželite da napravite (socijalnu) distancu i dopaminski detoks od raznih dimenzija ekrana, nemojte se iznenaditi ako, kao ja, dobijete poruku koja vas pita da li je sve ok. Naime, tablet mi već nekoliko nedelja šalje obaveštenja u kojima broji koliko sati nisam gledala u njegov ekran. Naravno, efekat je suprotan od željenog, te smo moj Samsung i ja trenutno u fazi inatnog nadmetanja, svojevrsnoj aukciji neaktivnosti.
Broj sati koji provedemo ispred ekrana bio bi daleko manji kada bismo imali neki uvid u vreme koje provedemo u traganju za sadržajem na internetu. U tom procesu pretrage dominiraju streaming platforme sa svojim lavirintima filmske i televizijske ponude. Ko zna šta bih sve stigla da odgledam kada bih samo malo manje vršljala po Netfliksovom, HBO GO i Diznijevom katalogu.
Kako biste i vi napravili predah od pretrage, iz Netfliksove ponude izdvajam šest filmskih i dva TV predloga, prave skrivene dragulje ove platforme koji su vam verovatno promakli, a ne bi trebalo.
Anne With an E (2017-2019)
Stiglo nam je proleće. Ukoliko želite da vam sunce zasija i na ekranu, Netfliks ima savršen televizijski predlog – adaptaciju književnog serijala Lusi Mod Montgomeri čija protagonistkinja je crvenokosa devojčica Eni Širli. Ukoliko ste spremni da prihvatite izvesna odstupanja i modifikacije u odnosu na štivo na kojem se serija zasniva, imaćete priliku da uživate u raskošnoj kinematografiji, savršeno usklađenoj sa atmosferom same priče koja nas, sa puno vedrine, uvodi u živote stanovnika živopisnog grada Ejvonlija.
Nakon što je usvoje brat i sestra Katbert, Eni će svoj novi dom pronaći na njihovom imanju znanom kao Zeleni zabati. Optimističan pogled na svet i bujna mašta predstavljaće joj glavni kamen spoticanja prilikom privikavanja na život u mirnom kanadskom gradu. Njena tendencija da u svakom aspektu svakodnevice vidi potencijal za pustolovinu dostojnu velikih romana stvoriće naizgled nepregledan niz nesporazuma i komičnih situacija. Prateći odrastanje i sazrevanje Eni Širli i njenih vršnjaka podsetićemo se važnih životnih lekcija, dok u domu Katbertovih posmatramo izgradnju temelja na kojima počiva svaka zdrava porodična dinamika.
Mirror Has Two Faces (1996)
Ovakav tip romantičnog filma smatram idealnim za lenjo nedeljno popodne kada vam se gleda nešto šablonske fabule sa pristojnom dozom klišea. Koliko god da smo na njih navikli, neumorna repeticija klišea u romantičnim filmovima očigledno nam ne smeta. Doduše, čini mi se da danas romantika na filmu često i isuviše lako sklizne u teritoriju parodije sopstvenog žanra i njegovih obaveznih sastojaka, od susreta likova do njihovog srećnog kraja. Ali, devedesetih to nije bio slučaj. Romantika je bila tražena holivudska produkcijska roba, dok su brojna ženska imena upravo u ovoj deceniji postala sinonim za sam žanr filma u kom su, iznova, briljirala.
Barbra Strajsend se upravo tada, po treći put, našla i ispred i iza kamere, režirajući film čija premisa, na momente, neodoljivo podseća na “Pigmalion”, najpoznatiji pozorišni komad Džordža Bernarda Šoa. Transformacija je čest okidač koji protagoniste na velikom platnu dovodi do srećnog kraja, ali da bi do njega došlo neophodno je da se sa njima upoznamo u njihovom ”izvornom” obliku. Ovog puta u fokusu su dvoje, u nedostatku bolje reči, sredovečnih profesora Univerziteta Kolumbija.
