Šta posetiti u Beogradu ukoliko volite slikarstvo (a da nisu Narodni i Muzej savremene umetnosti)

Pre nego što su ponovo otvorena dva najznačajnija muzeja u zemlji Muzej savremene umetnosti i Narodni muzej u Beogradu, dati odgovor na ovo pitanje bilo je mnogo teže. Međutim, ni sada ne bi bilo u redu da vam preporučimo da obiđete objekte za koje se podrazumeva da su najznačajniji čuvari i izlagači slika u Srbiji, zato je izbor pao na manje poznate, za koje možda nikada niste ni čuli.

Muzej Jovana Cvijića

Ukoliko se uputite pored Politike i zgrade Radio Beograda, Hilandarskom ulicom, naići ćete na ambijentalnu celinu nazvanu Kopitareva gradina, gde su u periodu pre Prvog svetskog rata svoje kuće podizali ugledni Srbi od kojih ćemo spomenuti samo neke poput lekara i pisca Laze Lazarevića, arhitekte Milana Antonovića i naučnika Jovana Cvijića. Briga o kulturnom nasleđu nije najomiljenija delatnost u Srba, ali ipak im se katkad omakne da se suprotstave destruktivnom nagonu vremena, i sačuvaju poneku celinu iz prošlosti. Na našu sreću, to se dogodilo sa porodičnom kućom Jovana Cvijića koja je proglašena spomenikom kulture i pretvorena u memorijalni muzej.

Kada je tim ”Slike i prilike” prvi put posetio Cvijićevu kuću, još za vreme studija, ovo ne naročito veliko, ali ipak impozantno zdanje ostavilo je snažan utisak na nas. Pored bogate zaostavštine najslavnijeg srpskog geografa u vidu rukopisa, beležaka, fotografija, atlasa i geografskih karti, njegovu kuću odlikuje i bogata unutrašnja dekoracija. Specifično intelektualno utemeljenje Jovana Cvijića odredilo je i estetizovanost njegovog doma, reč je o srpskoj nacionalnoj ideji koja je bila na vrhuncu početkom 20. veka kada je Cvijić opremao svoj dom. Zamišljeni srpski nacionalni stil je na najbolji mogući način ostvario Dragutin Inkiostri Medenjak, jedan od prvih ovdašnjih dekoratera, oslikavši motive pirotskog ćilima, ali i drugih ornamenata koji se povezuju sa srpskim narodom. Zidno slikarstvo, nacrte za nameštaj, lustere i ostalu opremu enterijera, Inkiostri je definisao estetskim izrazom srodnim secesiji sa primenom folklornih elemenata, težeći da otelotvori jedinstveni nacionalni izraz kroz pastelne tonove. Ptice i drugi ne-figuralni motivi izvedini u štuko dekoraciji dodatno ožvljavaju oslikane zidove, doprinoseći celokupnom utisku o vizuelizovanoj srpskoj nacionalnoj ideji čiji je jedan od značajnih nosilaca bio i sam naučnik Jovan Cvijić.

Galerija Petra Dobrovića

Pored Galerije Petra Dobrovića, jednog od naših najznačajnijih umetnika 20. veka, verovatno ste prošli nebrojeno puta, a možda to niste ni znali. Ovaj svojevrstan mini muzej, u kom je umetnik živeo sa svojom suprugom Olgom, nalazi se u stanu na početku Ulice kralja Petra. Nekako i jeste prikladno da je čovek koji je uradio toliko predstava dubrovačkih predela i stanovnika ovog grada, svoj život proveo u ulici koja je nekad i nosila naziv Dubrovačka, i u kojoj su vekovima živeli i radili dubrovački trgovci.

Galerija se nalazi u broju 36, na uglu sa Uzun Mirkovom ulicom. Moglo bi se reći da nema nikakve oznake ni obeležja da se u tom ulazu nalazi nešto posebno, osim jedva primetne table sa natpisom Galerija Petra Dobrovića. Kada se uđe u ulaz, jasno je da se radi o tipičnoj međuratnoj zgradi sa kružnim stepenicama i majušnim liftom karakterističnim za filmove, čija je radnja smeštena u dvadesete i tridesete godine prošlog veka. Stan porodice Dobrović se nalazi na četvrtom spratu. U pitanju je prostran i svetao prostor kakav i priliči ateljeu jednog slikara. U ovoj galeriji se čuva i izlaže dobar deo umetnikovih ostvarenja, tačnije 125 dela, među kojima su ulja na platnu, akvareli, pasteli i crteži. Takođe, sačuvane su i izložene knjige koje su se nalazile u Dobrovićevom ateljeu, kao i privatne fotografije. Sve nam je danas dostupno zahvaljujući umetnikovoj supruzi Olgi i njihovom sinu Đorđu, koji su galeriju osnovali sklapanjem ugovora sa Skupštinom grada 1974. godine, kada je i poverena Muzeju savremene umetnosti na upravljanje i stručno staranje.

