Krajem prošle godine Beograd je postao bogatiji za još jednu nezavisnu knjižaru i kafe. U pitanju je šarmantni lokal izdavačke kuće Štrik, koji je smešten u centru grada u Vlajkovićevoj 7 i predstavlja pravu malu literarnu oazu.
Primarno fokusirana na žensko pismo, ova izdavačka kuća nam je omogućila dela autorki i autora koji tematizuju prethodno skrajnute teme i suprotstavljaju se patrijarhalnim obrascima tradicionalne književnosti. Tako su se na domaćem tržištu do sada našla dela Magde Sabo, Maje Anđelou, Beril Bejnbridž i mnogih drugih, a danas vam predstavljamo još četiri nova, aktuelna naslova u istom duhu koja od skora možete pronaći na Štrikovim policama.
Nasleđe – Vigdis Jurt
Roman ”Nasleđe”, istaknute spisateljice Vigdis Jurt, izazvao je pravi medijski skandal kada je 2016. godine prvobitno objavljen u Norveškoj. Ispričana iz perspektive Bergljut, pozorišne kritičarke otuđene od svoje porodice, o čijoj disfunkcionalnosti svedočimo kroz ceo roman, ova knjiga sadrži autobiografske elemente i pripoveda o incestu kog je i sama spisateljica svojevremeno bila žrtva. Međutim, iako je autorkina porodica pokušala da spreči objavljivanje romana, ovoga puta Vigdis Jurt nisu utišali.
Ovo je priča o naizgled uglednoj porodici koja drži do svog društvenog statusa i započinje svađu nakon plana roditelja da veći deo imovine testamentom dodele dvema mlađim ćerkama, ostavljajući tako Bergljut i njenog brata bez vikendica. Ovo je priča o porodici koja ne razgovara. O porodica čiji članovi jedni druge ne slušaju, ne žele da čuju i ućutkuju. Porodica koja svoje mane i tajne gura pod tepih godinama, a Bergljut ih sve iznosi na površinu svojom pripovešću, jer ona više ne može da ćuti. Njoj je potrebno da je neko čuje.
U trenutku očeve smrti, pitanje nejednake raspodele nasledstva prerasta u sukob koji primorava Bergljut da se i sama suoči sa nasleđem koje joj je ostavio otac: traumom prouzrokovanom seksualnim zlostavljanjem koje je doživela u detinjstvu. Deo svoje priče Vigdis nam je prenela u “Nasleđu“, koje gotovo odmah postaje najčitanija knjiga u Norveškoj, dobivši i nacionalnu nagradu za književnost uz status “modernog klasika“. Vigdis su konačno čuli, i to tako glasno, da je Njujorker ovaj roman nazvao “najvećom skandinavskom književnom pričom u proteklih dvadeset godina, pored Knausogora, s čijim se delom često poredi“.
Zima – Ali Smit
Zamislite božićnu večeru i rasprave koje idu od politike i društvenih pitanja, pa sve do međusobnih odnosa i porodičnih tajni skrivanih decenijama unazad.
Zatvorene u kući na selu nalaze se Sofija, penzionisana preduzetnica koja se ponosi svojom ”racionalnošću” i konzervativnim političkim opredeljenjem, i Ajris, njena rođena sestra i sušta suprotnost, aktivistkinja i borkinja za ljudska prava. Njih dve nisu razgovarale godinama. Tu je i Sofijin sin Artur, kao i devojka Luks, kojoj je Artur platio da mu pred majkom glumi partnerku. Žurka može da počne, a, isto tako, i radnja romana ”Zima”, nagrađivane škotske autorke Ali Smit.
Ova nekonvencionalna knjiga deo je kvarteta o godišnjim dobima i predstavlja književni eksperiment Ali Smit koji se naziva još i Bregzit-Covid serijal.