Rouz živi sa majkom za koju je njen samački status večiti trn u oku, činjenica koja će poprimiti razmere grčke tragedije kada se njena mlađa sestra Kler uda za čoveka u kog je ona, kako to pravila romantičnih komedija nalažu, tajno zaljubljena. Rešena da pomogne sestri, Kler će odgovoriti na lični oglas u novinama u kom profesor Kolumbije, Gregori Larkin, traži suprugu. Naizgled savršen spoj dvoje akademika koji sklope brak kako bi izbegli okove samačkog života naići će na prepreku kada se u precizno definisane bračne parametre umešaju osećanja.
Netflix: https://www.netflix.com/title/764186
A Fortunate Man (2018)
Da ste me pre koju godinu pitali kojoj to filmskoj industriji, van engleskog govornog područja, nameravam posvetiti više pažnje, moj odgovor bi se sveo na francusku, italijansku i špansku kinematografiju. Međutim, u skorije vreme se na taj spisak upisala i danska filmska produkcija. Nevelik broj ostvarenja koje sam do sada odgledala, vrlo brzo i lako, uverio me je u njen kvalitet. Od apokalipse i noara do komedije i drame, na Netfliksu ćete pronaći nekoliko filmova i serija koje nam dolaze iz domovine Madsa Mikelsena. Ovom prilikom Vam skrećem pažnju na adaptaciju danskog klasika s kraja 19. veka ”Srećan čovek”, nobelovca Henrika Pontopidana.
Piter Sidenius odrastao je u religioznoj porodici u ruralnom predelu Danske, povinovan strogim kalvinističkim načelima koja zagovara njegov otac, ugledni sveštenik. Željan da pobegne od strogog oca i nametnutih uverenja, Piter će upisati studije građevine pri univerzitetu u Kopenhagenu kako bi mogao da realizuje ideju o upotrebi bogatih prirodnih resursa vode i vetra za proizvodnju električne energije i time unapredi živote celog stanovništva Danske. Kada upozna imućnu bankarsku porodicu Salomon, Piterov san o životu uglednog inženjera postaće sve bliži realnosti. Preko prijateljskih veza Solomonovih lako će doći do neophodnih investitora za svoj projekat, dok će u bankarevoj starijoj kćeri pronaći razumevanje, podršku i ljubav. Međutim, glavna prepreka ispunjenom i uspešnom životu biće njegov ponos i inat koji će ga dovesti u sukob sa svakom značajnom osobom u njegovom životu – od roditelja do buduće supruge. Njegova priča pokazaće nam kakva to sudbina čeka čoveka koji ne ceni sreću koja mu je u životu dodeljena.
Awakenings (1990)
Pandemija i epidemija su reči koje nas asociraju na strah od nepoznatog i strepnju od neizvesnosti situacije u kojoj smo se zatekli. Za zdravstveni sistem svaka pandemija i epidemija predstavljaju novu misteriju – rubikovu kocku sačinjenu od fragmenata ljudskih života koji nakon susreta sa nepoznatom pošasti nikad više neće biti isti. Za svet filma i televizije one su, skoro uvek, izjednačene sa premisom apokalipse i pandemonijuma. Međutim, adaptacija romana ”Buđenja”, eminentnog neurologa Olivera Saksa, zasnovana na istinitim pričama, publici je prikazala život pacijenata obolelih od letargičnog encefalitisa, tzv. bolesti spavanja, nekoliko decenija nakon što je epidemija pomenute bolesti prestala da predstavlja opasnost za širu populaciju.
Kada se zaposli u klinici hroničnih oboljenja u Bronksu, doktor Sejer će pokušati da pomogne grupi pacijenata sa nizom atipičnih dijagnoza koji se nalaze u permanentnom katatoničnom stanju. Jedino zajedničko svakom od pacijenata biće preživljavanje dijagnoze letargičnog encefalitisa ustanovljene nekoliko decenija ranije. Nakon što primeti da se kod njih ipak javljaju određeni refleksi i reakcije na komunikaciju, Sejer će, uz pomoć eksperimentalnog leka koji je do tada bio namenjen pacijentima sa Parkinsonovom bolešću, pokušati da ih izleči i učini ravnopravnim članovima društva. Pacijenti će postepeno, uz modifikaciju doze leka, početi da se ”bude” i vraćaju u svet kom su aktivno pripadali pre više od trideset godina.