Sve ovo zvuči veoma značajno i interesantno, ali zašto vam mi preporučujemo da obiđete ovu galeriju? Preporučujemo vam pre svega jer se radi o jednom od najznačajnijih predstavnika modernizma u srpskoj umetnosti 20. veka. Zato što ćete imati priliku da vidite dela koja nisu izložena ni u Narodnom muzeju, ni u Muzeju savremene umetnosti. Preporučujemo vam jer verujemo da ćete se zaljubiti u njegove vedre predstave jadranskog primorja, tamno plavo more, roze maslinovo drveće, portrete supruge Olge, njegove večite inspiracije, koje karakterišu jarke i pune boje, tipične za predstavnike kolorizma. Na kraju, preporučujemo vam jer smo sigurne da će vam prijati i da ćete uživati, a uz to i naučiti mnogo toga o umetnosti s početka 20. veka, ali i o društvenim i političkim prilikama na ovim prostorima.

Legat Čolaković

Kada je u pitanju sledeća lokacija na našoj listi preporuka za ljubitelje slikarstva, potrebno je da se iz strogog centra grada preselimo na Dedinje – nekada mesto vikendica imućnih Beograđana, a danas opština luksuznih vila i ambasada. U Ulici Teodora Drajzera nalazi se jedan po svemu nesvakidašnji objekat: Legat Čolaković. U pitanju je porodična kuća Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića koji su formirali značajnu i vrednu zbirku jugoslovenske moderne umetnosti. Među 92 dela nalaze se ostvarenja Nadežde Petrović, Marka Čelebonovića, Milana Konjovića, Nedeljka Gvozdenovića, Petra Lubarde itd. Bračni par je svoju bogatu umetničku zbirku, u kojoj se nalaze i dela primenjene umetnosti, poklonio gradu Beogradu 1975. godine. Nakon toga je ovaj posve jedinstveni arhitektonski prostor poveren Muzeju savremene umetnosti na upravljanje, a za javnost je otvoren 1980. godine.

Međutim, kako to obično biva, prostor je decenijama bio dodeljivan različitim zakupcima, zbog čega je preživeo različita nestručna preuređivanja i adaptacije, što je dovelo do oštećenja unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora. Na zahtev Muzeja savremene umetnosti vraćena mu je originalna funkcija 2004. godine, kada počinje rad na njegovoj obnovi. Nekadašnja porodična vila je pretvorena u multifunkcionalni prostor, koji pored izlagačkog dela sadrži i ateljee za gostujuće umetnike i sale za radionice. Od 2010. godine se u legatu oragnizuju odlične, profesionalno osmišljene izložbe, na kojima publika ima prilike da uživa u delima samog legata, ali i u delima domaćih i stranih savremenih umetnika, filmskim projekcijama i edukativnim promocijama.

Nama lično je ovaj prostor bio od velikog značaja i tokom studija, s obzirom na to da nismo imale mogućnost da obilazimo stalne postavke Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti. Legat Čolaković je u tom periodu rekonstrukcije vodećih muzeoloških institucija imao ulogu pravog mini muzeja koji nam je bio prozor u taj svet na domaćoj sceni. Nadamo se da ćete imati u vidu našu preporuku i posetiti neku od narednih izložbi koju pripremaju, jer smo sigurne da ćete biti oduševljeni kako samom postavkom, tako i izvanrednim prostorom koji je, uzgred rečeno, odličan za fotkanje.

Ovog puta smo odabrale ove tri lokacije jer su istovremeno dovoljno slične da formiraju svojevrsnu celinu. Poseban je utisak hodati kroz prostore u kojima su ovi veliki ljudi živeli i stvarali, ostavljajući ih za sobom nama na čuvanje. A kada smo kod čuvanja, tu već pomalo ”škripi”.

Galerija Petra Dobrovića je već izvesno vreme pod rekonstrukcijom i njeno ponovno otvaranje se očekuje na proleće te se nadamo da ćete biti dovoljno strpljivi.

Korisne informacije o muzeju Jovana Cvijića možete pronaći na ovom linku, dok se o Legatu Čolaković možete informisati na sajtu MSU.

Bilo bi nam drago da čujemo koja su vaša omiljena mesta susreta sa slikarstvom u Beogradu. Pišite nam.

_{Fotografije: kaboompics.com
*ovaj post nije sponzorisan}