Da li književnost može da odgovori na zahteve savremenog doba u kome je sve instant dostupno, udaljeno svega jednim klikom, i u kome se sve menja velikom brzinom? Može li da prati društveno-politička dešavanja? Može li da bude politična, a da pritom ostane književnost? To su samo neka od osnovnih pitanja na koja ova “lauretkinja Nobelove nagrade na čekanju“ pokušava da pronađe odgovore.
Napisan jednostavnim stilom i formom karakterističnom za klasični savremeni roman, kvartet Ali Smit predstavlja poduhvat u pogledu tema i načina na koji im autorka pristupa. Do kraja godine očekuju nas nastavci kvarteta o godišnjim dobima, a kako saznajemo iz izdavačke kuće, ”Jesen” je već na putu.
Džoni Panika i Biblija snova – Silvija Plat
U zbirci ”Džoni Panika i Biblija snova” dočekaće vas priče i dnevnički zapisi koje je Silvija Plat, jedna od najistaknutijih američkih pesnikinja i spisateljica, pisala od samog početka svog stvaralaštva, pa sve do poslednjih dana života okončanih tragičnom smrću. To su priče o mentalnom zdravlju, priče o depresiji, položaju žena, jednoličnosti svakodnevnog života, neshvaćenosti i nesnađenosti u društvu, dodatno obojene autorkinim eksperimentalnim stilom, nasvakidašnjom strukturom i raznovrsnosti žanrova.
Posthumno objavljeno, ovo delo je svojevrsno svedočanstvo o potrazi za ličnim literarnim izražajem. A, za domaću publiku, jedina, sveobuhvatna zbirka priča Silvije Plat sadrži još jednu dopunu. Naime, kako je pre svega tri godine pronađena Silvijina pripovetka ”Meri Ventura i Deveto kraljevstvo”, ona se nije našla u originalnom sastavu zbirke i objavljuje se kao zasebno delo, kako na anglofonom, tako i na ostalim tržištima.
Međutim, budući da zbirka do skora nije imala svoj prevod na srpski jezik, izdavačka kuća Štrik uspela je da objedini ”Džonija Paniku i Bibliju Snova” sa naknadno pronađenom ”Meri Venturom”, štampajući je na kraju knjige kao poseban dodatak. Drugim rečima, srpska čitalačka publika je za sada jedina kojoj je u jednoj knjizi dostupan potpuni uvid u prozno stvaralaštvo Silvije Plat kada je u pitanju kratka forma, što je samo po sebi neverovatan uspeh domaćeg izdavaštva.
Priča o utvarama – Laura Frojdentaler
Tematizujući bračnu krizu, austrijska spisateljica Laura Frojdentaler u svom romanu ”Priča o utvarama” preispituje realnost i poziva nas da se i sami zapitamo koliko su stvarni duhovi u našim životima, a koliko smo ih sami stvorili i projektovali. Upoznavši nas sa An, nastavnicom klavira, posmatramo kako godine otuđenosti njenog braka sa Tomasom polako narušavaju nekada skladnu vezu, uz sve veću sumnju da u životu njenog supruga postoji ljubavnica.
Međutim, čini li je ta sumnja manje stvarnom? I manje strašnom? Pišući jednostavnim stilom o tokovima svesti i stanjima psihoze glavne junakinje, spisateljica nam postavlja pitanje:
“Šta je pogubnije po nas: fizički opipljiva opasnost ili ona koju konstruiše naš um?“
Za roman “Priča o utvarama” Lauri Frojdentaler je dodeljena Nagrada Evropske unije za književnost 2019. godine, a kritika je opisuje kao jedan od najprodornijih i najintrigantnijih glasova mlade austrijske književnosti.
Kako javljaju iz izdavaštva, do kraja godine na njihovom štriku očekuju nas “Godina magičnog razmišljanja” (The Year of Magical Thinking) Džoan Didion, prvi roman Simon de Bovoar, romani Ani Erno i Dejzi Džonson, kao i već pomenuti kvartet o godišnjim dobima Ali Smit.
Do tada uživajte u već izdatim naslovima i svratite do njihove knjižare. Ne sumnjamo da ćete tamo pronaći jednu od novih omiljenih knjiga.