Netflix: https://www.netflix.com/title/268371
Derry Girls (2018-2022)
Da istiniti dramatični događaji koji traju nekoliko decenija i utiču na nekoliko generacija ne moraju biti isključivo tmurni i teški kada se nađu na ekranu, dokazuje ovaj sitkom. U svega 19 epizoda publika se upoznaje sa značajnim trenucima u istoriji Severne Irske, tako što se poslednje godine višedecenijskih političkih previranja i konflikata, tzv. Nevolje, postavljaju naspram (uobičajenih) značajnih trenutaka u životima petoro tinejdžera.
Erin, Orla, Kler i Mišel pohađaju katoličku srednju školu za devojke u Deriju. Nerazdvojnoj družini se pridružuje i Mišelin brat od tetke Džejms, kog upisuju u žensku školu kako ga dečaci ne bi zlostavljali zato što je Englez. Naviknuti na neizvesnu svakodnevicu, prisutnost vojske i pretnje bombama, kako tinejdžeri tako i njihovi roditelji pokušavaju da vode koliko-toliko normalan život, žaleći se na situaciju kao što bi se neko, sa dozom humora i sarkazma, žalio na loše vreme. Suočena sa izazovima odrastanja, školovanja i porodičnog haotičnog života, petočlana ekipa iz Derija će u svakoj novoj situaciji u kojoj se zatekne zadržati dozu humora i optimizma.
Ella Enchanted (2004)
U vreme kada sam bila osnovac, bioskop je u mom rodnom mestu odavno prestao sa radom. Kasnije, kada mi se za to pružila mogućnost, već me je, blago rečeno, ”razmazio” VHS. Odlazak u bioskop sam, samim tim, smatrala mučnim procesom praćenja radnje preko nečijeg ramena ili, još gore, iza nečije glave. Nakon što sam film na kaseti zamenila onim na CD-u, počela sam da skupljam sve što mi je delovalo zanimljivo. Šoping mi je bio najinteresantniji kada bih naišla na policu na kojoj su složene kutije sa filmovima na kojima stoji etiketa sa cenom – 99 ili 149 dinara. Upravo u jednoj takvoj gomili pronašla sam i film En Hatavej ”Ella Enchanted”, prvi koji sam ikad odgledala.
Romantična komedija koja je ujedno i svojevrsna parodija i omaž bajkama sa momentima mjuzikla. Ova adaptacija istoimenog romana Gejl Karson Levin ima sve neophodne sastojke za relaksaciju. Nakon što joj njena vilinska kuma po rođenju dodeli dar poslušnosti, Ela će naići na niz neprilika koje će joj dar pretvoriti u svojevrsnu kletvu. Nakon smrti majke, kako to u bajkama biva, Ela će biti primorana da sluša svaku naredbu svoje maćehe i njenih kćeri. U nameri da ubedi svog darodavca da joj oduzme dar poslušnosti, Ela će krenuti u potragu za svojom vilinskom kumom i usput upoznati brojne nove prijatelje i steći nekoliko neprijatelja. Naravno, tu je i princ, ali i Hajdi Klum, iz nekog razloga, u ulozi diva. Uz numere grupe Queen i Eltona Džona, Ela će naposletku doći do svog bajkovitog srećnog kraja.
The Father (2020)
Ukoliko ste još uvek raspoloženi za Oskarom nagrađena ostvarenja, Netfliks je tu da vas podseti na adaptaciju istoimenog pozorišnog komada francuskog pisca i dramaturga Florijana Zelera, kom je ovo ostvarenje ujedno i prvenac filmske režije. U naslovnoj ulozi oca našao se Entoni Hopkins, koji je zahvaljujući svom performansu, u 83. godini života postao najstariji oskarovac u kategoriji za najbolju glavnu mušku ulogu. Film je osvojio Oskara i u kategoriji za najbolji adaptirani scenario. Demencija nije česta centralna tema filmskog narativa. Iskreno se nadam da će ovo ostvarenje podstaći filmsku, ali i televizijsku industriju da joj posveti pažnju koju ona zaslužuje.
Priča prati Entonija, čoveka u poznim godinama, koji odbija da prihvati činjenicu da ima problema sa pamćenjem, te da mu je neophodna pomoć negovatelja. Njegova ćerka Ana jedina je konstanta u njegovoj svakodnevici, koja se, uz sva Entonijeva negodovanja, usled dijagnoze demencije, brzo i bespovratno menja. Prateći smenu dana u njegovom životu, publika je u mogućnosti da prati razvoj i posledice bolesti, kako po njegovu psihu i svest o svemu što ga okružuje tako i po porodicu i negovatelje koji su uz njega u svakoj fazi demencije, od ignorisanja dijagnoze do gubitka svesti o njenom postojanju.
U ponedeljak 27. marta, na Svetski dan pozorišta, u Ateljeu 212 na Velikoj sceni ”Mira Trailović” premijerno je prikazana gorepomenuta Zelerova predstava. Ona čini drugi deo u njegovoj trilogiji koja se bavi roditeljskim odnosima – ”Majka”, ”Otac” i ”Sin”. Režiju potpisije Paolo Mađeli, a glavne uloge poverene su Voji Brajoviću i Hani Selimović.
Florence Foster Jenkins (2016)
Kada pomislite na Meril Strip, velika je verovatnoća da o njenim glumačkim sposobnostima mislite samo u superlativu. Govorimo o ženi koja ima najviše nominacija u istoriji Oskara, neverovatnih dvadeset, rekord koji teško da će neko ikada da premaši. Međutim, može li Meril da briljira i u falširanju operskih arija? Naravno. Ovo biografsko ostvarenje Stivena Frirsa donosi nam istinitu životnu priču članice visokog američkog društva Florens Foster Dženkins, koja je deo svog novca uložila u ostvarivanje svojih muzičkih aspiracija.
Podstaknuta performansom ugledne operske dive Lili Pons, Florens će ponovo krenuti na časove operskog pevanja koje je davno zapostavila. Međutim, njen vokalni trener Karlo Edvards i pijanista Kozme Makmun ostaće šokirani njenim nedostatkom talenta. Ipak, Florensin menadžer i partner Kler Bejfild će nastaviti da je bodri i podstiče njen san o nastupu pred publikom. Zarad novca koji im Florens daje, kako Karlo tako i Kozme nastavljaju da je ohrabruju iako obojica strepe od reakcije javnosti. Pažljiv izbor publike od strane Bejfilda omogućiće Florens da nakon svog nastupa čuje isključivo gromoglasan aplauz i ovacije. Situacija će se oteti svakoj Bejfildovoj kontroli kada Florens, podstaknuta uspehom i ljubavlju prema muzici, reši da iznenadi, kako svog partnera tako i publiku, snimanjem ploče koja će vrlo brzo pronaći svoj put do radio stanica i dovesti ju do ostvarenja krajnjeg cilja u muzičkoj karijeri – nastupa u impozantnom Karnegi holu.
Kao i uvek, nadam se da će vam se neko od predloženih ostvarenja dopasti. Verujem da nas ugađanje raspoloženju kao tek rođenom detetu često navodi na besciljnu pretragu kroz žanrovski šarolike kataloge svake streaming platforme. Shodno tome, sastavljena je ova kratka lista – za one trenutke kada niste u mogućnosti da odgovorite na (ne toliko) prosto pitanje – šta gledati?
